НОВА КЊИГА СРПСКЕ СПИСАТЕЉИЦЕ МАЈЕ КОВАЧЕВИЋ

БЛАГОСЛОВ ПАТРИЈАРХА  СРПСКОГ ПАВЛА

Српска списатељица Маја Ковачевић, је ових дана објавила нову књигу «Благослов патријарха српског г. Павла» која је изашла из  штампе у Издавачкој кући „Глас Србије“, чији је Маја власник и директор. Књига је посвећена, као што се може претпоставити, овом великану српске  духовности, али и реалног живота. Поред два већ објављена бајковита сачињенија, књиге о Светој  Анастазији и Светој Петки, ово је трећа Мајина књига о личностима са друге стране тривијалног  овоземаљског живота које су трајно узидане у темеље српске вере, православља, културе и историје.

Све то, и још много тога, садржај је Мајине књиге о патријарху српском г. Павлу, која је истовремено и прича  о њој, њеном животу и свима онима који је окружују, а којима је она живот удахнула и у свет их  извела. Необичан је то спој, та прича која од самог почетка иде у два паралелна правца, чак  би се могло рећи да се преплићу и постају једно, једино исходиште гледано данас и са ове тачке.

Говорећи о свом делу и жељи да оно угледа светло дана, књига је мало необична, каже она,  другачија од мојих претходних, а вероватно и од већине написаних дела са сличном  тематиком.

– Не зато што сам ја геније и што сам хтела да се поигравам стиловима и књижевним  егзибицијама, далеко од тога, необична је зато што је читав тај садржај готово у једном тренутку  формиран у мени и то сасвим уобичајеним поводом. Књига је настала као  мој напор да на адекватан начин објасним деци ко је био, и још увек јесте, тај свети човек који их је  гледао из рама са зида у нашој дневној соби – каже Маја Ковачевић, па, наставља:

– Била је зима, око нас успавано село и повремено  завијање паса луталица, а ми окупљени око ватре и забављени причама о свецима и божанским  тајнама. Када смо се дотакли Патријарха, дуго сам ћутала тражећи праве речи, праве реченице и  слике којима бих деци дочарала тај свети и светао лик. А онда је, као у неком магновењу, то  провалило из мене, та прича обојена предивним усхићењем које ме је носило као на крилима. Речи су долазиле саме, низале се правећи слике и призоре какве и заслужује један светац. Деца су збуњено  гледала час мене, а час слику Патријарха на зиду и слушала ме отворених уста. Већ тада сам знала  да то мора бити књига, о нама и нашем заштитнику, узданици и трајном учитељу.

Када сам то тренутно усхићење преточила у текст додала сам и онај део који се тиче нас и тако  направила везу, односно спој или исповест о нашем животу у вери, о нашем колективном  одушевљењу будућим свецем, о некоме ко нас је, чак и без физичког присуства, још више ујединио,  учврстио и окупио око православља и око хришћанства које у својој суштини и јесте љубав.

Своју причу о свом новом књижевном делу, које ће сигурно бити бестселер „Благослов патријарха српског Павла“, Маја наставља у једном даху:

– Књига је настала инспирисана апостолским, испосничким животом патријарха српског Павла, његовим овоземаљским делима, верно служећи Богу, вери православној, Српској православној цркви и српском народу. Ово моје треће сачињеније је мени изузетно драго, носи неку поуку у себи. Заправо,  колико год сам била ношена жељом да тај догађај опишем, са свим оним што му је претходило, толико  је и тај догађај, односно књига, захтевала од мене да буде написана, или се мени тако чинило. А у  прилог тог необичног додала бих и чињеницу да се без моје намере да то тако буде, књига из штампе  појављује баш на рођендан покојног патријарха српског г. Павла. Случајност, рећи ће неки. Може бити, али  ја сам случајност у животу одавно одбацила.

. Чули смо да је компонована нова песма о Патријарху?

-Oсим књиге ових дана се може чути и нова песма о Патријарху. могло би се рећи ода у славу  блаженопочившег Павла, ниска стихова у којима је сажет његов живот, његов значај и његова  заслуга за све нас, па и за људски род који увек остане затечен пред оваквим величинама, а њихов  формат или феномен се састоји само у томе да су, како је и Патријарх Павле говорио, људи.

– У овом музичком делу о патријарху српском г. Павлу учествовао је како то већ иде, мала „војска“ у служби духовности, Певница  из Линца Светог Владике Николаја Жичког која је песму срцем испевала, мелодију је урадио Александар Коловски, аранжман je написала Марија Симић .А књига је изашла са благословом патријарха  српског господина Иринeja. Може се видети на друштвеној мрежи, ју тјуб „Радујте се Срби“.

Маја Ковачевић је самохрана мака. Живи у једном малом насељу крај Краљева у Србији. Има једанаесторо деце (!?), добро сте прочитали – једанаесторо децем, три кћерке (Милица, Николина и Ружица) и осам синова (Ђорђе, Радош, Јован, Ратко, Михаило, Милош, Милан, Миодраг). Она их васпитава и храни са својих десет прстију. Без ичије помоћи. Маја је новинарка и списатељица, има издвачку кућу „Глас Србије“, „Краљевске новине“, национална информативна ревија за истину о српском народу, о Србији и српским земљама, за образовање и на науку, за просперитет и јединство свих Срба у матици и расејању и духовни живот. Поред тога, председница је Удружења грађана и грађанки „Света Анастасија српска“, за помоћ породицама са петоро  и више деце и борбу против „беле куге“, директорка је акције „Заволи, воли! Обновимо себе!“.

Маја пише и поезију. Написала је текст за духовну композицију „Света Анастасија српска“, коју изводи вокални ансамбл „Бели анђео“ и певница „Ступови“.

Јунакиња нашег доба, Маја Ковачевић је велики верник Српске православе цркве. Манастир Жича, како каже, јој даје духовну и моралну снагу. Била је поштована и уважавана од многих српских великодостојника; од патријарха српског г. Иринеја, митрополита Црногорско-приморског Амфилохија, породице Њ. К. В. престолонаследника Александра Карађорђевића … Подржала је литије „Не дамо светиње“ у Црној Гори“. За свој рад и ангажовање добитник је бројних награда и признања.

За Српску ТВ Чикаго: Зоран ЈАКШИЋ

Фото: лична архива Маје Ковачевић  и ddl.rs