NAJBLISTAVIJI TRENUCI U KARIJERI NIKOLE TESLE DESILI SU SE NA KOLUMBIJSKOJ IZLOŽBI U ČIKAGU

Kako je Tesla osvetlio Beli Grad, deo Čikaga koji više ne postoji

Džekson park u Čikagu je mesto gde je održana Svetska Kolumbijska izložba 1893. godine (World Columbian Exposition ) koju je posetilo 27 miliona ljudi. Povod je bio proslava 400. Godina od dolaska Kristofora Kolumba u Novi svet 1492. godine.

Najblistaviji trenuci u karijeri Nikole Tesle desili su se upravo ovde, kada je Tesla osvetleo Beli grad, kako su tada zvali deo Čikaga na kome se odrzala izlozba. Deo Čikaga u kome se danas nalazi muzej nauke i industrije (Museum of Science and Industry) nekada je izgledao potpuno drugačije. Zgrada današnjeg muzeja jedina je građevina koja je ostala iz tog perioda. Većina zgrada koje su napravljene za potrebe kolumbijske izložbe bile su privremene.

Centralni deo kolumbijske izložbe krasio je veliki vodeni bazen koji je predstavljao putovanje Kolumba u Novi svet odnosno Ameriku. Kolumbijska Izložba je bila uticajan društveni i kulturni događaj i imala je dubok uticaj na američku arhitekturu, umetnost, američku industriju i imidž Čikaga kome je pripala čast da bude domaćin.
Statua republike, monumentalna ženska figura podignutih ruku od pozlaćenog gipsa visine od sto stopa stajala je na istočnom kraju dvora časti. Bila je to jedna od najvećih skulptura u zemlji. Statua je bila visoko cenjeni simbol kolumbijske izložbe a delo je vajara Danijela Čestera Frenča. Modifikovana mnogo manja pozlaćena bronzana skulptura danas se nalazi u Džekson parku kao obeležje velike izložbe. Simbolično nazvana „Kolumbijskom“, izložba je imala je svetski karakter i na njoj su predstavljena najznačajnija otkrića. Glavnu ulogu imala je Vestinghausova kompanija i Teslin sistem naizmeničnih struja, za koji je ova izložba bila od presudnog značaja.

Izložba je pokrivala 690 hektara (2,8 km2), sa skoro 200 novih privremenih zgrada pretežno neoklasične arhitekture. U potezu pored mičigen jezera danas je tu impozantna zgrada muzeja nauke i industije sa malim jezerom, ostrvom i parkom. U sklopu parka nalaze se tereni za golf, marina za brodove i čamce i veliko šetalište.

Najpoznatiji arhitekti tog vremena koji su projektovali velikih 14 zgrada smatrali su da je to bio prototip grada u budućnosti. Dizajniran da prati principe neoklasične arhitekture zasnovane na simetriji, ravnoteži i sjaju. Koristili su se novi moderni materijali i bela boja za fasade zgrada pa je ceo kompleks dobio nadimak Beli grad.  Ovu izložbu posetilo je Više od 27 miliona ljudi tokom šestomesečnog trajanja. Njen obim i veličina daleko su premašili sajmove i izložbe u drugim zemljama i postala je simbol novonastale američke izuzetnosti. Svetska Izložba je takođe poslužio da se svetu pokaže da je Čikago ustao iz pepela Velikog požara, koji je uništio veći deo grada 1871. godine.

Neposredno pre velike kolumbijske izložbe događa se žestoka borba između jednosmerne i naizmenične struje odnosno komapnija koje će osvetleti izložbu u Belom Gradu. Ovaj događaj postaje prekretnica za čovečanstvo u razvoju elektro industrije. Vestinghaus je, uprkos Edisonovoj žestokoj kampanji protiv široke upotrebe naizmeničnih struja, uspeo da dobije dozvolu za osvetljavanje izložbe Teslinim polifaznim sistemom. No, to nije bilo nimalo lako. Ugovor je dodeljen Vestinghausovoj komaniji po ceni od $399.000 za 96.620 lampi uz koriscenje sistema za naizmeničnu struju. Vestinghaus, koji je bio čovek širokih vidika, shvatio je, da ako ovu priliku, koja mu se sada pružila, propusti, u žestokoj kon- kurenciji koju čini Edison, Teslin polifazni sistem neće zaživeti. Ponudio je cenu koja nije mogla da pokrije ni osnovne troškove i svesno išao u finansijski gubitak. Edisonova prvobitna ponuda za rasvetu sa jednosmernom strujom bila je oko $1.713.000.

Borba Vestinghausa i Edisona još uvek nije gotova. Pošto je Edison držao sva patentna prava na jedinu lučnu lampu, Vestinghaus je znao da sa njim ne može ostvariti nikakvu saradnju. Da nevolja bude još veća, on je morao da patentira novu lampu za samo 11 meseci i 8 dana, koliko je ostalo do početka Izložbe. On je podigao fabriku stakla i uspeo da proizvede novu lučnu lampu koja se sastojala iz dva dela. U ovoj lampi, stakleni deo, koji je posedovao gvozdenu žarnu nit, bio je uglavljen u sijalicu poput čepa, čime je Vestinghaus stvorio novi patent i zaobišao Edisonov. Vestinghaus je isplivao kao pobednik i uspeo je da do otvaranja Izložbe, 1. maja 1893. godine, proizvede 250.000 lampi spremnih za osvetljenje. Pored ovog, imao je i 12 dinama visokih 10 stopa (3,048 metara), teških oko 75 tona i konstruisanih na osnovu Teslinog polifaznog sistema.
Njujork Tajms izvestio je 1. maja 1893. godine: „Grover Klivlend, miran i dostojanstven, s nekoliko elokvetnih reči izgovorenih jasnim, zvonkim glasom koje je čula okupljena gomila, proglasio je otvaranje Svetske Kolumbove izložbe… i dodirnuo je prekidač od zlata i slonovače …“

