СРБИ, ПАТРИОТСКЕ И РОДОЉУБИВЕ ПЕСМЕ

ОД КОСОВА ДО КОШАРА

У социјалистичкој Југославији сваке године су се одржавале  бројне музичке манифестације, које су величали братство и јединство, југословенство, заједништво …  На једној од њих се најпопуларнији југословенски певач, Зравко Чолић, заклињао песмом  „Друже Тито ми ти се кунемо“, а публика у дворанама где је наступао сложна и у глас је понављала његовое речи. У Београду је дуго одржаван Фестивал војничких песама и корачница, на којем је провејавао патриотски дух, певани су стихови о љубави према Југославији, њеној одбрани од страних напријатеља, величала се Југословенска народна армија , Сарајево је имало савезну  музичко-фолклорну манифестацију на којој су наступали музичари и фолклористи из свих република славећи југословенство и заједништво народна и народности Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ). Па и Сплит је имао у саставу свог чувеног фестивала забавне музиче вече посвећено родољубивим песмама. И да не набрајам.

Маске су пале почетком деведесетих година прошлог века. Као кула од карата срушила се СФРЈ, нестало је братство и јединство. Десио се грађански рат у срцу Европе, а међународна заједница је немо посматрала шта се догађа, уместо да помогне и нађе начин да се конфликт превазиђе. Ништа није остало од заједништва, већ је кренуо комшија на комшију. Дошла је 1991. година, 25. јуна су се одвојиле из Југославије  Словенија и Хрватска, остварујући тако своје вишедеценијске жеље да живе у засебној држави, муслиманска-хрватска коалиција је у Босни и Херцеговини, после референдума без пристанка српског народа 1. марта 1992. г. БиХ прогласили за унитарну државу. И Македонци су отишли. Спала је књига на два слова, настала је Савезна Република Југославије, коју су чиниле Србија и Црна Гора.

Иако су многи народи у СФРЈ често истицали своју националност, Срби као већински народ је то најмање чинио, мада је за стварање  обе бивше Југославије (краља Александра I Карађорђевића и Јосипа Броза) српски народ највише учинио и дао највеће жртве. Тако је некад било, а и данас није ништа боље.

Многи српски певачи у СФРЈ су због појединих српских песама, које су проглашаване за националистичким, а певали их у Отаџбини, на разним слављима или у иностранству, анатемисани, некима је било забрањено да наступају годинама. Међу њима су Никола Урошевић Геџа, браћа Бајић и многи други.

Ипак, песма је као река, увек нађе пут да се улије у другу, а ова у море. Данас у време турбо-фолка, реге и реп музике и ко зна све каквих музичких праваца право освежење су песме које певају и величају наше косовске и јунаке српских устанака, балканских ратова, Великог  рата, минулих ратова на просторима СФРЈ, па, и током НАТО агресије.

У песми, као увек, млади воде главну реч. Патриотске и родољубиве песме о косовским јунацима су и даље веома актуелне. О њима се највише певало прошле године на литијама у Црној Гори. А за све је „крива“ млада певачица Даница Црногорчевић, која има на десетине испеваних песама о српском родољубљу, јунацима са Косова, из Црне Горе.

Данас, као да за родољубиве и патриотске песме долазе бољи дани. Иако телевизије и радио-станице у Србији и даље стидљиво емитују српске патриотске песме, јер неке сматрају да су националистичке, што није истина, захваљујући друштвеним мрежама оне се све више слушају путем ју тјуб канала. Од најновијих,  моментално највише прегледа има песма „Лазарица“. Њу изводи млади певач Урош Живковић и говори о кнезу Лазару и туском султану пред Косовски бој 1389. г. Српски владар не пристаје на султанов захтев да му да земљу своју и Грачаницу и радо ће ићи у бој са Османлијама него што ће предати освајачима српску светињу, Косово. Ова песма за само неколико месеци има скоро пет милиона прегледа!? Одлично је код младих примљена и песма „Ја сам момче са Косова“, коју интерпретира глумац са Косова, Милан Васић и трубач Дејан Петковић и његов Биг  бенд. Међу новијим музичким остварењима истакли бисмо песму „Не дам“, коју пева Милица Досковић, па, „Догодине у Призрену“ Београдског синдиката. Често на музичкој сцени виђамо сестру и брата Пековић, Бојану, која изводи српске јуначке песме на гуслама (!?) и Николу, који је прати на хармоници. Славу српске јуначке песме њих двоје преносе свирајући и певајући у Србији, али и ван њених граница.

Међу најпопуларнијим су и даље песме које говоре о Косову и Метохији.  И то оне од Косовског боја до борби које су вођене током НАТО агресије, на Кошарама и Паштрику. Тако су настале песме „ Јунаци са Кошара“,“Вила са Кошара“, „Херојима са Кошара“ Компоновању нових песама са КиМ много су допринели и играно-документарни филмови „Ратне приче са Кошара“ и „Ратне приче са Паштрика“, које је реалитовала и приказала Радио-телевизија Србије (РТС).  Једна од најслушанијих косовских песама је нумера „Густа ми магла паднала“, коју изводи позната певачица народне музике, Василиса. Популарна је песма „Црвен цвете“, текст је написала Јелена Бојовић напуштајући у колони избеглица своје огњиште на Косову 1999. г, а посвећена је свим косовским јунацима и мученицима. Црвен цвет, или божур, расте само на КиМ. Према предању израстао је од проливене крви српских јунака у Косовском боју. Песму изводи етно група „Траг“. Ево, неколико строфа:

„Хеј, црвен цвете прерасла те трава

Пет година нисам тебе брала,

Косово ми пиле крилом сузу крије,

Дадоше те питао ме нико није, а ја молим те …

Због поноса јунака, због славе српског рода,

Због среће девојака и Божјег благослова.

