ПРЕДСТАВЉЕН РОМАН „БАЛКАНСКА МЕЂА“
ГЛУМАЦ МИЛОШ БИКОВИЋ ЗВЕЗДА ПРОМОЦИЈЕ
Филм „Балканска међа“ у којем игра један од најпопуларнијих младих српских глумаца, Милош Биковић, дуго је био у Београду, али, и у целој Србији, најгледанији. Дистрибутер овог филма, који га је пласирао на светско тржиште је „Амадеус“ из Лондона. Партнер је био једна од навећих светских продукција. „2О. век Фокс“. Филм данас обилази многе светске метрополе и свугда где је приказан наилази на позитивне критике. Снимљен је у Србији, на обронцима Златибора, у Новој Вароши, делом и у Москви и на Криму. До сада је продат у скоро четрдест земаља. Он даје сасви м другачију слику о Србима током и после НАТО агресије, која је реалнија и истинитија. Они, који буду гледали филм неће више моћи да говоре о Србима као „лошим момцима“, као што су нас до сада у многим светским медијима, из само њима добро знаних разлога, приказивали и сатанизовали.
Филм је приказан у Београду 19. марта а снимљен је поводом двадесетогодишњице НАТО агресије на Савезну Републику Југославију. За кратко време приказан је у свим местима у Србији, а видео га је рекордни број гледалаца.
По жанру, ова акциона ратна драма снимљена по истоветном раману руског романописца Ивана Наумова приказује истинити догађај, који се збио 12. јуна 1999. године, два дана након што је у Куманову потписан мировни споразум, чиме је престала НАТО агресија на Савезну Републику Југославију. Овај српско-руски филм посвећен је тајној операцији на Косову и Метохији и преузимање аеродрома „Слатина“ код Приштине од стране руских специјалаца, који су били у саставу КФОР-а. То је био један од најузбудљицијих догађаја после постигнутог примирја јер је по многима могао да изазовe и Трећи светски рат?! Наиме, пошто су руски специјалци први стигли на аеродром „Слатина“, пре НАТО снага, тада главнокомандујући алијансе, Весли Кларк је наредио команданту британских снага, генералу Мајклу Џексону да га хитно заузму. Међутим, генерал, који је командовао британским јединицама је рекао да неће дозволити да његове јединисе нападну јер би тај инцидент могао да изаазове Трећи светски рат!?
Иако има само тридесет и једну годину, Милош Биковић, који је био и копродуцент филма „Балканска међа“ иза себе има више играних филмова ТВ серија и позоришних улога. Сећамо га се по улогама у филмовима и ТВ серијијама „Монтевидео, Бог те видео“, па, „Јужни ветар“, „Самац у браку“ …
После филма имали смо недавно прилику да будемо са њим и на представљању књиге „Балканска међа“, које је одржано у артијуму Дома Војске у Београду. Она је објављена у издању „Информатике“ из Београда на српском језику и изазвла је велику пажњу љубитеља писане речи. Дело „Балканска међа“ пише о тајној операцији преузимања аеродрома „Слатина“ на Косову и Метохији, током НАТО бомбардовања СР Југославије 12. јуна 1999. године од стране руских специјалаца.Они су касније остали три године на северу Космета и Метохије у саставу мировних снага и били све време гарант безбедности српске заједнице. Тек по одласку Руса и преузимањем територије, насељене Србима на северу Аутономне Покрајине Косово и Метохија и у енклсавама јужно од Ибра, од стране НАТО-а, Унмика, Еуфора и Кфора почели су проблеми за Србе. Да подсетимо, у цивилизованој и слободарској Европи једино српска заједница на КиМ живи у еклавама!? И свет ћути!
На промоцији су говорили историчари Предраг Марковић и Алексеј Тимофејев, глумци Милош Биковић, Александар Срећковић Кубура и аутор Иван Наумов. На представљању књиге је присуствовао још један глумац из филма, млади Александар Радојичић.
Сам аутор књиге „Балканска међа“ на промоцији је казао да је било тешко доћи до информација које се тичу тог усиљеног марша из Босне, где је пре тога била руска јединица у саставу мировних међунароодних снага, ка главном граду српске Аутономне покрајије Косово и Метохијс, Приштине, јер су многе информације биле под велом тајне. Због тога је је било тешко доћи до чињеница на основу којих је требало написати роман. На основу романа касније је написан сценарио за филм „Балканска међа“. Аутор је велики број информација прикупљао од људи, који су били непосредни учесници догађаја.
