ШЕСТИ НАЦИОНАЛНИ КОНГРЕС СА МЕЂУНАРОДНИМ УЧЕШЋЕМ

ИСТОРИЈАТ „СЕСТРИНСТВА“ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

У организацији Удружења медицинских сестара-техничара Клиничког центра Србије (УМСТ КЦС) „Сестринство“, а под покровитељством Министарства здравља Републике Србије (МЗ РС) и Коморе медицинских сестара и здравствених техничара Србије у  београдском Центру „Сава“ од 23. до 25. септембра одржаће се 6. национални конгрес са међународним учешћем. Темa конкреса је: „ Историјат „Сестринства“ Републике Србије (историјат кроз праксу, рад струковних организација, образовање, хероине нашег времена).

-… Скуп, који ће уз звуке националне химне започети тачно у подне 23. септембра,треба да пружи додатне одговоре на увек актуелна питања наше прошлости: историја кроз праксу, рад струковних организација, образовање, хероине прошлости и нашег времена, а биће простора и времмена за друге актуелне теме које се тичу садашњости и сутрашњице професије. Речју, нова велика прилика за  исписивање нових страница историје сестринства.

Између два конгреса богатији смо за прву Историју сестринства Републике Србије, књига, која је настала као резултат настојања „Сестринства“ да овековечи један период историје наше професије и вишешгодишњег истраживачког напора Станке Копривице Ковачевић. На Конгресу ће бити представљена и њена енглеска верзија. У припреми су и нова издања будуће историјске едиције.Конгрес ће, свакако дати и нове подстицаје и нову драгоцену грађу. Учимо из прошлости. Догодило се само оно што је записано – написао је о најави Конгреса у свом предговору у часопису „Сестринство“, Станоје Јовановић.

-Шести конгрес медицинских сестара и техничара са међународним учешћем посвећен је историјату сестринства у Србији. Мото је исти: боје сећања, мирис памћења, дух развоја… Прати нас свих ових година и даје печат свим досадашњим конгресима. Тако ће бити и убудуће. Сведочанство о нашим коренима, садашњости и сутрашњици.Неко је с правом рекао: Сестре су најбројнија позитивна снага друштва. Најбројнија смо и значајна карика нашег здравственог система чији се статус мора непрестано побољшавати. Професија чија је одлика истинска хуманост у служби човековог здравља. Као део тима, или самостално, обављамо најсуптилније послове здравствене неге и бриге о пацијенту. Њихов смо поуздан ослонац у свакој прилици, што је у природи нашег позива и имена. Тако је данас, тако ће бити сутра, а тако је било и у прошлости, када су се ова земља и овај народ борили против ропства, за живот достојан човека, за опстанак и слободу, исписујући важне датуме своје историје. Тада су најпре монаси, а потом знане и незнане сестре, нудиље, чуварице, неговатељице, болничарке, бабице, добровољке и како се све нису звале исписивале славне странице историје наше професије, делећи судбину народа и његове војске, трагику рањених и болесних у пошасти епидемија масовних размера. Тада су рођене неке наше хероине, неке наше Флоренс Најтингејл (прва модерна болничарка у историји, жена која је основала службу медицинских сестара, прим. аут.), наши истински узори за сва времена. Професији на част. Многе су поделиле трагичну судбину својих пацијената. Конгрес је прилика да се вратимо прошлости, да учимо о њој, ширећи знања о коренима своје професије и њеним пионирским корацима, страдањима, посртањима и узлетима. Чинили смо то од нашег Првог конгреса још 2004. године, када смо почели да се бавимо историјом наше професије, тражећи, између осталог, одговоре на питања када су почели организовани облици неге болесника и ко се све и на који начин бавио нашом струком у минулим временима.Зашто то чинимо? Запитајмо се, свако од нас, шта знамо о професији којој припадамо. Од када она постоји? Када је никла, како се развијала и расла? Ко су били људи који су се определили за овај племенити позив? Какве су биле прве болнице? Како је школован ондашњи кадар? Какве су жртве наше претходнице подносиле у име позива за који су се определиле? Мноштво питања која траже историјски утемељене и поуздане одговоре. Нажалост, признајмо сами себи да немамо довољно сазнања и свести о тим почецима, нити се она школовањем довољно обогаћују и негују. На срећу, досадашњи напори нису остали без одјека. И минули конгреси и скуп којем присуствујемо уливају наду да се ствари полако, али неумитно мењају набоље. Све су суптилнија сазнања о нашој ближој и даљој прошлости. Упоредо расте свест медицинских сестара и опредељење да поред струке, ваља забележити и све оно што чини свакодневицу везану за нашу професију да бисмо наше сведочанство оставиле у наслеђе онима који долазе. Јер живот и наша стварност не почињу и не завршавају се с нама, уз неписано правило да оно што није забележено није се ни десило. Вредан искорак у спознаји наше прошлости учињен је објављивањем књиге Станке Копривице Ковачевић „Историја сестринства у Србији“. Тиме је на најбољи начин крунисан седмогодишњи истраживачки напор ауторке и настојање нашег Удружења да у суиздаваштву са издавачким кућама „Одбрана“ и „Лицеј“ овековечи значајно време развоја наше професије – Од манастирских болница до краја Другог светског рата. А да би те истине о нама постале и део светске баштине и светске историје сестринства, помоћи ће и издање књиге на енглеском језику, које ћемо са задовољством промовисати током овог скупа. Наравно, у припреми су и нова издања да би сестринска историјска прича била заокружена и целовита и да би сестре имале „све о себи на једном месту“. С разлогом, подстицаје и допринос очекујемо не само од учесника овог скупа из наших редова већ и од угледних гостију из других професија, наших сарадника лекара, историчара, новинара, представника хуманитарних и других удружења и организација, странаца… Од наших драгих гостију сазнаћемо и како се сестринство развијало у Пољској, Енглеској, Слове-нији, Италији, Норвешкој, Катару, Уједињеним Арапским Емиратима, Хрватској, Републици Српској… Сазнаћемо и какве су биле униформе у ближој и даљој прошлости, а промовисаћемо нашу сестринску химну  и на енглеском језику – каже Марија Галић, председница УМСТ КЦС.