Ти не дај да одем, без крста и без славе,

Ти не дај Видовдан да име ми нестане, цвете мој.

Поноћ дрхти сви јунаци Бога моле,

Да с небеса сјајну звезду спусти доле,

Да обасја чистом вером сина Христа,

Грачаницу, Девич, Дечене и Зочишта, да се вратим …“

Споменућемо и „Суза Косова“, коју изводе Жељко Панонац и Тања Вигњевић. У врху популарности је и песма „Христе Боже“, коју је отпевао давно Никола Урошевић Геџа и због које је од конунистичких власти био често шиканиран и забрањиван. Данас је то једна од најпопуларнијих песама, а нарочито је васкрсла током НАТО  агресије. Урошевић је отпевао и патриотску песму „Српска се труба с Косова чује“. Занимљиво је да је ова песма омиљена и у извођењу неких страних интерпретатора. Песме са КиМ на свом репортоару имају музички састави „Ступови“, „Антерија“,  вокална група „Косовски божури“, којом руководи позната глимица Ивана Жигон, па, певачи, Баја Мали Книнџа, Сестре Сантрач, Бранка Зечевић… Миломир Миљанић је отпевао песму „Клетва Лазарева“,  последње време пажњу музичке публике привлачи и дебитанско издање женске певачке групе „Луча“, која је објавила албум са косовском  тематиком за нашу највећу издавачку кућу Продукцију грамофонских плоча Радио-телевизије Србије (ПГП РТС). Вера Матовић је композицијом „Косово зове“ победила на престижном Фестивалу народне музике „Моравски бисери 2006“.

На репертоару појаца духовних песама највише се налазе оне које говоре и инспирисане су Косовом  и Метохијом. Појац Љуба Манасијевић је компоновао и отпевао песму „Ој, Косово, Косово“, у његовој интерпретацији је и нумера „Са Косова зора свиће“. О овој српској светињи певају „Србски православни појци“, вокални  састави „Либеро“, „Бели анђео“, „Либеро“, „Сара“, хорови монаха Високи Дечани, манастира Богородице Тројеручице …

Песмом „Видовдан“, коју је компоновао Милутин Поповић Захар,  прославила се певачица Гордана Лазаревић, али мало се зна да је и руска певачица Наталија Чаплигина веома успешно (на српском језику) отпеваала ову нумеру. Велику славу је доживо и марш „На Дрину“, композира Станислава Биничког  о подвизима српских јунака на Церу у Великом рату. Ова нумера, која је касније преименована у „Марш на Дрину“, изводе многи светски музички састави, међу њима и неки амерички џезери. Ова је песма имала у прво време  само инструментални део, касније је за њу написао речи познати књижевник и песник Милоје Поповић Каваја. Многе песме које су везане за догађаје из Првог светског рата се често певају, посебно нумера „Тамо далеко“, која је омиљена међу Србима у расејању.

Био је покушај да се 2000. г. обнови ранија смотра војничких,  патриотских и родољубивих песама, али, је та идеја брзо угашена. Прави разлог зашто је он нестао са музичке сцене ни дан-данас се не зна.

Захваљујући песми „Српкиња је мене мајка родила“ (композитор Перица Здравковић, текст Љиљана Јевремовић), коју је за ПГП РТС 1996. г, снимила Индира Радић, српска певачица народне музике је доживела велику популарност. Ова веома слушана мелодија  је прошле године имала ново издање. Њу је снимила уз групу „Свитање“ Драгица Радосављевић Цакана, која се сада често чује са радио-станица и ТВ екрана. Драгица Радосављевић потиче са Космета зато на свом репертоару често има песме из завичаја. За песму „Пукни зоро“, коју је компоновао Роберт Пешут за потребе ТВ филма и серије „Монтевидео, Бог те видео“ многи су мислили да је стара народна песма, посвећена некадашњој славној јединици  из Великог рата – Гвозденом пуку. Данас се често изводи у свим прилика, свечаним, али и приватно, па чак и на славским и на свадбеним весељима.

У врху популарности је и родољубива и патриотска песма „Ово је Србија“ коју је компоновао београдски кантаутор Никола Грбић Грба, она се често изводи као свечана песма, као уосталом и добро позната нумера „Востани Сербие“ и наравно химна „Боже правде“, са којом је Србија коначно добила националну, препознатљиву песму, коју могу Срби, не само у матици Србији  да поносно изводе, већ и широм света. Некада је била популарна, а  још увек се данас радо изводи, песма „Волимо те Отаџбино наша“, коју је 1997. г. компоновао аутор Раде Радивојевић, а текст за њу написао Станоје Јовановић. Ова песма могла је ући у Гинисову књигу рекорда јер је током НАТО агресије седамдесет и осам дана свакодневно емитована по неколико стотина пута само на радио и ТВ каналима. Током протеста на београдском Тргу Републике  била је стално на репертоару. Њу су најчешће изводили Леонтина Вукомановић и Милан Шћеповић, а у алтернацији Екстра Нена, касније и Жарко Данчуо. И млади певач Душан Свилар често ју је певао на разним  свечаним  прославама. Ова је песма 2000. године проглашена за најслушанију песму, а аутори су добили и престижну награду „Златни мелос“. По овој нумери је чак и насловљена књига „Волимо те Отаџбино наша“, у којој је аутор Станоје Јовановић, иначе песник, приказао свој вишегодишњи уметнички рад на пољу музичког стваралаштва.

За Српску ТВ Чикаго, текст и фото: Зоран ЈАКШИЋ