ВОЈНИ МУЗЕЈ БЕОГРАД – ТРАДИЦИЈА ДУГА СТО ЧЕТРДЕСЕТ И ДВЕ ГОДИНЕ

ТРАДИЦИЈА ДУГА СТО ЧЕТРДЕСЕТ И ДВЕ ГОДИНЕ

Једна од најрепрезентативнијих музејских институција у Србије ВОЈНИ МУЗЕЈ налази се на чувеној Београдској тврђави,  недалеко од места где се река Сава улива у Дунав. Војни музеј, који је основан 10/22. августа  1878. године Указом кнеза Милана Обреновића, пошто је на Берлинском конгресу исте године Кнежевина Србија добила самосталност, има око тридесет хиљаду предмета. Ова музејска и културна установа прикупља и чува најразличитије војне предмете, униформе, оружје, ратне заставе, уметничка дела, документа …  смештена је у згради некадашњег Војногеографског института, која је саграђена после Великог рата,  1924.

Сваког 22. августа Војни музеј обележава свој дан, а пре две године  прослављена је и сто и четрдесета година оснивања. Због разних трвења између династија Карађорђевића и Обреновића у деветнаестом веку мало се водило рачуна о прикаупљању грађе која се односи на многе значајне тренутке у српској историји, па и на Први српски устанак.Тек после Мајског преврата, 1903.г.  када је на српски престо ступио Петар I Карађорђевић почела се прикупљати историјска грађа везана за  значајане датуме у српској историји   Већ следеће године, 1904. поводом стоте годишњице од почетка Прве српске револуције (Први српски устанак), када је ударен темељ савремене Српске државе, урађена је прва поставка. На тај начин многи документи, предмети, оружје, ратне заставе спасене су и сачуване од пропадања.

До почетка Великог рата 1914. г прикупљена је велика и драгоцена историјска грађа. Међутим, ратни догађаји у времену Великог рата, када је Краљевину Србију окупирала Аустроугарска, учинили су да због пљачке окупационих снага многи драгоцени предмети нестану. После рата Министарство војно је спровело акцију прикупљања предмета и вредне историјске грађе, па је нова постака отворена поново 1937. године. Захваљујући новоформираном Саветодавном одбору у којем су била најпознатија имена, официри и људи из културног миљеа, међу  којима треба споменути генерала Војислава Вуковића (био управник Војног музеје ид 1934. до 1945. године), Милана Кашанина,  познатог руског архитекту запосленог у Министарству грађевине, Николаја Краснова (током Октобарске револуције у Русији пребегао у Србију).

Кад смо већ код Николаја Краснова (1864, Хоњатино, Русија – 1939, Београд) треба да споменимо његов огроман удео у изградњи бројних монументалних зграда и објеката у Србији. То су: обнова цркве Ружице на Београдској тврђави; пројекти, Палата Министарства финансија Краљевине Југославије  (сада је ту смештена Влада РС); Палата Министарства шума и руда и Министарства пољопривреде и вода (сада Министарство иностраних послова РС), Архив Србије, Мост краља Александра Првог, пројектовао ентеријер Старог двора на Дедињу, Државни институт за фискултуру (некада Факултет за физичку културу,  сада  Градски центар за физичку културу), ентеријер Дома народне скупштине,  фасаду, хералдичка знамења, постамент јарбола за заставу и друго.

Генерал Вуковић је за потребе Војног музеја обилазио војна складишта, скупљао драгоцене предмете. Из Војнотехничког завода у Крагујевцу узео је доста предмета, па је чак успео да из једног турског музеја откупи неколико десетина примерака вредног оружја. Захваљујући великој акцији у Војном музеју нашли су се многи лични предмети, који су били власништво великих српских војсковођа, Степе Степановића, Павла Јуришића Штурма, Михајла Живановића, Милоша Васића, Божидара Терзића … које су даривали потомци  славних ратника. Сва имена ктитора уписана су у књигу, коју је за ту прилику урадио руски сликар, Вселовод Гуљевич.

И кнез Павле Карађорђевић је био велики ктитор, поклонио је Музеју сабљу свог оца Арсена, коју је добио од руског цара Николаја Другог Романова, један ловачки бодеж, па више слика, портрета српских владара из деветнаестог века, радови Уроша Кнежевића, Стевана Тодоровића и Марка Мурата. Двор Краљевине Југославије је дао аутомобил у којем су  били краљ Алекскандар Карађорђевић и француски министар иностраних дела, Луј Барту, када је на њих у Марсеју 9. октобра 1934. године извршен атентат.

И нацистичка Немачка је попут Аустроугарске  после окупације Краљевине Југославије 1941. године слично учинила, многи вредни експонати су похарани, Војни музеј опљачкан, из њега су нестали важни документи и предмети. Међу опљчканим експонатима било је и оружје црногорског кнеза Данила Петровића, многи предмети које су поклонили Карађорђевићи и друго.

После Другоог светског рата убрзано се радило на обнови Војног музеја. При Генералшатабу је основано Војноисторијско одељење у којем су били стручњаци из многих области са задатком да се прикупе што више предмета и докуметата како би се обновио рад Војног музеја. Бројни стручњаци из Војноисторијског одељења обилазили су земљу, прикупљали музејску грађу. Многи потомци старих ратника доносили су у Музеј  бројне предмете из приватних колекција. Прикупљена је и грађа из Другог светског рата. После  великог труда и залагања,у изради треће поставке Војног музеја учестовали су многи војни стручњаци, историчари, научници. Изложба је тек петнаест година после рата отворена,  20. октобра 1961. године, на Дан ослобођења Београда у Другом светском рату.

Недавно смо обишли Војни музеј на Београдској тврђави и том  приликом  смо и снимили поставке, наоружање и опрему, која се налалзи на отвореном простору и бесплатно је доступна свим  посетиоцима. Љубитељи старог наоружања могу видети: противавионски топ „бреда“,  подводну мину САГ-2, коју су немачки нацисти користили током Дргог свтског рата на Дунаву, чешку хаубицу 150 мм, немачки лаки тенк, морнарички топ „шкода“ … Из новије колекције посебну пажњу љубитеља војног наоружања  изазива противавионски сиситем С-125 М „Нева“, који су користили припадници Војске СР Југолавије током НАТО агресије. Са тим  системом је оборен чувени „невидљиви“ Ф-117А.

За Српску ТВ Чикаго, текст и фото: Зоран ЈАКШИЋ