ОДБОРИ И ЦЕРЕМОНИЈАЛ ОТВАРАЊА

Програмски одбор Конгреса сачињавају: Марија Галић, Гордана Ковачевић, Љиљана Ђукић, Сузана Богдановић, Милијана Матијевић, проф. др Петар Булат, проф. др Миленко Стојковић, проф. др Милош Жарковић,проф. др Ана Шијачки, проф. др Синиша Павловић, проф. др Светозар Путник. У Организационом одбору биће: Зорица Милошевић, Љубена Пауновић, Мирјана Томић, Добрила Пејовић, Вера Мирић, Сања Смиљковић, Биљана Маринковић Анђелковић, Светлана Цветковић, Слађана Басара, Данијела Спасеновић, Гордана Исаковић, Зорица Војновић, Дивна Нојић. Технички одбор чиниће: Љиљана Стаменковић, Јованка Вучковић, Анђелка Мијовић, Рајко Бракочевић , Валентина Петковић, Љиљана Мирковић, Душица Ристић, Ирена Младеновић, Александар Дебељаковић, Стефан Малетић, Стефан Бајић, Урош Драгићевић.

Медицинске сестре – техничачри, која ће се појавити на модној ревији: Тамара Николић, Јелена Трајковић, Сандра Коленовић, Елида Ђоковић, Весна Радосављевић, Светлана Новаковић, Весна Симић, Светлана Цветковић, Рада Пуповац, Јасмина Ђукић, Драгана Лигезан, Јелена Пејић, Урош Драгићевић, Дубравка Базић, Александра Ковачевић, Данијела Милијанчевић, Андријана Јелић, Зинета Бајрактари.