Bljesnule su zgrade, fontane, trgovi, čitav jedan grad, izgrađen za ovu priliku. Povodom ove izložbe Vestinghausovo preduzeće objavilo je knjigu posvećenu Teslinim otkrićima, dok je cela izložba bila ispunjena Teslinim motorima, transformatorima i generatorima. Tesla je na ovoj izložbi imao zaseban štand iznad kojeg je stajao svetleći natpis: „Dobro došli električari!“ On je poput pravog čarobnjaka mnogo puta pred zadivljenom publikom ponavljao svoje oglede, propuštajući kroz svoje telo struje visokog napona. U Teslinim staklenim cevima zasijala su imena Faradeja, Maksvela kao i našeg pesnika Zmaja.

Svetski Sajam u Čikagu bio je osvetljen reflektorima različi- tih boja, čija je svetlost treperila na fontanama, presijavajući se u hiljade boja, tako da su prisutni imali utisak da se nalaze u nekom svetu iz bajke. Mnogi su plakali od sreće, a najveća atrakcija Sajma tehnike bio je visinski voz na struju. Većina je htela da ugrabi mesto na čuvenom i ogromnom Ferisovom točku čiji je prečnik bio 75 m.

Nikola Tesla izvodio je svoje čarobne eksperimente i mnogi su se tiskali da vide tog maga elektrotehnike kako izvodi čuda. On obučen u frak, s belom kravatom i belim rukavicama, stajao je kao čarobnjak među svojim magičnim napravama visokofrekventne struje i električnim cevima koje su svetlele bez žica i bez vidljivog izvora. Takođe je veliki utisak na posetioce ostavilo i tzv. „Kolumbovo jaje“ koje se vrtelo velikom brzinom na platformi u obliku bubnja. Tom prilikom Tesla je prikazao i prvi električni sat koji je bio povezan s oscilatorom kao i svoj prvi kalem s probojnim pražnjenjem. Obični posetioci nisu imali predstavu o pojavama koje je Tesla demonstrirao, pa kada je svoje telo podvrgavao visokom naponu pomoću visokofrekventnih struja, varnice svetlosti izbijale bi iz njegove figure, tako da su ljudi vikali u strahu od te čudne pojave.

Na Kolumbovoj izložbi Tesla je prikazao grejne šipke od gvožđa, topljenog olova i lima u elektromagnetnom polju specijalno napravljenih visokofrekventnih kalemova. Takođe je u mašinskoj sali Vestinghaus prikazao različite komercijalne motore naizmeničnog sistema i 12 generatora dvofaznog tipa, koji su bili specijalno sagrađeni da daju struju i svetlost. Da bi prikazao potpunu prilagodljivost svoga sistema, Vestinghaus je pokazao kako se pomoću rotorskog konvertora, polifazna naizmenična struja može preobraziti u jednosmernu struju, koja pokreće motor lokomotive.
Novinar koji je posetio Teslin štand zapisuje: „Gospodin Tesla je puštao struju napona preko 200.000 volti, koja je vibrirala nekoliko miliona puta u sekundi, i prikazivala se kao zaslepljujući tok svetlosti. Nakon tako upečatljivog opita, koji, usput budi rečeno, niko od prisutnih nije želeo da lično ponovi, odelo i telo gospodina Tesle bi nastavili da izvesno vreme emituju fine iskrice aure ili krhotine svetlosti.

Vestinghausova kompanija, specijalno za Kolumbijsku izložbu, napravila je u to vreme najveću električnu centralu višefazne struje snage 9.440 kilovata. Ova centrala napajala je 180.000 sijalica, više stotina lučnih lampi, a služila je i za pogon vučnih motora električnog omnibusa kao i za pogon vazdušnih kompresora. Takođe je ova centrala snabdevala demonstracioni uređaj za prenos električne energije po Teslinom sistemu.
Te 1893. godine, Tesla je imao najblistavije trenutke u svojoj karijeri. Dobio je značajna priznanja, održao nekoliko izvanrednih predavanja, a kao vrhunac i kruna tog uspeha krajem te godine obavešten je o odluci da će se njegov polifazni sistem primeniti na Nijagarinim vodopadima. Tesla je tokom te godine, održao i dva čuvena predavanja, u Franklinovom institutu u Filadelfiji, a drugo, u Nacionalnom udruženju za električno osvetljenje u Sent Luisu.

Kolumbijska  izložba označila je prekretnicu u razvoju industrije, jer je konačno prevagnuo Teslin sistem, ulazeći u široku upotrebu. Vestinghaus je trijumfovao, a pristalicama jednosmernih struja zadat je odlučujući udarac..

U muzeju nauke i industrije u Čikagu svakodnevno se održava prezentacija ogromnog teslinog namotaja koji proizvodi munje i koji turisti i posetioci mogu videti. Pored toga izloženi su instrumenti koje je Nikola Tesla koristio u svojim eksperimentima.

KAKO JE TESLA OSVETLEO BELI GRAD – VIDEO

Autor: Culture, STV, Saša Lukić

Video: Culture i produkcija Srpske Televizije, emisija Sačuvajmo Identitet, Museum of Science and Industry

Foto: Vikipedia, Culture, privatna arhiva, Saša Lukić

Izvori: Vikipedia, architecture.org, worldsfairchicago1893.com, knjiga: Nikola Tesla – Genije Koji Je Obasjao Svet – Željko Sarić, Kolumbijska Izlozba, Muzej nauke i industrije u Čikagu