ИЗ НОВИНАРСКЕ БЕЛЕЖНИЦЕ ЗОРАНА ЈАКШИЋА

УСПОМЕНЕ И СЕЋАЊА НА ПОЗНАТЕ СПОРТИСТЕ

Имао сам срећу да две љубави из детињства, касније претворим у посао. То су  спорт и новинарство, у којем, поред писања о спорту, добар део се односи на естрадна дешавања. Прву љубав,  спорт,  остварио сам као наставних физичког васпитања радећи у једној војној школи у Сарајеву, затим, као спортски инструктор, а другу, новинарство, током самог службовања у граду на Миљацки и касније када сам униформу припадника војске  „окачио о офингер“.

Овог пута евоцирао бих успомене и сећања на познате југословнеске спортисте, који су широм света преносили славу Југославије, које сам тренирао, или имао прилику да се дружим са њима на спортским теренима и у слободном времену. О естради, други пут.

У СФРЈ било обавезно служење војног рока а  врхунски спортисти су одлазећи  у Југословенску народну армију (ЈНА)  са поносом су носили униформу. Бивша држава је велику пажњу поклањала спорту и физичкој културу. Тако су  врхунски спортисти, пре свега, репрезентатици,  одлазећи на одслужење војног рока у ЈНА, имали могућнсти да своју обавезу према отаџбини изврше у местима где су постојали услови,  да се у слободном времену баве спортом под назором познатих тренера. Посебном наредбом ово питање је регулисао Савезни секретартијат за народну одбрану. Многи спортисти по одласку из армије били су добро физички припремљени, па су и репрезентативне селекције седамдесетих и осамдесетих година у којима су наступали пре одласка у армију могле да на њих рачунају и по изласку из војске.  Један од задатака врхунских спортиста у војсци је био да афирмишу спорт и здрав живот. Многи су то учинили својим ангажовањем на спортом пољу, али, и понашањем. Током седамдесетих и осамдесетих година велики број истакнутих спортиста је служио војни рок у градовима где су имали добре услове да се у слободном времену баве спортом.

Једно од места где су служили својни рок врхунски спортисти било је Сарајево. Најбројнији су били фудбалери јер је Сарајево имало два врхунска клуба „Жељезничар“ и „Сарајево“, који су ирали у Првој савезној лиги. Поред фудбалера војни рок у граду на Миљацки служили су кошаркаши, јер су имали прилику да у слободном времену тренирају са играчима КК „Босна“, која је 1979. г.  постала први југословенски клуб који се попео на европски трон. У Сарајеву су служили војни рок и боксери, одбојкаши, џудисти …

Године 1975. у Сарајеву је служио војни рок, као возач,  убојити центарфор „Партизана“, Ненад Бјековић, па, Душан Бајевић, Иван Буљан … нешто касније, Срећко Катанец, Славиша Јокановић, Рефик Шабанаџовић, Зоран Вулић, Горан Негић, Душан Мијић, Ненад Масловар …

Када се у једном месту нађу више фудбалера онда обично старешине које су задужена за спортске активности могу  да саставе тим, који може да конкурише и афирмиисаним тимовима.

У Скопској армијској облалсти 1971. г. Служили су војни рок Кирил Дојчиновски („Звезда“), Зденко Кобешћак („Динамо“), Владимир Рац („Вардар“) и још неколико друголигашких фудбалера. Они су у једној уакмици са ФК „Куманово“ играли нерешено, а са „Вердаром“ изгубили тесним резултатом 2:1.

У Мостару је на спортском првенству Сарајевске армијске области (САО) 1976. г., одиграна пријатељска утакмица између „Вележа“ и војника на ослужењу војног рока. Утакмица је завршена нерешено 3:3 . Мостарци су играли у најјачем саставу, а војнички тим имао је у нападу петорицу фудбалера, које би пожелео сваки првоигашки тим: Петар Никезић, Владимир Петровић Пижон, Душко Бајевић, Звонко  Ивезић и Ласло Леринц! На голу је био Слободан Каралић, из бањалучког „Борца“, који је пет година касније „завио у црно“ „Звезду“ у финалу Купа маршала Тита одбранивши пенал Драгану Стојковићу Пиксију. Тада је „Борац“ победио „Звезду“  са 1:0.