Почасни одбор чине: председник проф. др Зоран Радојичић – градоначелник града Београда, Њено Краљевско Височанство Принцеза Катарина и чланови: проф. др Hristos G. Alexopoulos – директор Високе здравствене школе струковних студија у Ћуприји, проф. др Милика Ашанин – директор Клиничког центра Србије,  Душица Биочанин – члан Здравственог савета Србије, проф. др Анка Војводић – директор Високе здравствене санитарне школе струковних студија „Висан“ у Земуну, Мила Викторовић – председница Кола Српских сестара, одељења у Београду,  др Милан Динић – директор Лекарске коморе Србије, мр сц. мед. др Вера Дражић – генерални секретар Градског секретаријата за здравље, Радица Илић – председник Синдиката медицинских сестара – техничара Србије,  доц. др сц. мед. Зоран Јокић – руководилац Департмана за послове у здравству – Факултет здравствених правних пословних студија Универзитета Сингидунум у Ваљеву, проф. др Дивна Кекуш –в. д. руководиоца Високе здравствене школе у Земуну, акад. проф. др Владимир Костић – председник Српске академије наука и уметности, проф. др Небојша Лалић – декан Медицинског факултета у Београду, проф. др Снежана Лазаревић – директор Високе спортске и здравствене школе у Београду,  Снежана Милановић –директор Медицинске школа Звездара, проф. др Драган Радовановић – председник Црвеног крста Србије,  Војислава Радовановић – управница Јеврејског историјског музеја у Београду, Радица Стојановић – директор Медицинске школе „Надежда Петровић“ у Земуну,  Нада Трифковић – директор Медицинске школе у Београду.

Церемонија отварања одржаће се првог дана, у понедељак, 23. септембра у 12.00 часова. Поздраве добродошлице учесницима Конгреса пожелеће председник Удружења „Сестинство“  Марија Галић, затим, градоначелник града Београда, проф. др Зоран Радојичић, ЊКВ Принцеза Катарина, представник МЗ РС Комора МСЗТ Србије Радмила Угрица КЦС, проф. др Милика Ашанин у име школа које образују сестре, проф. др Дивна Кекуш Коло српских сестара, Одељење Београд Мила Викторовић. Биће додела традиционалне награде „ДОБРИЛА ПЕЈОВИЋ“ УМСТ КЦС „СЕСТРИНСТВО“. На крају за све учеснике Конгреса  одржаће се културно-уметнички програм, који ће водити Бојана Стефановић Торњански и Александар Срећковић Кубура, глумци Народног позоришта у Београду. Наступиће и  Хор „Краљица Марија“. У склопу програма биће изведене и химна сестринства „Сестра“, коју је компоновао Раде Радивојевић, а текст написао Станоје Јовановић.

Током три дана биће обрађене бројне теме. Првог дана, по подне, о теми: „ХУМАНИЗАМ ЦРВЕНОГ КРСТА“ говориће Јован Мара – колекционар. Затим следи:  МОДНА РЕВИЈА „КРОЗ ПОВИЈЕСТ СЕСТРИНСТВА“ КАРИТАС СЕСТРИНСТВО –ПОВИЈЕСТ, ОДИЈЕВАЊЕ И ОБИЧАЈИ (излагаће Томислав Ковачевић, Insel Spital, Bern,Swiss); СЕСТРИНСКА УНИФОРМА КРОЗ ИСТОРИЈУ (Сања Смиљковић, CITY медик дијагностички центар Београд); МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ И ТЕХНИЧАРИ НА ХЕМАТОЛОГИЈИ ПОНОСНО НОСЕ УНИФОРМУ КРОЗ ВРЕМЕ (Тања Шљивић Бојић, Слађана Бјелетић, Клиника за хематологију КЦС, Београд); ЈЕДИНСТВЕН ШТОФ ПРОФЕСИОНАЛНЕ МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ, ТКАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ КА ЗДРАВЉУ УПОТРЕБОМ 3Д + АЛАТА ЗА ПРОЦЕНУ ЗА 21. ВЕК (Лиса Gifford, Универзитет у Сан Франциску, САД и St. Angela’s колеџ, Ирска);  Промоција књиге Станке Копривице Ковачевић:  „ИСТОРИЈА СЕСТРИНСТВА У СРБИЈИ“ (ОД МАНАСТИРСКИХ БОЛНИЦА ДО КРАЈА ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА), превод на енглески језик. О књизи ће говорити: Марија Галић, Милена Тијанић, Љиљана Миловић, Светлана Томић, Теодора Толева Витомир

