АРХЕОЛОШКИ И НЕОБОРИВИ ДОКАЗИ ДА СЕ СРБИ НИСУ ДОСЕЛИЛИ НА БАЛКАН ВЕЋ ТУ УВЕК БИЛИ

Књига „Трагом Срба“ – Душан Нонковића Теодоровић

Преносимо кратак УВОД књиге „ТРАГОМ СРБА“ 

Срп нађен у Месопотамији, стар неколико хиљада година, проглашен је најстаријим српом цивилизације, само зато што је старији српски срп проглашен кривим ножем! Зар српски срп није срп, већ мора бити криви нож само зато што је српски !? Хиљаду пута поновљена лаж постаје истина, зато морамо хиљадама пута понављати праву истину да би је повратили и себе спасили!

Најопаснија лаж од које треба поћи, која угрожава не само Србе, већ и све народе Балкана, је тврдња да су се Срби однекуд доселили – што у преводу значи да их се сме и протеривати, све по потреби страног фактора, владара из сенке, методом „завади, па владај“!

Најстарија Богиња Сербона од печене глине стара три до четири хиљада година, украшена ћириличним словом нађена је на подручју Подунавља недалеко од Винче. Уместо да се обележи то културно благо као благо народа који је тада живео на тим просторима, који живи и данас ту како то потврђују и археолошки налази, поготово античка ћирилица коју српски народ миленијумима користи у континуитету, од тадашњих 27 ћириличних слова још увек 22. Уместо те истине „научна“ интернационална необјективна “елита” назива то благо, благо винчанске па подунавске културе и ако је култура производ народа а не места. Зашто ако не зато да би те квази елите избегле рећи истину да су те претече светске цивилизације у ствари, по археолошким налазима, претече српске културе и српског народа на тим просторима који и данас од 27 тадашњих античких слова ћирилице користи у свакодневној употреби 22 а писма држава такозване светске цивилизације четири до пет.

Богиња Сербона, старија и од самог хришћанства, чија је хаљина украшена необоривим доказом, српским грбом, крстом са четири слова С, односно младим месецима, са грбом којег ми Срби као и слово С (створено по узору на млади месец) у континуитету користимо миленијумима до данашњег дана, који се сматра најстаријим грбом Европе а вероватно и светске цивилизације.

Ова књига се бави доказима систематског затирања српске културе и то у континиутету од више миленијума. Зашто је то тако може се само претпостављати да су то последице распада велике, огромне, империје на коју се окомило окружење из геостратешких разлога. А да је то тако доказује ова књига конкретним, поред већ наведених материјалних доказа и другим археолошким доказима и многим другим конкретним примерима умањивања и утајивања, преиначавања па и крађе српске културе доказане археолошким налазима на просторима данашње Србије.

Поред наведених примера веома је битно и знати да су наши преци са наших простора први топили металну руду и то 800 год. прије икога на свету. Треба имати на уму да су превазишли камено доба 2000 год. прије народа средње Европе. Док су наши преци правили оруђе од метала становници средње Европе су их правили од камена. Као најстарији металурзи света који су први знали за технику топљења метала, обрађивали бакар и бронзу, би било логично да су и први топили гвоздену руду а с тим и обележили настанак гвозденог доба што никог не интересује. Као што се прећуткује најстарији српски мач нађен на подручју Србије бележећи у стручној литератури место налаза, југоисточним делом Балкана тако се и прећуткује комплетно гвоздено доба. У стручној литератури се избегава рећи; на подручју Србије или барем; на подручју данашње Србије и ако је тај доказано српски мач из времена Маричке и Косовске битке пронађен на територији Србије. Напротив, постоје докази да се њиме касније китила Венецијанска гарда називајући га славенским мачем (само не српским) који је доспео до њих путем албанских и хрватских трговаца.

 

Душан Нонковић Теодоровић је почасни члан Удружења писаца РС и дијаспоре Приједор. Указом број ½-01-0004/2005-22 од 22. јуна 2005. године одликован је високим државним одликовањем, великом медаљом човекољубља државе Србије и Црне Горе за несебичну помоћ и доброчинство, организовања и допреме помоћи болницама, домовима и гереонтолошким центрима прије свега у лековима, болесничким креветима, обући и др. у време блокаде, како је то образложено повељом.

Аутор је познат широј јавности као главни и одговорни уредник и власник интернет портала ГЛАС ДИЈАСПОРЕ. То је место које на интернету постоји већ десет година, за двосмерне информације из земље матице у дијаспору и обратно, са наглашеним родољубивим ставом.
Нонковић је до сада објавио две збирке песама „Сан и љубав вечна“ и „Звезде хоризонта“, и једну књигу есеја „Рај нам је на дохвату руке а градимо пакао – Зашто“. „Трагом Срба“ је његова четврта књига.

 

(Visited 566 times, 1 visits today)

You might be interested in

LEAVE YOUR COMMENT

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*