ФИЛМ „ДАРА ИЗ ЈАСЕНОВЦА“ ПРИКАЗАН НА РТС-У

У КОНКУРЕНЦИЈИ ЗА „ОСКАРА“ ЗА  „НАЈБОЉИ ФИЛМ“

Увече, 20. фебруара је целе Србија била испред малих екрана. Јавни сервис Радио-телевизија Србије је то вече у 20.00 ч.приказала играни филм, ратну драму, „ДАРА ИЗ ЈАСЕНОВЦА“, страдање  Срба, Јевреја и Рома у злогласном хрватском усташком логору „Јасеновац“. Потресне сцене низале су се једна за другом, па и они најхрабрији гледоци  морали су да заплачу. Исто вече филм је приказан на каналу Радио-телевизије Републике Српске и на Првој ЦГ.

Ову ратну драму је режирао Предраг Гага Антонијевић, познати холивудски ђак, а сценарио је написан на основу истинитих догађаја уз причу некадашње деце, а сада одраслих људи, који су доживели и преживели пакао Јасеновца, јединог логора за децу у Европи за време Другог светског рата. У филму играју глумци из Републике Српске и Србије, а главну улогу Даре игра тринаестогодишња девојчица, натуршчик, Биљана Чекић, ученица Основне школе „Вук Стефановић Караџић“ из Козарске Дубице, која је својом глумом одушевила све гледоце . Остале улоге тумаче: Златан Видовић (у филму Миле Илић, отац мале Даре), Ања Станић (Нада Илић, Дарина мајка), Марко Пипић (Јово Илић), Наташа Нинковић (Радојка), Игор Ђорђевић (злогласни Анте Врбан), Марко Јанкетић (Вјекослав Макс Лубурић), Вук Костић (Мирослав Филиповић), Бојан Жировић (Јаша), Сандра Љубојевић (Вера Станић), Никола Радуљ (Богдан), Николина Фригановић, Жељко Еркић, Горан Јокић, Јово Максић, Радослав Милосављевић, Татјана Кецман, Петар Зекавица, Јелена Грујичић, Богдан Богдановић …Занимљиво је да су у филму глумила три брата, тројке Лука, Јаков и Симон Шарановић из Херцег Новог, који су се током снимања филма смењивала у улози малог Буде.

Радња  филма прича о великим страдањима српских, ромских и јеврејских жена, деце и мушкараца у усташком концентрационом логору смрти, Јасеновцу, кога су звали и Аушвиц на Балкану. То је први филм после 76 година од геноцида, који су учинилe усташе тзв Независне Државе Хрватске. Многи се питају: зашто је тек сада снимљен овај филм? Одговор немамо. Током титоизма о страдању Срба у НДХ није се смело причати због тзв. „братства и јединства“. А током последњих тридесет, када се распала СФРЈ и срушен комунизам годинама многи нису хтели, или нису смели да о овој трагедији Срба током Другог светског рата сниме филм и упознају свет са најстрашнијим усташким злочинима у Јасеновцу.

Режисер Предраг Гага Аесенијевић је најавио и мини телевизијску серију „Дара из Јасеновца“ која ће бити наставак филма и обухватиће догађаје и из последњег грађанског рата у Хрватској и акције „Олуја“, када је извршен геноцид и када је са својих огњишта протерано 1995. г. око 250.000. Срба. И за овај злочин нико није досад одговарао. Како смо чули у овој мини-ТВ серији срешће се Дара и Буда. Само овог пута Дара, као Српкиња, ће бити  у колони српских избеглица, а Буда као Хрват, јер га је током рата усвојила хрватска породица и покатоличила! Превођење православаца и католике је била једна од стратегија НДХ, по којој је требало једну трћину Срба побити, другу трећину покатоличити, а трећу трећину протерати. После Првог светског рата у Хрватској је било 40 одсто Срба, тај проценат се смањио за време Другог светског рата, да би после злочиначке акције „Олуја“  и етничког чишћења у Хрватској број Срба дошао на 2 одсто! Тако је данас Хрватска у модерној Европи једина једнонационална држава.

Снимање филма о Јасеновцу је раније најављиво и познати српски режисер, Емир Кустурица, али је одустао. Ипак, ускоро ћемо имати прилике да погледамо још једно филмско дело о геноциду над Србима у Другом светском рату у тзв. НДХ. Филм радног назива „Деца Козаре“ режираће југословенски и хрватски режисер, Лордан Зафрановић. Он је прошле године на јавном конкурсу од Филмског центра Србије добио новчана средтва и очекује се да ће ове године или следеће филм бити пред биоскопском публиком. Зафрановић је скоро четири године конкурисао за средства за филм, али је увек био одбијен!? О усташком злоделима у Дубровнику (Хрватска)  Зафрановић је 1978. г. снимио филм „Окупација у 24 слике“. Био је кандидат да уђе у ужи избор за награду „Оскар“, али није прошао.

Филм „Дара из Јасеновца“ је сниман у Србији, први део у околини Сомбора, код села Колут, где се користила зграда старе циглане, која је претворена у логор Јасеновац, а други део је сниман на локалитетима Беле Цркве.

Дело Предрага Гаге Антонијевића „Дара из Јасеновца“ је требало да се прикаже прошле године, 22. априла, на дан када је пре 75 година затворен Јасеновац и када се у Србији облежава дан геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом светском рату. Међутим, због познате елидемије премијера није одржана. Поштоваоци филма  на Косову и Метохији, имали су прилику да га виде у Грачаници 25. новембра прошле године.. На биоскопском репортоару у Србији биће  од 22. априла о. г.  Светска премијера одржана је у Сједињеним Америчким Државама 5. фебруара, приказан је у двадесет и једном биоскопу у градовима  Чикаго, Далас, Финикс, Милвок, Мајами, Хјустон, Атланта, Денвер…По броју посетилаца у САД налази се на 20-том месту! Право на приказивање добила је америчка компанија 101 Studios (продуцент Дејвид Гласер), а захваљујући уговору са Universal Puctures гледају га у САД и у Канади.