ДРУГИ ДАН – НАЈДИНАМИЧНИЈИ

Другог дана биће речи о историјату кроз праксу, рад струковних организација, затим, о историјату кроз образовање, као и о хероинама нашешг времена (председавајући: Марија Галић, Милијана Матијевић и Милена Маричић). Теме су: СВЕТИЉКА МУДРОСТИ НА ПРАХУ СУНЦОКРЕТА: У СПОМЕН НA ВЕРИЦУ ЋОРЛУКУ говориће Милијана Матијевић, Београд. Остале теме су:  ДЈЕЛОВАЊЕ МИЛОСРДНИХ СЕСТАРА СВЕТОГ КРИЖАА НА ПОДРУЧЈУ ЗДРАВСТВА У РС казиваће Ката с. М. Естера Радичевић, Самостан Милосрдних сестара св. Крижа, Ђаково, Република Хрватска. Следеће теме су: ИЗ ИСТОРИЈЕ ГРАЂАНСКЕ ЗДРАВСТВЕНЕ СЛУЖБЕ У СРБИЈИ У 19 ВЕКУ: КО СУ БИЛИ ПРЕТХОДНИЦИ МЕДИЦИНСКИХ СЕСТАРА – ТЕХНИЧАРА? (Јелена Јовановић Симић, Музеј науке и технике – Одељење Музеја српског лекарског друштва, Београд; УЛОГА МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ У ЗДРАВСТВЕНИМ ЗАДРУГАМА У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА РАТА (1921–1941) (Милорад Стаменовић, Инвентист ЦТЦ, клиничка испитивања, Београд; РАЗВОЈ ШКОЛСКИХ УСТАНОВА И ШКОЛОВАЊЕ СРЕДЊЕГ И НИЖЕГ МЕДИЦИНСКОГ КАДРА У СРБИЈИ У ОКВИРУ ПРВОГ ПЕТОГОДИШЊЕГ ПЛАНА РАЗВИТКА НАРОДНЕ ПРИВРЕДЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ (1947 – 1951) (Милена Маричић, Јелена Јовановић Симић Висока здравствена школа струковних студија у Београду, Музеј науке и технике, Београд; МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ И ПРВЕ ЛЕКАРКЕ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ ИЗ ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ 19. ВЕКА (Светлана Томић, Факултет за стране језике, Алфа БК универзитета, Београд);  ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ОБРАЗОВАЊА МЕДИЦИНСКИХ СЕСТАРА У СРБИЈИ (Драгана Марковић Терзић, Висока здравствена школа струковних студија у Београду); ИНТЕРПРОФЕСИОНАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ И КОЛАБОРАТИВНА ПРАКСА: НОВА ОБРАЗОВНА ПАРАДИГМА У СРБИЈИ (Драгана Милутиновић, Универзитет у Новом Саду, Медицински факултет, Катедра за здравствену негу, Нови Сад);  ИСТОРИЈА СЕСТРИНСТВА У ВЕЛИКОЈ БРИТАНИЈИ: КОЛЕВКА СЕСТРИНСТВА (Paula Allchorne, Barts Health NHS Trust, Whipps Cross Hospital, Whipps Cross Road, Leytonstone, London); ЛИЧНИ И ПРОФЕСИОНАЛНИ РАЗВОЈ МЕДИЦИНСКИХ СЕСТАРА И ТЕХНИЧАРА (Златко Вујин, Институт за ментално здравље, Београд);  СИМБОЛИ ЗА НЕГУ И ПРОФЕСИОНАЛНЕ СВЕЧАНОСТИ У ПОЉСКОЈ И ЊИХОВО ЗНАЧЕЊЕ ЗА РАЗВОЈ ПРОФЕСИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА МЕДИЦИНСКИХ СЕСТАРА (Beata Dobrowolska (1), Joanna Przybek-Mita (2), Dorota Ozga (3) (1) Medical University of Lublin (2) Institution of Postgraduate Education of Nurses and Midwives in Rzeszów (3) University of Rzeszów); МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ И ОБРАЗОВНИ СИСТЕМ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ (Живана Вуковић Костић, Фонд за здравствено осигурање, Бања Лука, Република Српска; ЗНАНОСТ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ У ИТАЛИЈИ: ОБРАЗОВАЊЕ, КЛИНИЧКА, ИСТРАЖИВАЧКА И АДМИНИСТРАТИВНА ПИТАЊА (Alvisa Palese, Udine and Pordenone campus, of Udine University, Italy)

