ЈУНАШТВО ЗА ПРИМЕР

СТОГОДИШЊИЦА ТОПЛИЧКОГ УСТАНКА

Републички одбор Савеза потомака ратника Србије (РОСПРС)1912 – 1920. године и бројна удружења из Београда, Пожаревца, Прокупља, Кикинде … су у недељу 26. фебруара у Прокупљу крај Споменика палим Топличанима у ратовима 1912-1918. и жртвама Народног устанка 1917. године у центру Прокупља присуствовали централној  државној церемонији поводом стогодишњице подизања Топличког устанка. Републички одбор је предводио председник Љубомир Марковић, пуковник у пензији.

Обележавању стогодишњице Топличког устанака су присуствовали: председник Владе Републике Србије (РС) Александар Вучић, Ивица Дачић, министар иностраних дела, Милорад Додик, председник Републике Српске, Маја Гојковић, председница Скупштине РС, Зоран Ђорђеђвић, министар одбране, Љубиша Диковић, начелник Генералштаба Војске Србије, изасланици председника РС,  министри у Влади РС, представници Министарства одбране и Војске Србије, локалне самоуправе, дипломатског кора, бројна удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и велики број грађана не само из Прокупља већ и целе Србије..

Уз највише војне и државне почасти обележавање стогодишњице Топличког устанка отпочело је верским обредом, после чега су премијер Владе РС, Александар  Вучић, председник Републике Српске, Милорад Додик, и представници удружења, која негују традицију ослободилачких отаџбинских радова, положили ловорове венце крај Споменика палим Топличанима у ратовима од 1912 до 1918. године.

– Устанак се десио у маленој Србији, у нашој Топлици, крају познатом по гостопримљивим и вредним људима, који не одступају пред злом и не мире се са ропством, макар пред собом имали хиљаду пута јачег непријатеља и највећу војну силу тог доба …

– Данас, овде пред вама, драги јуначки народе српске Топлице, желим да се захвалим на свему што сте дали, и у Другом светском рату и у рату током деведесетих, јер никад нисте питали ни за шта друго, већ сте давали своје животе за Србију, јер вам је она и само она, била важнија од свега – рекао је окупљеном народу председник Владе РС Александар Вучић.

Овом, приликом организован је и обилазак поставке “Топлички устанак 1917 – 100 година после“ у Народном музеју Топлице у Прокупљу. Приказан је и документарни филм „Топлички устанак“, који је произвео Војнофилмски центар „Застава филм“.

После присуства централном обележавању Топличког устанка, Републички одбор СПРС са члановима свог удружења положили су венце на споменик Косту Војиновићу, једном од највећих јунака и команданата Топличког устанка., који је страдао децембра 1917. године код Гргура.

После повлачења Српске војске преко Црне Горе и Албаније Србија је била окупирана од стране Аусто-Угарске и Бугарске, подељена је на два дела. Граница је била долином Велике Мораве, даље линијом: Крушевац, Лебане, Гњилане, Шар планина. Бугари су окупирали и Јужну Србију (Вардарску Македонију).

Чим су ступили на тло Србије окупатори су спровели невиђене пљачке српских добара, стоке, хране, због чега је српско становништво гладовало, тако да је до септембра 1917. г. умрло од глади око 8.000 људи. Уз то Бугари су вршили бугаризацију, увели бугарски језик, забранили српски, деци у школама говорили са су они Бугари и да се коначно враћају бугарском народу!? У Нишком округу, под изговором да их шаљу у Бугарску стрљали су око сто свештеника. Непријатељ је палио српске књиге, доводио бугарске свештенике.  Одмазде и страљана су била свакодневна, само у Врању је стрељано  3.500, у Сурдулици 3.000 недужних цивила. Бугари су почели да регрутују српске младиће за своју војску, коју је требало да пошаљу на Солунски фронт да се боре против сународника, Срба. Тада су се Срби побунили,  и почели су да се организовано спремају за устанак. Топлички устанак је била једина побуна једног малог, српског слободарског народа, против освајача, Немачке, Аустро-Угарске и Бугарске,  у окупираној и пониженој Европи

Устанак је крајем фебруара и почетком марта 1917. године захватио Топлицу, Јабланицу, и проширио се на остале делове под бугарском окупацијом. Иако је он угушен јер су устаници имали против себе знатно јаче и опремљније окупаторске снаге он је чинио јединствени  ослободилачки фронт српског народа у Првом светском рату. То је био једини пример организованог устанка у позадини фронта непријатеља, који није незабележен је у историји  ратовања. Он је имао добру организацију и јасну концепцију борбе за слободу. Топлички устанак је било јунаштво за пример свим ранијим генерацијама, па, и данашњој.

Крајем 1917. године у у логорима у Немачкој је било 34.000 српских заробљеника (цивила 2.000), Аусто-Угарској 93.500 (77.000), Бугарској 35.00 (100.000), који су били изложени великој тортури и мучењу. Многи од њих су страдали у окупаторским логорима. Али, када се ратна срећа окренула, после пробоја Солунског фронта, Српска војска са савезницима је у незадрживом јуришу низала победе, понизила  и натарала у бег мрске окупаторе, Немачку, Аустро-Угарску и Бугарску, многи заробљени су се вратилу у слободарску Србију. Неки, нажалост, нису дочекали слободу и повратак у отаџбину. Данас бројна војничка гробља разасута по Европи говоре и причају легенде о јунаштву и страдању једног малог словенског, слободарског, српског народа, који је одувек тежио да живи у миру и слободи.

Тако је Српска војска бриљантним  победама у балканскиим ратовима, после Османлијског царства, срушила у Великом рату, још две најјаче светске импеприје, Немачку и Аусто-Угарску, које су престале да постоје.

За СТВ Чикаго: Зоран ЈАКШИЋ