Године 1988. на иницијативу Миљана Миљанића основанн је тим ЈНА у којем су играли познати фудбалери, Дејан Савићевић, Дарко Панчев, Звонимир Бобан, Аљоша Асановић, Драгоје Лековић, Драги Сетинов, Драган Канатларовски … Овај тим је имао доста успеха наступајући у Купу

Занимљиво да су у Сарајеву били војници три голмана „Црвене звезде“. И сви су се презивали – Стојановић“, Александар, Стеван и Зоран.  Најпре је Александар служио 1980. г, Стеван – три године касније а онда Зоран. Пошто у то време фудбал није био на програму војно-спортских такмичења, Александар се, да би остао у форми, због своје висине, определио за кошарку. Играо је у екипи са Петром Вилфаном. На првенству САО 1975. г. у Тузли учествовао је и Владислав Богићевић. Популарни Блеки је у то време био веома омиљен међу љубитељима фудбала, па сте  га често могли видети у друштву девојака, спортисткиња. Прослављени голмани „Војводине“, Илија Пантелић и Ратко Свилар служили су војску у Сарајеву у исто време (1977. г.) иако је осам година између њих била разлика. (Пантелић је рођен 1942. а Свилар 1950.) Илија је био војник када му је било 35 година, а Свилару 27. У то време сви спортисти, уметници … који су радили у иностранству ималу су право да због посла одлажу служење војног рока до 35 године. Тако је и Пантелић, који је у то време играо за француски „Пари сен Жермен“, искористио то право и обукао униформу у тридесет и петој години.

После фудбалера, који су служили војни рок, у Сарајеву.  најбројнији су били  koшаркаши . Године1975. је дошао у Сарајево на одслужење војног рока један од најбољих југословенских кошаркаша, Крешимир Ћосић. Kao војник отишао је на Олимпијске игре у Монтреал где је 1976. г. са Кићановићем, Далипагићем, Славнићем, Жижићем,  Варајићем … освојиоп сребрну мемдаљу. У полуфиналу је побеђен СССР, а у финалу је Југославија изгубила од САД.

Кошаркаши Раша Радовановић, Александар Петровић, Радослав Ћурчић, Петар Вилфан, Анте Матуловић, Иво Накић, па, Данко Цвјетичанин, Вахид Ибрановић …  су само нека имена од многих који су носили униформу као војници у Сарајеву. Занимљиво је да је Вилфан („Олимпија“ и „Партизан“ ) на првенстви САО 1981.  учествовао, поред кошарке,  у скоку увис и освојио златну медаљу. Колико  је Вилфан био омиљен међу репрезентативцима најбољи је пример што су му на давању заклетве у касарну дошли сви кошаркаши, који су били на припремама на Јахорину пред Олимпијске игре у Москви. Међу њима био је и Зоран Славнић. Вилфан је, после обвуке био курир (!?). Између осталог имао је задатак да у зимском периоду у канцеларији предпостављеног наложи ватру и да просторија буде топла за рад.

На Првенству ЈНА 1966. г. у Сарајеву учествивао је у атлетици (скок увис) Радивој Кораћ, један од најбољих наших кошаркаша свих времена, и победио у овој дисициплини неке  реномиране атлетичаре. У граду на Миљацки је служио војни рок Милош Бојанић један од најбољих кошаркааша КК „Партизан“, стрелац без страха и мане. Он је на једној утакмици за војни тим, играјући 1965. г. против КК „Млада Босна“ (касније „Жељезничар“)  г .за који је играо тада мало познати певач Даворин Поповић, сам постигао преко 60 поена. То не треба никог да чуди јер је Бојанић играјући за КК „Партизан“ апсолутни  рекордер по броју постигнутих кошева на једној утакмици (59), бољи је и од Далипагића и Кићановића.

Прослављени кошаркашки тренер, Светислав Пешић је служио војни рок у Кисељаку, крај Сарајева, а Богдан Тањевић је годину дана раније у Тузли на Првенснтву САО играо рукомет!

Велики је број познатих спортиста, који су служили војни рок у Сарајејву. Споменућемо боксере, Љубинка Веселиновића, Дамира Шкару, репрезентаивца у џудоу Срђана Матејића … Велику улогу улогу у афирмисању спорта војсци, посебно одбојке, имао је један од најбољих југословенских одбојкаша осамдесетих година, Ласло Лукач.

Зоран ЈАКШИЋ

фото насловна : Аутоор са Дарком Пнчевим и Рефиком Шабанаџовићем у МОстару 1991