Током Конгреса на којем председава радно председништво: Данијела Сладовић, Љиљана Ђукић и Маја Марковић обрадиће се следеће теме: ИСТОРИЈА НЕГА КАО ОСНОВНИ КАМЕН У РАЗВОЈУ НАУКЕ И УМЕТНОСТИ САВРЕМЕНЕ НЕГЕ (Majda Pankihar, Dominika Vrbnjak, University of Maribor, Faculty of Health Sciences Maribor, Slovenija); СЕСТРИНСКЕ ТРАДИЦИЈЕ У НОРВЕШКОЈ, НЕКАД И САД (Wenche Malmedal, Norwegian university of technology and science, Faculty of Medicine and Health Sciences, Department of Public Health and Nursing, Trondheim, Norway); ЗАПОСЛЕНИ У ЗДРАВСТВСТВЕНОЈ НЕЗИ НА СУДУ ЈАВНОГ МИШЉЕЊА (Jadranka Stričević, Faculty of health science, University of Maribor, Slovenija); ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ САВРЕМЕНЕ ЗДРАВСТВЕНЕ НЕГЕ У СРБИЈИ (Снежана Миљковић, Клинички центар Ниш). Током сателитског преноса биће представљене теме: ГОДИШЊА ЕВАЛУАЦИЈА УЧИНКА (ПРОЦЕНА МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ) (Оливера Милановић, Hamad Medical Corporation, Доха, Катар)  и ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА ЕЛЕКТРОНСКОГ КАРТОНА КРОЗ ЦЕРНАР СИСТЕМ. БЕНЕФИТ ЗА ПАЦИЈЕНТА, ЗДРАВСТВЕНОГ РАДНИКА И ЗДРАВСТВЕНУ УСТАНОВУ (Мohamed Nasser AL-Shahrani, Ivana Stojković, Prince Sultan cardiac centre, PSMMC, Riyadh, Kingdom of Saudi Arabia).

