TRADICIJA I OBIČAJI

SVETA MESTA KUĆE

 

Ognjište,  kasnije peć odžaklija i sto su sakralna (sveta) mesta kuće, bazični elementi kuće, izvor toplote i mesto gde se priprema hrana i obeduje. Tu su obavljane i magijske radnje  namenjene blagostanju kuće, zdravlju i uspehu ukućana. I u savremenim uslovima života, peć u kojoj pucketa vatra i trpezarijski sto imaju isto simboličko značenje – sigurnost, blagostanje i punoća porodičnog života.

paja-jovanovic-odzaklija

Paja Jovanović ↑

Po narodnim predstavama, ognjište je mesto gde borave kućni duhovi (domovoj), gde se okupljaju preci. Nije se gasilo od prve vatre u novoj kući. Pored ognjišta obavljani su mnogi porodični obredi. Upravo tu se zbivalo uvođenje novog člana porodice. Prvo kupanje novorođenčeta je bilo pored ognjišta da bi bilo dugog veka i privrženo kući. Ugašeno ognjište bilo je kletva i propast familije. Napustiti ognjište značilo je nepovratni odlazak iz kuće.

Oko ognjišta obavljane su ritualne radnje u vreme kalendarskih praznika: na Badnje veče, Božić, Novu godinu i Blagovesti. Pored ognjišta su postavljali prazničnu trpezu i izvodili su obrede. Pored ognjišta su klali crnu kokošku u čast duha – pokrovitelja kuće. Oko ognjišta obnosili su božićnu slamu, položajnik je prvi prilazio ognjištu, tu su pekli obredni hleb – česnicu i pripremali ritualno jelo – pečenicu.

srpska-trpeza-motiv-sa-razg

Srpska trpeza-motiv sa razlednice ↑

Plodonosna snaga ognjišta prenošena je i na predmete vezane za njega. Tako je žarač korišćen u vreme prve grmljavine – njime su lupali po naćvama, zemljanim sudovima i ambaru, iskazujući želje “da se pune žitom”, “da bude plodova”. Ognjište i njegovi prateći predmeti korišćeni su u narodnoj medicini i magiji: ognjištu su se obraćali s molbom za pomoć, koristili su vatru i žar za skidanje čini.

Kod Srba ognjištu su se ispovedali grešnici. Pored ognjišta postizali su se dogovori, davalo se i uzimalo u zajam… Kod Crnogoraca  najstrašnija kletva vezuje se upravo za ognjište. Vatra u ognjištu nikada nije gašena. Ugaslo ognjište gubilo je svoju stvaralačku snagu. Na ugaslom ognjištu obavljale su se crne magijske radnje.

GOVOR VATRE

Naručja puna nakupljena granja,
žaraju te moje ruke i lože.
Toplo sanja raskomoćeno pročevlje,
varnice na vatrištu, s panja,
dozivaju se i traže da se umnože.
Na uzglavlju nalaktile se davne želje,
govore razigrane vatre,
ne daju da me kletva kolena davnog
mrakom satre.

Milutin Beljaković

Vremenom, ognjište je zamenila peć odžaklija sa sličnim simboličkim značenjem. Simboličko osmišljavanje peći predodređeno je time što su održavanje domaćeg ognjišta i pripremanje hrane smatrani ženskim poslom. Neprimetna, ponekad čak od muškaraca i namerno skrivana, svakodnevna delatnost žena kao da je obavljana u prisustvu predaka i pod njihovim pokroviteljstvom.

Kao protivteža počasnom mestu gde su čuvane ikone i gde čovek kao da je stajao pred licem boga, peć ovaploćuje sakralnost drugog tipa. Na njoj se sprema hrana, na njoj spavaju, te simbolika peći ne pripada sferi ritualno-prazničkoj već intimnoj, telesnoj. Kao kućna vatra i spremište hrane  ona simbiolizuje toplinu, udobnost,  punoću kuće i povezuje se sa stolom.

dragica-gajic-odzaklija

Dragica Gajic ↑

Pošto se kroz dimljak ostvaruje veza sa spoljašnjim, onostranim svetom, smatran je izlazom kuće i namenjen je natprirodnim bićima i kontaktu s njima: kroz njega unutra ulaze ognjeni zmaj i đavo a napolje izleću veštice i duša umrlog, bolesti, sreća i poziv upućan nečistoj sili. Kućnu vatru su stalno održavali u peći i čuvali noću u vidu žara koji bi nerado davali da se nosi u drugu kuću da s vatrom ne bi izneli i izobilje i blagostanje. Kada bi neko odlazio iz kuće zatvarali su vratnice na peći da bi imao sreću na putu i da ga drugi ukućani ne bi pominjali po zlu. Kada se približavalo nevreme zatvarali su dimnjak da đavo ili druga nečista sila ne bi mogla da se tu sakrije i da grom ne udari u kuću. Kroz dimnjak su zvali i stoku izgubljenu u šumi u nadi da će im se vratiti.