Иако је тог дана било представљање књиге „Балканска међа“ није се могла избећи прича о филму, који је снимљен по истоименој књизи.
Сваакако, звезда на промоцоји књиге био је глумац Милош Биковић, који је дао идеју да се филм сними како се не би заборавио догађај од пре двадесет година. Он је могао да донесе велику трагедију читавом човечанству да су којим случајем британске снаге напале руску јединицу. Биковић је желео да се и Србија укључи у овај пројекат, јер сматра да он представља заједничку историју Србије и Русије те да осећа велику захвалност што се руска страна прва сетила да направи филм о том догађају. Тако увек бива о нашој историји прво пишу (најчешће лоше, ретко добро) страни аутори и снимају филмове (у којимо смо редовно „лоши момци“). Понекад српски књижевници и филмски ствараоци реагују са „задршком“, али касно. Увек прва слика има највећи ефекат. Касније је тешко „исправљати криву Дрину“. Млади српски глумац, Милош Биковић је истакао да је Србија и раније, а посебно данас у овим тешким временима, жртва ревизије историје.Глумац Александар Срећковић је у филму глумио негативца, шиптарског терористу. Поводом те улоге је рекао је то био посебан глумачки изазов и да је кроз њу желео да прикаже сву суровост рата. Притом наглашава да му је књига, коју је прочитао пре снимања филма, много помогла и приближила да схвати у каквим условима се радња одвијала.
За Српску војску, која је у олободилачким ратовима, у Великом рату, али, и у Другом светском рату, била ослободилац многих крајева некадашње Југославије, данас се проглашава за окупатора?! Зато књига, као и филм, треба да негују културу сећања на некадашње ослободиоце и да се боре против ревизије историје. Они, који су против издавања књиге, а и пројекције филма, јасно изражавају свој став против истине. Ревизионисти историје су лаж претворили у истину. Борба за срспки индетитет мора да се настави кроз културна догађања, издавањем књига, снимањем филмова и ТВ серија, ликовним изразима, поезијом …
Када се рат у Босни и Херцеговини окончао Дејтонским споразумом, 1995. г. то је била само прва етапа у растурању Југославије. Онда је на ред дошло комадање Србија. Само неколико година после Дејтона, 1998. године опточели су напади шитарских терориста на касарне Војске Југославије (сценарио преписан из догађаја почетком деведесетих година у Словенији, Хрватској, БиХ), на полицију, да би кулминирао ратом, НАТО агресијом на СРЈ, 24. марта 1999. г.
У походу на исток западних сила, једино СРЈ, која је изгласала војну неутралност, јер није желела да уласком у било који војни савез изгуби свој национални суверенитет, се супроставила да учестује у тим работама. Зато је морала да буде сурово кажњена. Мала, нејака СРЈ морала је да се брани и да скупо одбрани своју слободу, независност и војну неутралност.
Освајање аеродром „Слатина“ од стране руских специјалаца су сматрани као најопаснији тренуци за погоршавање односа између Русије и САД још од Карипске кризе, иако су у то време председник САД, Бил Клинтон и председник Русије, Борис Јелцин били у пријатељским односима.
Како кажу учесници промоције, све што је везано за тај догађај у књизи је истина, а остало у филму је уметничка слобода, фикција. Многи догађаји су се стварно дешавали на КиМ и они су служили да се рат у српској Покрајини прикаже у што вернојем светлу. Неки случајеви и догађаји, због своје суровости, нису могли чак ни да се сниме у филму. Ипак, и књига и филм су антиратна дела, јер је централна тема у ствари љубав!
После представљања књиге „Балканска међа“ глумци Милош Биковић и Алекандар Срећковић и аутор Иван Наумов су посетиоцима промоције поделили аутограме. На примерку, који смо ми добили, потписнику ових редова и Српској ТВ Чикаго написали су да желе много среће у животу и успех у раду, на пословном плану.
За Српску ТВ Чикаго, текст и фотографије: Зоран ЈАКШИЋ
