ZAVRŠENO XXXI EVROPSKO PRVENSTVO ODBOJKAŠA FINALNOM UTAKMICOM SRBIJE I SLOVENIJE

ODBOJKAŠI SRBIJE EVROPSKI ŠAMPIONI

FINALE:   SRBIJA – SLOVENIJA 3:1

Nakon devet odigranih utakmica u grupi i nokaut fazi, reprezentacija Srbije (sa svim pobedama) u finalu  savladala Sloveniju i okitila se titulom šampiona Evrope. Veliki uspeh selektora Slobodana Kovača i njegovih izbranika, kojima nisu davane velike šanse pre početka šampionata. Prvenstvo je organizovano u četiri grupe i četiri države: u Francuskoj (Pariz, Nant, Monpelje), Belgiji (Brisel i Antverpen), Holandiji (Roterdam, Amsterdam i Apeldorn) i Sloveniji (Ljubljana). Polufinalne utakmice igrane su u Sloveniji i Francuskoj, dok je finale odigrano u pariskom Bersiju.

Uroš Kovačević je proglašen za najboljeg igrača (MVP šampionata). Slovencima kao finalistima pripala je srebrna, a Poljacima bronzana medalja. Nakon povratka u zemlju, zlatnim momcima je priređen veličanstven doček, te ih je tradicionalno ispred čuvenog „balkona“ (balkon Starog dvora u Beogradu) sačekalo nekoliko desetina hiljada građana.

Kada se odbojkaška selekcija Srbije sa novim selektorom Slobodanom Kovačem zaputila u Belgiju, malo je bilo onih koji su verovali da naši odbojkaši na prvenstvu Evrope mogu postići neki značajniji uspeh. O borbi za neku od medalja nije bilo ni govora. Ovo iz razloga što je neposredno pred prvenstvo Evrope naša reprezentacija imala neuspešan pokušaj da se domogne učešća na Olimpijskim igrama iduće godine u Tokiju, nakon ubedljivog poraza od Italijana. Našoj selekciji je taj poraz značio odlazak na popravni, odnosno na kvalifikacioni turnir u Nemačkoj, na kojem će učestvovati osam reprezentacija i samo pobednik će obezbediti olimpijsku vizu.

Upravo iz tog razloga u OSS je ocenjeno da je reprezentaciji potrebna promena, pa je odmah nakon povratka iz Italije i poraza od istoimene selekcije smenjen dotadašnji selektor Nikola Grbić, a na njegovo mesto doveden Sloboda Kovač, poput svog prethodnika velika legenda srpske odbojke. Iako se očekivala pozitivna reakcija na ovu promenu, niko nije mogao pretpostaviti da će navedena promena na kormilu reprezentacije dovesti do ovako sjajnih igara naše selekcije. Pobede su se ređale kao na traci, od prve protiv Nemačke, do poslednje u finalu protiv Slovenije. Iz utakmice u utakmicu puleni selektora Slobodana Kovača su igrali sve bolje i bolje. Ekipa je dobijala na samopouzdanju, pa su se vrlo brzo pojavili nagoveštaji da se naš tim neće povući ni pred jednim protivnikom. Isplivao je pobednički mentalitet momaka iz Srbije.

Nakon svih pobeda u grupi  i trijumfa nad selekcijama Austrije, Slovačke, Španije, Nemačke i domaćina Belgije, te osvojenog prvog mesta u grupi, došao je meč osmine finala sa ekipom Česke, koji su naši odbojkaši dosta lako rešili u svoju korist – 3:0.

Usledio je možda je odlučujući momenat ka visokom plasmanu – meč sa Ukrajinom u četvrtfinalu. Ukrajinci su prethodno na veliko iznenađenje svih eliminisali domaćina Belgiju i sa dosta samopouzdanja ušli u meč sa Srbijom. Važili su za autsajdere pre početka prvenstva, ali ne i posle odigranih utakmica u svojoj grupi, a posebno ne nakon pomenute eliminacije jednog od domaćina turnira.

Oni su u susretu sa Srbijom zaigrali odlično i poveli u setovima sa 2:1. Bili su na pragu podviga. Ipak, karakter naših momaka je došao do izražaja kada je bilo najpotrebnije, u četvrtom i petom setu. Na kraju, na semaforu je pisalo 3:2 za Srbiju – (21:25, 25:23, 25:22, 19:25, 15:9). Ovom pobedom naš tim je zakazao polufinalni meč sa Francuskom, velikim favoritom za osvajanje šampionata.

Prepuna dvorana Bersi u Parizu iščekivala je veliki spektatkl, odnosno utakmicu polufinala između, kako je već rečeno, velikog favorita Francuza i naše selekcije, koja je na radost svih poklonika ovog sporta na našim prostorima i u dijaspori došla do polufinala i šanse da se u sudaru sa ekipom koja u svojim  redovima ima nekoliko svetskih asova (na prvom mestu Ngapet) bori za jednu od medalja.

