ОТВОРЕНА КАНЦЕЛАРИЈА „СПОНА“ У КУМАНОВУ

СРБИ У СЕВЕРНОЈ МАКЕДОНИЈИ

У организацији Српског културно-информативног центра „СПОНА“, организације, која окупља Србе у расејању у Сверној Македонији (седиште у Скопљу) седмог марта у Куманову свечаном приредбом у Занатском дому отворена је канцеларија ове институције. Овој свечаности је присуствовала амбасадорка Србије у Северној Македонији, госпођа Невена Јовановић, бројни културни радници Куманова, гости из Републике Србије, чланоови и симпаптизери СКИЦ-а „СПОНА“.

После пригодног говора руководиоца „СПОНЕ“, Милутина Станчића, водитељка програма, Горана Јовановски Јурковси је прочитала имена симпатизера и  активиста „СПОНЕ“ из Куманова, који су помагалу културну и хуману мисију Српског културно-информативног центра,  то су: Емил Ташевски, Драган Крстић, Драган Трајковић, Далибор Серафимовић, Радован Милковски, Стефан Павац.

СПОНА је удружење српске заједнице у Северној Македонији у циљу очувања идентитета Срба, њихових обичаја, традиције и историје у некадашњој Јужној Србији. У време Душановог царства, цар Стефан Урош IV Душан Немањић (1308 -1355), познатији као Душан Силни, Скопље, данашњи главни град С. Македоније био је његова предстоница.

Ову свечааност је уприличила позната интерпретаторка народне, изворне и традиционалне музике, Биљана Крстић са својим саставом, Вокалном радионицом „Бистрик“ која је присуствовала отварању Српског културно-информативног центра „Спона“ у Куманову.

Вокална  радионица „Бистгрик“ са Биљаном Крстић је  тим поводом имала и наступ у Куманову, у граду у којом је вековима присутна српска заједница. Наступ су Биљана и њен састав чланице „Бистрик“ отпочеле песмом „Седам сати удара“ (нумера која се пева у част вође Првог српског устанка, Ђорђе Петровића Карађорђа када је ушао и ослободио Београд), затим је извела композиције: „Што ми је мерак“, „Чула јесам да се драги жени“, „Три девојке збор  збориле“, „Ајде Като, ајде злато“ … Велики  аплауз је добила када је извела песму „Прошета се Јовка Кумановка“ када је публика заједно запевала са њом.

Борба за српски језик у С. Македонији, где је живело велики број Срба (а и данас је српска заједница бројна) имао је турбулентну историју. У селу Кучевиште, подно Скопске црне горе (насељено Србима, претежно избеглих са Косова и Метохије бежећи од шиптарског терора)       почео да се учи српски језик још од 1830. године. У време Краљевине Југославије, око 1930. године,  изграђена је Основна школа „Ћирило и Методије“ у којој су  градиво предавали  наставници на српском језику. Када су  дошли у јужну Србију и садашњу С. Македонију 1941. године почетком  Другог светског рата, бугарски освајачи укинули су  наставу на српском језику и увели бугарски језик Ништа боље није било ни после ослобођења Југославије 1945. године када македински комунисти нису дозволили да се у школи настава одвија на српском језику.

Тек средином деведесетих година прошлог века, педесет година касније, а по распаду комунистичке Југославије, у Кучевишту је у ОШ „Ћирико и Методија“ враћен у наставу српски језик. Први покушаји увођења српског језика у школу био је 1991. г. Тада с у покушали да врате српски јетик невладина организација „Удружење Срба у Р. Макдонији“ и Демократска партија  Срба у Макекдонији. За увођење српског језика у једног скопској школи залагали су се активисти Драган Славковић Дацко и Југослав Влаховић. Ипак, после великих проблема 15. септембра 1993. г. у Кушевишту је враћена настава на српском језику. Прва прослава школске славе „Свети Сава“ није одржана у школи већ у Дому културе 27. јануара 1994.   јер директор Борис Зенгов није дозволио да она буде у школи „Ћирило и Методија“.

Велику помоћ Срби у Кучевишту имали су од Српске православне цркве. Епископ врањски г. Пахомије је 1996. г. донирао школи  уџбенике на српском језику и дао финансијска средства за реновирање Дома културе. Велику помоћ су ученици из села имали од г. Зорана Јанаћковића, амбасадора СР Југославије у Р. Македонији, који је 1997. г. донирао школи уџбенике, компјутер, штампач и телевизор. На почетку нове школске године амбасадор Јанаћковић је довео и оркестар Радио-телевизије Србије који је својим музичким програмом увеличао свечаност. Тако је амбасадор Зоран Јанаћковић због своје племености и велике помоћи Србима у Кучевишту  и С. Македонији остао у најлепшем сећању. О његовом  делу, као и од помоћи епископа врањског г. Пахомија, и другим доброчинетиљима, који су помагали да се одржи срспки језик, српска куллтура, традиција и историја у С. Макдонији се и дан-данас се прича, одаје почаст и захвалност у српској заједници у расејању.

Текст, Зоран ЈАКШИЋ

Фото, СПОНА