Филм „Дара из Јасеновца“ био је, као српски представник, кандидат за квалификације да наступи на два престижна филмска фестивала, „Златни глобус“ и на  93-ом. филмском Оскару, за награду коју додељује Америчка академија филмске уметности. Међутим, није прошао селекцију у категодији „Најбољи страни филм“ због јаке пропаганде хрватскоог лобија, потпомогнут шиптарским . Ипак ушао је у категорију „Најбољи филм“ што је велики успех. Ако буде имао среће на додели Оскара може се догодити реприза као што је био случај са прошлогодишњим јужнокорејским филмом „Паразит“, који је победио!  Многи организатори познатих  светских фестивала већ су изразили жељу да га види и позвали режисера Предрага Гагу Антонијевића да учествује на њима. На тај начин постојје велике шансе да ће се током године приказати на  многим филмским манифестацијама.

У Србији се ових дана много говори и пише о филму „Дара из Јасеновца“. У многим ТВ емисијама учествују и некадашња деца, сада већ људи у дубокој старости  који су игром судбине преживела пакао Јасеновца. Сви поздрављају потез што је коначно снимљен овакав филм, али и примећују, да он није ни изблиза показао све ужасе које су доживљавала деца, жене, мушкарци у овом логору, али и у многим стратиштима у тзв. НДХ. Јер поред Јасеновца српска стратишта су била у Старој Градишци, Сиску, Јадовну, Госпићу, Пребиловцима … Од усташког геноцида највише су страдали Срби их Босне и Херцеговине, Хрватске и из Срема

Многи догађаји у двадесетом веку имају своје корене у прошлости и уколико их не сагледамо користећи историјске чињенице не можемо имати реалну слику српско-хрватских односа у ближој и даљој прошлости. Уз то, треба да знамо, да су хрватско- српски односи почели да се заоштравају током Првог светског рата. И ту треба тражити генезу наших односа са Хрватском.  Вражја дивизија (у којој је ратовао Јосип Броз) из Загреба била „ударна песница“ Аустроугарске армаде која је ратовала у Шумадији почетком Великог рата 1914. и починила незапамћене злочиве у западној Србији. После Првог светског рата,  тзв. НДХ је од 1941-ве до 1945-те године.и починила невиђен геноцид над Србима. А онда је дошао грађански рат у Хрватској од 1991-ве до 1995-те године. Ништа није случајно. Да ли смо коначно схватили своје заблуде о комунистичком „братству и јединству“?

О броју жртава у злогласном усташком концентрационом логору Јасеновац много се до сада говорило. Др Србољуб Живановић (83 године), који сада живи у Лондону, био је 1964. г. члан државне комисије која је требало да.утврди број жртава у Јасеновцу. Тада је његова комисиаја утврдила да је у систему Јасеновца број српских жртава био 730.000, ромских 80.000 и јеврејских 33.000  То се није допало Јосипу Брозу и комунистима. Речено му је да о томе не прича никоме, али кад је обелоданио прећено му је смакнућем па је могао да емигрира из Југославије. Отишао је прво у Африку јер је знао да тамо неће моћи да изврше атентат на њега, касније је обрео у Лондон, где и сада живи.

Филм „Дара из Јасеновца“ узбуркао је многе духове на Балкану. А разлог је што се у Србији, по први пут, после 76 година снимио филм о злочинима хрватских усташа у логору Јасеновац, јер се у бившој СФРЈ није могло причати, а поготово снимати филмови, о страдању Срба, Јевреја и Рома. Иако је  истина много гора од филма.

Свет мало зна о Јасеновцу и шта се догађало у њему током Другог светског рата, зато је он добродошао. Али, што је најгоре, и у Србији мало знају о Јасеновцу ученици основних и средњих школа. Има доста разлога, али један је што о Јасеновцу има мало у школским штивима. А како и не би, јер добар део издавачке делатности су у рукама Хрвата Антона Жужула, једног од финансијера  хрватске националистичке партије – ХДЗ и некадашњег блиског сарадника србомрсца и злочинца Фрање Туђмана. Жужул је пред две године имао штампан чак 151 уџбенике (!?) за ученике српских основних школа од првог до  осмог  разреда. Поред Жужула ту су издавачи и Хрват, Данијел Ждерић (Издавачка кућа „Нови логос“) и Словенац Роко Кватерник. Од тржишта за уџбенике које је око седамдесет милона евра они зарађују половину.

Да не би нам у будуће странци писали историју Влада Републике Србије ће ускоро регулисати и донети пропис да ће уџбенике од националног значаја, а то су: историја, српски језик и књижевност и географија писати српски аутори и издавати српски издавачи!

Истакнути француски новинар, Жан-Кристоф Бисон, уредник престижног француског часописа „Фигаро“, каже:

-Не можете знати шта се догађало деведесетих година прошлог века, ако не знате шта се догађало од 1941-ве  године у тзв. Независној Држави Хрватској. Хрватски национализам је наслеђе из Другог светског рата. А ми бисмно додали и из Првог светског рата, од времена када је загребачка Вражја дивизија чинила нечувене злочине у Мачви. А то се лако не заборавља.

За Српску ТВ Чикаго, текст, Зоран ЈАКШИЋ

Фотографије архива филма „Дара из Јасеновца“