Prvi set je, može se slobodno reći, usled  psihološkog pritiska i navikavanja na bučnu atmosferu parsike dvorane (13.000 francuskih navijača) pripao Francuzima. Malo ko je u tom momentu verovao u bilo kakakv preokret i pobedu naših igrača. Ipak, neko je verovao – naši momci na čelu sa kapitenom Petrićem, razbijačima Kovačevićem, Lisincem, Podraščaninom, Atanasijevićem, omalenim liberima, kao mrav vrednim Pekovićem, Majstorovićem… Srbija je najpre izjednačila na 1:1, pa povela sa 2:1. Francuzi su uzvratili i izjednačili na 2:2, te uveli utakmicu u peti set. Taj brek je u potpunosti pripao našem timu, vrhunskom igrom deklasirali velikog rivala, utišali parisku publiku i pobedili sa 3:2.

Posle fantastičnog polufinala usledio je meč finala sa najvećim iznenađenjem prvenstva – sa selekcijom Slovenije. Slovenci su neočekivano i na veliko iznenađenje odbojkaške javnosti prvo eliminisali evropskog šampiona reprezentaciju Rusije (u četvrtfinalu), a zatim u polufinalu i svetskog šampiona ekipu Poljske. Finale je bilo neočekivano za mnoge, ali po onome što je prikazano na šampionatu, nema dileme da su obe reprezentacije zaslužile „poslednji ples“. Srbija je do finalne utakmice zabeležila sve pobede (u osam utakmica) dok su Slovenci imali jedan poraz od Poljaka u grupnoj fazi.

Počeli su Slovenci finalnu utakmicu bolje i dosta lako dobili prvi set – 0:1. Međutim, to je bilo sve što su uradili u ovom finalnom meču, jer su naredna tri seta srpski odbojkaši igrali kao u transu i sva tri rešili u svoju korist ostvarivši ubedljivu pobedu – 3:1  (19:25, 25:16, 25:18, 25:20).

Posle ukupno 114 minuta igre reprezentativci  Srbije su  ostvarili veliku pobedu koja im je donela titulu evropskog šampiona i najbolje selekcije starog kontinenta po treći put u istoriji ovog takmičenja. Fantastično, ubojito, kvalitetno, maestralno su igrali naši reprezentativci u finalu i sasvim zasluženo se okitili titulom najbolje evropske ekipe. Dominirali su od kraja prvog seta do okončanja finala i prikazali igru koja je zadivila ne samo prisutne u dvorani, već sve one koji su putem malih ekrana pratili ovaj meč. Predvođeni izvanrednim kapitenom Nemanjom Petrićem, te najboljim igračem prvenstva Kovačevićem, sjajnim stručnim štabom na čelu sa Slobodanom Kovačem i svim igračima u rosteru od Okolića do Todorovića, orlovi su ostvarili veličanstven uspeh na radost nacije i svih poklonika sporta uopšte. U dvorani su preovladavali slovenački navijači, ali bilo je i naših, pa su zajedno pravili nezaboravni štimung u sudaru dve nekada bratske ekipe.

Na završnoj ceremoniji zlatne medalje odbojkašima Srbije predao je Zoran Gajić, predsednik OSS, dok je  Andrija Gerić proslavljeni reprezentativac i osvajač zlata na Olimpijskim igrama 2000. godine u Sidneju predao kapitenu reprezentacije Srbije Nemanji Petriću ček na 400.000 evra namenjen prvaku Evrope. Aleksandar Boričić,  predsednik CEV (Međunarodne odbojkaške federacije), predao je Urošu Kovačeviću trofej namenjen najboljem igraču Evropskog prvenstva, a Nemanji Petriću pehar namenjen prvaku Evrope. Slovenija je osvojila srebrnu medalju i ček na 200.000 evra, dok su Poljaci bili bolji od Francuza u borbi za treće mesto (3:0) i na taj način osvojili bronzano odličje i ček na 100.000 evra.

Neposredno posle meča selektor Kovač i najbolji igrač šampionata Uroš Kovačević bili su radosni i vrlo kratki i u izjavama.

„Na kraju smo uspeli da budemo najbolji i osvetlamo obraz našoj zemlji. Hvala ovim fenomenalnim igračima koji su najzaslužniji za ovo veliko slavlje. Verovao sam u njih otkako sam preuzeo ovu sjajnu ekipu dobrih igrača i velikih ljudi. Hvala im što su mi omogućili da doživim sa vama ovo veliko slavlje, koje ćemo znati proslaviti, a kasnije se pripemati za nove izazove. Ne mogu sakriti emocije zbog svega kroz šta smo prošli i kako smo na kraju pokazali da smo najbolji. Malo ćemo se odmoriti, svako na svoj način, a potom nam sleduje veliki zadatak i borba za dobijanje olimpijske vize, što će biti težak, ali ne i neostvariv zadatak, jer ja verujem u ove momke i oni u mene i zajedno ćemo uvek težiti najvećim dostignućima.“ – izjavio je po završetku meča selektor Slobodan Kovač.

