КОНЦЕРТ ПОДСЕЋАЊА НА ПЕСНИКИЊУ РАДМИЛУ ТОДОРОВИЋ БАБИЋ

ХИТОВИМА ОБЕЛЕЖИЛА КАРИЈЕРУ

Песникиња и текстописац, Радмила Тодоровић Бабић (1949 – 2006) је завршила Медицински факултет у Нишу али се никада није  бавила струком за коју је добила академску диплому. Још од ране младости јој је поезија и писање стихова била пасија, да би касније постала и професија.

У њену част и у знак подсећања на ову врхунску уметницу, чије песме улазе у најзначајније антологијуенародне новокомпоноване музике, које се стварају  у духу изворног мелоса, под слоганом „Јој, Радо, јој , Радмила“ (назив концерта по  песми коју је изводио и још увек има на свом репортоару доајен српске народне песме, Мирослав Илић), одржан је 9. новембра велики  концерт у београдској „МТС дворани“ (раније Дом синдиката). А на њему су учествовале најпознатије звезде народне музике, Мирослав Илић, Снежана Ђуришић, Ана Бекута, Радиша Урошевић, Нада Топчагић, Даница Крстић,  Јован Михаљица, те, Александар Тирнанић, Данило Живковић, Зејна Муркић, Сашка Стефановић … Уз Народни ансамбл Радио-телевизије Србије, под руководством Синише Вићентијевића и Народног оркестра РТС под управом Владе Пановића они су извели најпознатије песме у којима је текстове написала  Радмила Тодоровић Бабић

Поред награда за писане текстова на бројним фестивалима народне музике, („Златни мелос“, „Моравски бисери“, Врњачка Бања …),   добитник је награде за животно делу на фестивалу у Врњачкој Бањи, постхумно је награђена и признањем „Златна лира“ за врхунско уметничко достигнуће у народној музици.

Радмила Тодоровић Бабић је била удата за познатог певача народне музике, Милана Бабића. Зато је било сасвим природно да напише њему бројне песме, „Баш ми се не да“, „Само да си рекла“, „Село моје мало“, „Шана“, „Боже драги“. Кад смо већ кад Милана Бабића овај врсни интерпретор и поред добог гласа тешко се крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлоог века пробијао међу најпопуланије извођаче народне музике у Југослалвији. Тек, када је 1984. године снимио велики хит „Баш ми се не да“  дало му се да  после ње постане један од најтрааженијих и најпопуларнијих певаача.

Популарни Мирослав Илић може да се похвали да је најбоље текстове за хитове, које изводи, написала управо Радмила Тодоровић Бабић. То су текстови за песме: „Јој Радо, јој Радмила“, „Луцкаста си ти“, „Најлепша си кад се смејеш“, „Схватио сам, не могу без тебе“, „Ова ноћ“, „Дајем реч“, „Отвори ми врата раја“ … Снежани Ђуришић је написала  текстове за песме: „Имена ми мог“, „Причај ми, причај“, „Мала соба три са три“, „Нема ћара од бећара“, „Мене нана негује и гледа“, „Изненади ме“, „Ти си мени био све“, „Пуче јелек, пуче брука“, „Ударио тук на лук“.

Посебно је написала добре тектове за композиције, које је изводила Уснија Реџепова а биле су хитови, и данас се често иозводе („Казуј крчмо џеримо“, „Због тебе мори, Лено“, „Веро, неверо“, „Како колан да се вијем“, „Расуле се косе моје“, „Шта хоћеш“, „Ја са југа ти са севера“). Занимљиво је да је Уснија изводила не само македонске песме већ и оне традиционалне са југа Србије, из околине Врања. Пошто је Радмила била из Ниша није јој било тешко да пише песме брзог ритма и динамичне, које су блиске старим врањанским нумерама.

Радмила је написала песме за музику, коју је изводио Маринко Роквић („Потражићу очи нешшто зеленије“, „Свађалице моја мала“, „И пијан и трезан за тебе сам везан“), па, за Добривоја Топаловића („Кад бих мог’о и умро бих за те“, „Проговори слико“, „Трећа јесен зајесенила“, „Волим те једино моја“, „Хвала ти што постојиш“) Наду Топчагић („Извини, душо, извини“, „Враголанка“, „На срцу ми лежиш“), Лепу Лукић („Чај за двојје“, „Еј, што да не“), Радишу Урошевић („Теби за љубав“, „Шумадинац од главе до пете“, „Ја за тебе дишем“, „Зора, зори“),  Биљану Јевтић („Уђи ми у траг“), Веру Ивковић („Шушка се, шушка“), Василију Радојчић („Џумбус, џумус, машала“), Лепу Брену („Играј Боро, моје оро“), Неџада Салковића („Имам само пјесму“).

Радмила Тодоровић Бабић сарађивала је са многим композиторима, а највише успеха имала је са Драганом Александрићем и Мишом Мијатовићем.

Текст, Зоран ЈАКШИЋ

Фотографије: З. Ј и феисбук Радмиле Тодоровић