Sto je posebno poštovan predmet kućnog enterijera.  Za Istočne i Zapadne Slovene karakterističan  je visoki sto koji stoji na počasnom mestu u gostinjskoj sobi. Južni Sloveni (Srbi, Makedonci, Bugari) tradicionalno su koristili niski okrugli stolić koji se kod njih pojavio pod turskim uticajem. Sto je neotuđivi deo kuće prilikom prodaje kuće i obavezno je ostavljan novom vlasniku. Premeštanje stola bilo je moguće samo prilikom obavljanja obreda u vreme svadbe ili sahrane.

dorde-krstic-odzaklija-narodni-muzej-beograd

Đorde Krstic ↑

Biljana Ristic ↓

Biljana-Ristić-Ognjište.jpg

U narodnoj tradiciji sto se poredio sa crkvenim prestolom. Za stolom treba sedeti i ponašati se kao u crkvi. Nije bilo dozvoljeno da se na stolu ostavljaju sporedni predmeti pošto je to mesto samog Boga. Na stolu je stalno stajao hleb što ga je preobraćalo u crkveni presto.Stalno prisustvo hleba na stolu trebalo je da obezbedi izobilje i blagostanje kuće. Nije bilo dozvoljeno lupanje po stolujer se verovalo da je sto   Boga ili Božje Majke, ispružen ljudima.

U mnogim slovenskim obredima poznato je ritualno obilaženje stola (svadba, običaji oko rođenja deteta i dr.).Obilaženje van rituala bilo je zabranjeno. Čovek je morao da ustane od stola na istu stranu na koju je i seo za njega. Smatralo se da će onome koji odlazi od stola obilazeći ga u krug umreti neko od bližnjih rođaka.

Mesto za stolom važan je pokazatelj porodičnog i socijalnog položaja čoveka što je mnogo puta iskazano u obredima.  Za božićnom trpezom se posebna čast ukazuje položajniku, a za slavskom kumu jer kaže poslovica: “Što je Bog na nebu, to je kum na zemlji”.

U savremenim običajima  raspored za stolom može biti tzv. engleski i francuski. Kod engleskog rasporeda domaćin i domaćica sede u čelu i začelju stola, a počasni gosti se smeštaju s njihove desne strane. Bračni parovi bi trebalo da sede sa suprotne strane stola. Kod francuskog rasporeda domaćini sede na sredini stola, a gosti se po značaju raspoređuju sa njihove desne strane. Prednost francuskog rasporeda je što domaćin i glavni gost mogu komunicirati sve vreme obeda, ali onda mesta u čelu i začelju postaju “slabija”. Neretko domaćini ustupaju svojim gostima počasna mesta, ali onda oni sedaju s desne strane gostiju.

Za okruglim stolom svi su ravnopravni. Ako se posmatra negativni aspekt, okrugli sto je simbol gordosti i sujete jer svi žele da budu ravnopravni. Postoji priča o okruglom stolu kralja Artura koji je svom pomoćniku, čarobnjaku Merilinu, dao zadatak da reši problem istovremenog ukazivanja jednake počasti svim vitezovima. Tako je, po legendi, nastao okrugli sto kao simbol jednakosti.

Okrugli sto se vezuje i za priču o Svetom gralu, iz koga je, po predanju, Hrist pio na poslednjoj večeri. Vitezovi Svetog grala ga drže na centru stola pa on postaje simbol duhovnosti i svetosti.

U istoriji je čuvena priča o Kapeli mira u Sremskim Karlovcima za koju se vezuju neki kurioziteti. Veliki bečki rat (1683-1699) vođen između Svete lige (Austrije, Poljske, Mletaka i Rusije) i Otomanske carevine okončan je tzv. Karlovačkim mirom 1699. godine uz posredovanje Engleske i Holandije. U drvenoj zgradi izgrađenoj za tu priliku prvi put u istoriji se pregovaralo za okruglim stolom, kako niko ne bi imao prvenstvo i pravo da sedi u pročelju. Da bi jednakost bila dosledno sprovedena, na objektu su probijena četvora vrata kako bi svi učesnici istovremeno ušli u prostoriju za pregovore. Kasnije je na mestu na kome se nalazila drvena zgrada, podignuta bogomolja Kapela mira sa četvoro vrata, koja i danas postoji.

Literatura:

F. Guirand – J. Schmidt, MITOVI I MITOLOGIJA
J.Chevalier – A.Gheerbrant, REČNIK SIMBOLA
Enciklopedijski rečnik  SLOVENSKA MITOLOGIJA
Antologija poezije, slikarstva i vajarstva naivaca PASTIR TRAŽI DNO NEBA
Isidora Gordić, STO – MESTO OKUPLJANJA, JEDNAKOSTI ILI HIJERARHIJE

Za SRPSKU TELEVIZIJU priredila: Nadica Janić

Veroljub Milošević, urednik

(Visited 329 times, 1 visits today)

You might be interested in

LEAVE YOUR COMMENT

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*