ZVEZDA OSVOJILA KUP RADIVOJA KORAĆA
“Žućkova levica” po šesti put u rukama crveno-belih
Nakon četiri dana, ne baš naročito kvalitetne košarke viđene u Nišu, beogradski crveno-beli u finalu nadigrali “večitog rivala” i time dokazali da su trenutno najbolji srpski tim.
Posle rezultatski neinteresantnih mečeva u ¼ finala, u kojima su ekipe iz ABA lige bukvalno pregazile najbolje timove iz KLS, pokazavši da postoji očigledna razlika u kvalitetu između ovih takmičenja, od dalje borbe za trofej oprostili su se: Spartak, Vršac, Dinamik i Dunav. Nakon toga su usledile utakmice polufinala, gde se očekivalo mnogo više uzbuđenja, koje je ipak izostalo. Crvena Zvezda je bila bolja od svoje “filijale” FMP (76:60), dok je Partizan pobedio ekipu MegaLeks, u utakmici gde se očekivala veća neizvesnost (77:65).
Tako se knjiga opet svela na dva slova i u finalu svoje mačeve ukrstili su “Večiti rivali”. Obe ekipe imale su kadrovskih problema, što zbog bolesti, što zbog povreda, tako da nisu mogli nastupiti u najboljim sastavima, a čini se da je Partizan za nijansu bio u nezavidnijem položaju, jer je ekipi nedostajao čak i prvi trener Aleksandar Džikić. Šansu da se pokaže kao dostojna zamena, dobio je pomoćnik Nenad Čanak.
Pred prepunim tribinama niškog “Čaira” košarkaši Crvene Zvezde i Partizana odigrali su tvrdu, neizvesnu, borbenu, ali ne mnogo kvalitetnu utakmicu. Crvena Zvezda je opravdala zvanje favorita i nakon izjednačene ¾, uspela da prelomi meč u svoju korist i trijumfuje rezultatom 74:64.
Tok utakmice: Zvezda je mnogo bolje ušla u meč. Brzo je povela sa šest razlike. Međutim, usledio je munjevit odgovor Partizana i prelazak u vođstvo. Šuteri obe ekipe su bili na visini zadatka, tako da je prvih deset minuta završeno nerešenim rezultatom 23:23. U drugoj četvrtini mnogo više grešaka i izgubljenih lopti, što je rezultiralo manjem broju poena. Nakon rezultatske klackalice na poluvreme se otišlo rezultatom 36:34 za crveno-bele. U trećem delu vođena je, takođe neizvesna bitka, sve do poslednjih sekundi, kada je MVP finala, Marko Gudurić, trojkom od tablu, sa 8 metara, odveo svoj tim na +5 (52:47). Kao da je to bio momenat koji je prelomio meč, jer su igrači Zvezde na početku četvrte deonice došli brzo do dvocifrene prednosti. Ekipa Partizana više nije imala snage za povratak, tako da su beogradski crveno-beli mirnom igrom meč priveli kraju i slavili rezultatom 74:64.
Najzaslužniji za pobedu svoga tima, svakako su bili: najkorisniji igrač utakmice – Marko Gudurić, koji je postigao 18 poena, njegov imenjak Marko Simonović sa takođe 18 poena i Amerikanac Dion Tompson koji je ubacio 15. Kod Partizana, istakli su se među ostalima Vrabac sa 12 i Birčević sa 11 poena.
Nakon završetka, usledilo je veliko slavlje pobedničke ekipe i ceremonija dodele medalja i pehara koji je Predsednik košarkaškog saveza Predrag Danilović predao u ruke kapitenu crveno-belih Luki Mitroviću. Ovo je Crvenoj zvezdi ukupno 6 trofej Kupa Koraća, čime sad imaju jedan više od “večitog rivala”.
Izjave trenera nakon meča:
“Ponosan sam na momke šta su sve izdržali. Zbog okolnosti, ovo mi je najdraži Kup do sada u Zvezdi. Nije bilo kalkulacija, igralo se na poslednji atom snage i na našu radost smo slavili. Očekivali smo težak meč. Derbi je uvek nešto što isprovocira to da se igra iznad bola, i više od mogućnosti. To smo uradili, i mi i Partizan “, rekao je trener pobedničke ekipe, Dejan Radonjić, novinarima posle utakmice u Nišu.
“Čestitke Zvezdi na trofeju, a igračima Partizana na izvanrednoj borbi, s obzirom na to u kakvom smo stanju izašli na teren. Tri četvrtine smo igrali egal. Krajem treće smo posle diskutabilne odluke primili četiri poena, što je prelomilo utakmicu. Nadam se da nas čeka još utakmica za važnije trofeje”, bila je izjava trenera poraženog tima u finalu, Nenada Čanka, novinarima na konferenciji nakon utakmice.
Za kraj treba pomenuti i ono što baca senku na ovaj košarkaški spektakl, ali i na čitav srpski sport uopšte. Nakon završetka treće deonice, jedna bačena baklja od strane huligana, pogodila je u glavu člana KSS Miodraga Radovića, koji je završio u bolnici. Na svu sreću nije bilo ozbiljnijih posledica. Preostaje nam samo da se zapitamo: PA, DOKLE, BRE, VIŠE!? Da li je potrebno da se desi ono najgore, da bi se konačno neko od zaduženih setio da uradi nešto po pitanju huligana? Nadamo se da će doći neka bolja vremena kada će “derbi” konačno moći da se pogleda, bez bojazni da nečija glava bude razbijena.
Text i foto: Oliver Vuković
