СРБИЈА ПРОСЛАВИЛА ВЕЛИКЕ ЈУБИЛЕЈЕ

ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК 1804. И СРЕТЕЊСКИ УСТАВ

Петнаестог фебруара на Сретење  српски народ је прославио два важна историјска датума, Дан државности – јубиларну 2015. годишњицу Прве српске револуције (Првог српског устанка). Тог дана је вожд Ђорђе Петровић Карађорђе први на поробљеном Балкану повео српски народ у борбу против Турске за ослобођење Србије, а 15. фебруара  1835. године у Крагујевцу за време владавине кнеза Милоша Обреновића. Пре 184 година, донесен  је Сретенски устав, један од најдемократскихих и најлибералнијих устава у то време у Европи.

Дух Француске буржоаске револуције 1789. године и пада Бастиље  када су републиканци сменили монархистичку власт  брзо је запљуснуо Балкан, који је неколико векова био окупиран од стране Отоманског царства. Идеје Француске буржоаске револуције су брзо допрле до превдољубивог и слободарског српског народа, који је вековима робовао под Турцима. И чекао тренутак да крене у освајање слободе и збаци са врата феудални друштвени систем. Због тога је устанка био револуционаран.

После познатог погубљења знаних српских кнезова, међу којима су били најистакнутији Илија Бирчанин и Алекса Ненадовић, на Сабору у Орашцу у Марићићевој јарузи за вођу буне 15. фебруара 1804. године изабран је Ђорђе Петровић (16. новембар 1762, Вишевац – 26. јул 1817, Радовањски луг, Радовање), познат као Карађорђе, или Црни Ђорђе. Устаници су за кратко време ослободили Београдски пашалук и околних шест нахија. Турци на устанике шаљу Хафиз  пашу са војском да угуше устанак, али их устаници потуку у Боју на Иванковцу. Уследили су победе Карађорђевих јунака и устаника на Мишару и Делиграду … Надмоћнија турска војска ипак је сломила устанике 1813,  Карађорђе са најугледнијим главешинама одлази прво у Аустрију а касније у Русију. Ипак, слободарске идеје не напуштају Србе, а већ 24. априла 1815.  године под вођством кнеза Милоша Обреновића поново се дижу на устанак, када у Другом српском устанку долази до коначног ослобођења Србије.

Централна свечаност уз државне и војне почасти  одржана је у Орашцу, у месту где је вожд Карађорђе 1804. године повео своје јунаке у Прву српску револуцију, која је имала ослободилачки и слободарски карактер.  Устанак је био ослободилачки јер је Карђорђе са својим устаницима збацио вишевековну тиранијску османлијску власт, а слободарски  јер је српски народ узео власт у своје руке и наставио да се бори за своју политичку и друштвену слободу.

СВЕЧАНОСТ У ОРАШЦУ

После помена владике шумадијског Јована, на свечаности у Орашцу, на којој су присуствовали бројне политичке, верске и војне личности Републике Србије и Републике Српске говорили су, окупљеним званицама и бројним гостима,  председница Владе РС, Ана Брнабић и председница Републике Српске, Жељка Цвијановић. Овом риликом одржан је и пригодан културно-уметнички програм. У Београду је председник РС,  Александар Вучић уручио одликовања истакнутим појединцима и установама. На дан државности Положен је и венац на споменик Незнаном јунаку на Авали.

Дан државности РС – Сретење обележен је и у Приштини у Српском културном центру, који је отворен прошле године у непосредној близини цркве Свегог Николе, положени су венци на споменик Карађорђу у Врању, на спомеиик Косовским јунацима у Крушевцу и бројним местима у Србији. Посебно је било свечано у Паризу, где је свечаност одржана у организацији Амбасаде Србије у Француској. Свечано обележавање Дана српске државности било је и у Швајцарској, Линтерштају и другим земљама у свету где се налазе амбасаде и конзулати Републике Србије.

ОСАМ ВЕКОВА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Овом  приликом најваљујемо још један вредан, велики и значајан јубилеј, који ће ове године прославити Република Србија.  Српска православна црква слави осам векова од постојања. Свој велики датум СПЦ исписује у Никеји 6. децембра 1219. године. Тада на Васељенском сабору Манојло Сарантен, васељенски патријарх и византијски цар Теодор Ласкартис рукополажу Светог Саву (рођеног као Растко Намањић) за првог архиепископа Српскее православне цркве. Свети Сава, најпознатији српски светитељ, био је монах, књижевник и игуман манастира Студеница. Тако је пре тачно осам векова ударен темељ Пећко-жичке архиепископије. Од  тада Срби почињу да прихватају православно хришћантво.

После пада Деспотовине 1459. г. и смрти патријарха Арсенија Другог Пећко-жичка партријаршија престаје да постоји сто година да би је 1557.  обнавио  Макарије Соколовић, брат Мехмед-паше, турског везира, српског порекла, који је прихватио ислам.