Nakon selektora, novinarima se obratio MVP šampionata, Uroš Kovačević:

“Srbija je uvek bila zemlja odbojke samo se to ponekad zaboravi. Odbojka je uz košarku i vaterpolo naš najtrofejniji sport i na to treba da budemo ponosni. Što se tiče samog finala mogu reći da smo prvi set prespavali i probudili se tek nakon njega, te pokazali svoju pravu vrednost. Ova ekipa je veoma iskusna i pored mene su veliki igrači koji su znali kad treba i kako reagovati. Išli smo korak po korak, nikada nismo klonuli duhom, pa i u situacijama kada smo gubili u setovima sa 2:1 znali smo da preokrenemo rezultat i dobijemo utakmicu. To je vrednost ovih mojih saigrača i veliki kvalitet koji imamo. Čestitke svima, od igrača do stručnog štaba, svima koji su učestvovali u ovom velikom uspehu i sjajnom doživljaju još jedne zlatne medalje za našu Srbiju. Odmorićemo se posle ovoga koliko nam klupske obaveze dozvoljavaju i potom krenutii po klubovima u nove pobede i izazove, a kada je reprezentacija u pitanju glavni cilj je borba za olimpijsku vizu gde ćemo se sa još sedam evropskih reprezentacija boriti za samo jedno mesto. To će biti veliki, ali ne i neostvariv zadatak, jer za ovu generaciju igrača nema nepremostive prepreke što smo upravo pokazali na ovom EP.“

Nakon povratka u domovinu, prvacima Evrope odbojkašima Srbije priređen je spektakularan doček na aerodromu Nikola Tesla, te je njima u čast avion kojim su doputovali prošao kroz vodeni luk, što je tradicionalan način dočekivanja najvećih šampiona. U zgradi aerodroma su ih dočekali predstavnici Ministarstva omladine i sporta, generalnog sponzora Poštanske štedionice, veliki broj navijača, članova porodica igrača, novinara…

Dan nakon dolaska u Beograd, odbojkaši su u kompletnom sastavu bili gosti na fudbalskoj utakmici Lige šampiona između Crvene zvezde i Olimpijakosa na stadionu Rajko Mitić. Doživeli su ovacije od strane  45.000 gledalaca u znak zahvalnosti za učinjeno, za veliki podvig i za još jednu zlatnu srpsku medalju. Našim momcima sleduje odmor do priprema za pomenuti kvalifikacioni turnir na kojem će samo pobednik obezbediti vizu za Olimpijadu u Tokiju. U Berlinu će im protivnici biti selekcije Nemačke, Francuske, Slovenije, Ukrajine, Češke, Belgije i Holandije.

Put do zlata

Grupa faza                                                  Nokaut faza

SRBIJA – NEMAČKA    3:0                          Osmina finala:   SRBIJA – ČEŠKA            3:0

SRBIJA – ŠPANIJA        3:1                          Četvrtfinale:      SRBIJA – UKRAJINA      3:2

SRBIJA – SLOVAČKA    3:0                          Polufinale:         SRBIJA – FRANCUSKA  3:2

SRBIJA – BELGIJA         3:0

SRBIJA – AUSTRIJA      3:0

Finale:    SRBIJA  –  SLOVENIJA      3:1

Dvorana Bersi u Parizu. Gledalaca: 12.654. Sudije Akindži (Tursk) i Žile (Francuska).

SRBIJA : Okolić, Kovačević 20, Petrić 12, Ćirović, Peković (libero), Krsmanović, Ivović, Jovović, Atanasijević 22, Luburić, Majstorović (libero), Podraščenin 5, Lisinac 11, Todorović – Poeni: napad 50, blok 14, servis 7, greške rivala 23 (11 iz servisa)

SLOVENIJA: Tonček, Štern 2, Pajenk 12, Kozamernik 9, Šket, Gašparini 7, Vinčić 1 ,Štaleker, Žiga, Štern, Klobučar (libero), Kovačić (libero), Videčnik, Urnaut 19, Čebulj 15, Planinšič – Poeni: napad 40, blok 10, servis 6, greške rivala 23 (15 iz sevisa).

ZA STV USA ČIKAGO

TEKST I FOTO: RAJKO DELIBAŠIĆ i MIROSLAV RAJLIĆ, FOTO:  OSS

naslovna Izvor: www.cev.eu