ИСКУСТВА ИЗ АМЕРИЧКОГ ЗДРАВСТВА

Радно председништво: Дијана Отаашевић, Зорица Војновић и Данијеле Николић обрадиће теме: ИСКУСТВА ИЗ АМЕРИЧКОГ ЗДРАВСТВА – ИЗАЗОВИ И ОДГОВОРИ (Olivera Rajak Mirkovic, Kaiser Permanente Hospital and TPMG (The permanente Medical Group), Roseville, California,USA); ПОГЛЕД НА ИСТОРИЈУ РАЗВОЈА НЕГЕ ЗДРАВЕ И БОЛЕСНЕ ДЕЦЕ (Биљана Стојановић Јовановић, Висока здравствена школа струковних студија у Београду, Земун); СЕСТРИНСТВО: ХУМАНОСТ НА ДЕЛУ (Ивана Стоиљковић, Здравствени центар Косовска Митровица); ОД ЧУВАРИЦА ЗДРАВЉА ДО САВРЕМЕНО ОБРАЗОВАНЕ МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ (Зорица Алексић, Милица Китић, Душица Симић, Медицинска школа „Др Миша Пантић“, Ваљево), ДОПРИНОС УМСТБС РАЗВОЈУ СЕСТРИНСТВА У НАШОЈ ЗЕМЉИ ОД ОСНИВАЊА ДО ДАНАС (Дијана Оташевић, КБЦ „Звездара“, Београд); ИСТОРИЈАТ УДРУЖЕЊА ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА У НИШУ (Данијела Николић, СБПБ Горња Топоница, Ниш);  ИСТОРИЈА НОРВЕШКЕ БРИГЕ О СТАРИЈИМ ОСОБАМА И НОВИ ПУТ ЗА НЕГУ ДАНА (СIngrid Aase Neumann, Kongsberg Community, Norwey);  СИМБОЛИ ЗА НЕГУ И ПРОФЕСИОНАЛНЕ СВЕЧАНОСТИ У ПОЉСКОЈ И ЊИХОВО ЗНАЧЕЊЕ КАО ЈЕДАН ОД ОДГОВОРА.ГЛИТРЕ БУФЕЛЕСКАП (ЗАЈЕДНИЧКИ КОНДОМИНИЈУМ – ЗАЈЕДНИЦА СТАНАРА) У ДЕСЕТ КОРАКА (Kristin Boten, Cathrine Sandvold Olsen, Dejan Stojiljkovic, Glitre Bofellesskap, Kongsberg Kommune, Norwey); САВРЕМЕНО СЕСТРИНСТВО И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ (Сандра Спајић, Институт за онкологију Војводине, Нови Сад);  ИСТОРИЈАТ ЗДРАВСТВЕНЕ НЕГЕ У ПСИХИЈАТРИЈИ (Љупка Вукадиновић, Клиника за психијатрију, КЦС, Београд (Весна Цмиљанић, Клиника за психијатрију Војномедицинска академија, Београд); ИСТОРИЈАТ ПРИМЕНЕ ПЕЈСМЕЈКЕР ТЕРАПИЈЕ У СРБИЈИ (Радмила Филић, Весна Вратоњић, Маријана Росић, Данијела Рељић, Пејсмејкер центар, проф. др Милан Бане Ђорђевић, KЦС);  ЗНАЧАЈ МЕДИЦИНСКИХ СЕСТАРА КРОЗ ИСТОРИЈУ ПРВЕ ХИРУРШКЕ КЛИНИКЕ (Светлана Цветковић, Душица Биочанин, Клиника за болести дигестивног система, Прва хируршка, КЦС, Београд); ИСТОРИЈАТ, РАЗВОЈ И САДАШЊОСТ РАДИОЛОГИЈЕ У УРГЕНТНОМ ЦЕНТРУ (Славица Тмушић Савић, Ургентни центар КЦС, Београд) ДЕЦЕНИЈЕ СЕСТРИНСТВА У ДЕРМАТОВЕНЕРОЛОГИЈИ КЦС (Мирјана Томић, Клиника за дерматовенерологију КЦС, Београд); БАБИЦЕ КРОЗ ИСТОРИЈУ (Јелена Николић, Клиника за гинекологију и акушерство КЦС, Београд); РАЗВОЈ СЕСТРИНСТВА У АНТИТУБЕРКУЛОЗНИМ ДИСПАНЗЕРИМА (Татјана Јовановић, Завод за плућне болести и ТБЦ, Београд); ИСТОРИЈАТ СЕСТРИНСТВА II ХИРУРШКЕ КЛИНИКЕ (Марина Радовановић, Клиника за кардиохирургију, КЦС, Београд) ДЕЧЈЕ ОДЕЉЕЊЕ ОЧНЕ КЛИНИКЕ КЛИНЧКОГ ЦЕНТРА СРБИЈЕ НЕКАД И САД (Зорица Војновић, Клиника за очне болести КЦС, Београд); ГЕНЕРАЦИЈА ЗА ПАМЋЕЊЕ НА КЛИНИЦИ ЗА ОРЛГ (Гордана Ковачевић, Тања Ердељановић, Клиника за ОРЛ и МФХ КЦС, Београд).