Током 17. и 18. века велике сеобе Срба са Косова и Метохије, учестали  ратови између Аустрије и Турске су довели у питање самосталност Пећке патријаршије. Због дугова,  она је имала проблема са Грчком, која је уз помоћ Турске, по други пут губи самосталност 1766. године.

Карловчка митрополија  је раније имала аутокефалност у оквиру Пећке патријаршије. Али пристанком Пећке патријаршије, Карловачка митрополија уз помоћ Васељенске цркве постаје самостална, а митрополит карловачки, иако непризнат, представља се као патријарх српски!?

Пошто је Србија 1832.  успосатвила аутономији по влашћу кнеза Милоша Обреновића у Београду је проглашена аутономна митрополија под јурисдикцијом Цариградска патријаршије, да би 1879. године добила и аутокефалност.

Стварањем Југославије 1918. године  обнавља се и Пећка патријаршија. Уједињење у једну Српску православну цркву са простора Србије, Војводине и Црне Горе је све ближе, а  маја 1919. г.  оно је и озакоњено. Али да би добила самосталност и пристанак на уједињење Српској патријаршији је била препрека – Цариградска патријаршија, која је тражила да јој се за добијање самосталности исплати 1.500.000 франака!?  Документ о признавању аутокефалности Српској патријаршији од стране Патријаршије у Цариграду уручен је у фебруару 1922. пошто је за новог патријарха у Цариграду избаран Милентијас Четврти.

Међутим, раније је, још 1920,   регент Александар Карађорђевић одлучио да се озакони уједињење СПЦ. Избори за српског патријарха одржани су у новембру исте године, а изабран је митрополит Димитрије. Неколико пута је свечаност, да се усполичи српски патријарх и прогласи уједињење СПЦ  одлагана, прво, 1921. па, 1922,  1923.  да би најзад обављено 28. августа 1924. године у Пећкој патријаршији. По доласку краља Александра Карађорђевића, старешина манстира га је дочекао речима да је осветник Косова, ослободилац, ујединитељ српског народа и наследник круне Немањића!

НАШИ МАНАСТИРИ  У УНЕСКОВОЈ СВЕТСКОЈ БАШТИНИ

Njegovo preosveštenstvo Patrijarh Irinej

На челу СПЦ , као њен врховни поглавар је патријарх српски. Сада је поглавар српски његова светост г. Иринеј. Поред Светог Саве, првог срспког архиепископа познати су још архиепископи, Свети Симеон Мироточиви, Свети кнез Лазар, Света царица Милица, Свети Стефан Лазаревић, Свети краљ Милутин, Свети краљ Драгутин, Свети краљ Стефан Дечански, Свети цар Урош …

СПЦ има велики број храмова, мананнстира и цркава у Србији и ван њених граница. Поред Храма Светог Саве на Врачару, који спада међу највеће храмове у свету у Београду су: Саборна црква, Црква Светог Марка, Црква Александра Невског, Саборна црква светог Архангела Михаила … па у другим местима, Хиландар, Студеница, Жича, Грачаница, Високи Дечани, Стари  Рас, Сопоћани, Ђурђеви ступови,  Црква Светих апостола Петра и Павла, Пећка патријаршија, Девић, Милешева, Љубостиња, Ћелије, Острог, Цетињски манастир, Крушедол, Хопово, Раваница, Бањска, Добрун, Озрен, Лепавина, Манасија (Ресава), Горњак, Тумане,  Соко, Крка, Крупа, Драговић, Пива, Савина, Витовница, Радовашница, Тавна, Свете Тројице, Враћевшница, Моштаница … Многи манастири су настали у 12. веку за време владавине Немањића, имају фреске и иконе од великог значаја, не само за православну хришћанску културу већ и за светску цивилизацију и баштину. Светска организација при Уједињеним нацијама УНЕСКО, која се брине и штити  културне споменике од изузетне важности на листу светске културне баштине уврстила је српске манастире: Студеницу,  Стари Рас и Сопоћане (са Ђурђевим ступовима и црквом Светих апостола Петра и Павла чини јединствен комплекс), а са Косова и Метохије чак четири сакрална објекта, Грачаницу, Пећку патријаршију, Високе Дечане и Цркву Богородица Љевишка. Поред ових шест манастира и цркава на УНЕСКО-вој  листи културних споменика  од изузетне важности  за светску баштину спадају и Гамзиград – Феликс Ромулијана и стећци, средњовековни надгробни споменици. Овом броју ускоро ће се прикључити и још неки српски културни споменици, који су конкурисали да буду на УНЕСКО-вој  листи културне баштине.

 

 

 

 

За Српску ТВ Чикаго, текст и фото: Зоран ЈАКШИЋ

(Visited 44 times, 1 visits today)

You might be interested in

LEAVE YOUR COMMENT

Your email address will not be published. Required fields are marked *