Трећег дана – постер сесија (радно председништво: Радмила Јазић, Љубица Радетић, Вера Мирић) обрадиће (према предвиђеним пропозицијама аутор постера представља рад 3-5 минута) теме: 1. МОТИВАЦИЈА (Анђелка Мијовић, КЦС, Клиника за психијатрију, КЦС Београд), 2. ДЕМЕНЦИЈЕ: ЗДРАВСТВЕНО- ВАСПИТНИ РАД СА НЕГОВАТЕЉЕМ –ЧЛАНОМ ПОРОДИЦЕ (Јасминка Илић, КЦС, Клиника за психијатрију, КЦС Београд), 3. ДЕМЕНЦИЈА И ДИЈАГНОСТИЧКИ ИЗАЗОВИ (Елизабета Настеска, ПЗУ „Др Гордана Јаневска“, Прилеп, Северна Македонија), 4. ХРОНИЧНА АУТОИМУНА УРТИКАРИЈА – ШТА ЗНАМО И ДОКЛЕ СМО СТИГЛИ – ПРИКАЗ СЛУЧАЈА (Христина Гулеска, ПЗУ „Медика Десоски“, Прилеп, Северна Македонија), 5. ПРИМЕНА СИСТЕМА НЕГАТИВНОГ ПРИТИСКА „VAK“ У ТЕРАПИЈИ ИНФЕКЦИЈЕ ЛОЖЕ ПЕЈСМЕЈКЕРА (Јелена Лукић, Пејсмејкер центар „Проф. др Милан Бане Ђорђевић“ KЦС, Београд,  6. ХЕПАТИЧНА АНЦЕФАЛОПАТИЈА АКТИВНОСТИ СЕСТРЕ (Милица Дејановић, Ургентни центар КЦС, Београд),  7. ЗБРИЊАВАЊЕ ПАЦИЈЕНАТА СА ХИПЕРТЕНЗИВНОМ КРИЗОМ (Љиљана Кљајић, Ургентни центар КЦС, Београд), 8. ОДРЖАВАЊЕ ПАЦИЈЕНТА ЗА КАДАВЕРИЧНУ ДОНАЦИЈУ (Јасмина Здравковић, Ургентни центар КЦС, Београд),  9. ХИРУРГИЈА СРЧАНИХ ВАЛВУЛА– СПЕЦИФИЧНОСТИ У НЕЗИ И ЛЕЧЕЊУ (Слађана Маџгаљ, Клиника за кардиохирургију КЦС, Београд), 10. ДИСЕКЦИЈА АОРТЕ КАО УРГЕНТНО СТАЊЕ–СПЕЦИФИЧНОСТИ У НЕЗИ И ЛЕЧЕЊУ (Маја Мраковић, Клиника за кардиохирургију КЦС, Београд),  11. МЕХАНИЧКА ПОТПОРА ЦИРКУЛАЦИЈИ –СПЕЦИФИЧНОСТИ У НЕЗИ И ЛЕЧЕЊУ (Драгиња Марковић, Клиника за кардиохирургију КЦС, Београд), 12. УПОТРЕБА ЦИТОСОРБ ФИЛТЕРА У КАРДИОХИРУРГИЈИ (Славко Кулић, Клиника за кардиохирургију КЦС, Београд), 13. ОЧУВАЊЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ РЕПРОДУКТИВНОГ ЗДРАВЉА (Данијела Којић, О. Б. „Свети Лука“, Смедерево), 14. СТАВОВИ И МОТИВАЦИЈА УЧЕНИКА ЗАВРШНОГ РАЗРЕДА СРЕДЊЕ МЕДИЦИНСКЕ ШКОЛЕ У ОСТВАРЕЊУ ПРОФЕСИОНАЛНИХ КОМПЕТЕНЦИЈА (Ивана Стевановић, Елвира Хаџић, Александра Христић, Медицинска школа Звездара, Београд), 15. СПРЕЧАВАЊЕ ПОСЛЕДИЦА ИНАКТИВИТЕТА КОД СТАРИХ ОСОБА (Ивана Митровић, Градски завод за геронтологију и палијативно збрињавање, Београд),  16. ПАРТИЦИПАЦИЈА МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ – ТЕХНИЧАРА КОД УКЛАЊАЊА СТРАНОГ ТЕЛА ИЗ НОСА КОД ДЕЦЕ (Слађана Рашић, О. Б. „Свети Лука“, Смедерево).

Медијски покровитељ Конгреса је Српска Телевизија,  Чикаго.

За Српску ТВ Чикаго припремио: Зоран ЈАКШИЋ

Фотографије: Удружење „Сестринство“.

Nedavne objave