ДРАГИША СИМИЋ, НАЈПОЗНАТИЈИ ЗДРАВИЧАР СРБИЈЕ

19/04/2024

Događaji Istorija i religija Kultura i umetnost Srbija i region Tradicija i Običaji

ЧУВАР СРПСКЕ ТРАДИЦИЈЕ И ОБИЧАЈА

Драгиша Симића, из Доње Топлице код Ваљева, један од најпознатијих здравичара у Србији је председника Удружења ,,Прела и посела“, које чува у наслеђе српску традицију и обичаје.

Познат је као свестран уметник, поред тога што је здравичар и пише песме за своје беседе, Драгиша Симић је врстан музичар, свира хармонику, компонује, пева народне песме. Познато је, да је коаутор једне од најлепших српских песама за сва времена, мега-хита ,,Куће мале кречене у бело“. Снимио је као вокални солиста 5 сингл-плоча за музичку продукцију ,,Дискос“, 2 лонг-плеј плоче и 2 аудио-касете.

Својим великим залагањем и ентузијазмом да сачува у наслеђе многе културне вредности Србије, Драгиша Симић је успео да уврсти здравице у Листу елемената нематеријалног наслеђа Србије (под редним бројем 38). На тој листи, међу 63 елемента налазе се и: Вуков сабор, Врањанска градска песма, слава Ђурђевдан, Драгачевски сабор трубача, пливање за Богојављенски крст, пиротско ћилимарство, косовски вез, фрулашка пракса, чување Христовог гроба, бројни занати …

-Здравице су увршћене на Листу елемената нематеријалног наслеђа Србије као национално културно добро нашег народа. Здравицом у Срба се изражавају жеље за благостањем приликом свечаних догађаја, као што су крсна слава, рођење деце, свадба … Онај, који изговара здравице мора да има реторичке способности, вештину импровизације. Здравичар на свечаности наздравља ритуално потижући чашу, чутуру или флашу уз испијање пића – каже Драгиша Симић.

Овај вредни стваралац има велике заслуге у области културног наслеђа јер је предложио, сарађујући са Етнографским музејом у Београду и Народним музејом у Чачку, да се пиће шљивовица уврсти не само на Листу елемената нематеријалног наслећа Србије, већ и на УНЕСКО-ву Репрезентативну листу нематеријалног културног добра значајна за човечанство! Поред шљивовице на тој УНЕСКО-вој Листи су још пет елемената из Србије: српска породична крсна слава, традиционална народна игра коло, певање уз гусле и злакуско лончарство.

Свестраност је показао и на тај начин што је уређивао и водио емисије на бројним радио-станицама: ,,Голуб“, ,,Ђердан“, ,,Глас цркве“ из Ваљева, ,,Пруга“ из Лајковца, „Рака Ешингер“ из Лазаревца. Уређивао је и водио емисију на ТВ ,,Јаста“ и ТВ ,,Колубара” из Лазаревца девет година, са сценографијом етно-мотива и предметима који су вековима коришћени у старим српским домаћинствима, која је привлачила велику пажњу гледалаца.А посебно младих. Редовна недељна емисија под називом ,,Прела и посела“ била је право уживање за гледаоце свих генерација. О томе сведоче преко шест стотина сати снимљеног материјала,

Више од три деценије организује манифестације изворног народног стваралаштва „Прела и посела“ у сарадњи са бројним удружењима и истакнутим појединцима. Многа своја саборовања организовао је уз благослов Његове светости патријарха српског г. Иринеја, преосвећеног владике шабачког г. Лаврентија и епископа ваљевског г. Милутина. Учествовао је на многобројним хуманитарним акцијама, добитник је више од петстотина признања и захвалница од којих истичемо: златна медаља на Олимпијади народног стваралаштва у Истанбулу у Турској 2007. године када је у конкуренцији преко сто земаља широм света награђен за најпосећенији и најлепше опремљен етно-штанд; ,,Златни грозд“ за изворно народно стваралаштво на Опленачкој берби у Тополи 2008. године; у Епархијском дому у Крагујевцу поводом шестстотина и двадесет година од Косовског боја Драгиша Симић добио је признање ,,Српски витез“ за част, достојанство, пренхосећи славу имена српског. На сабору ,,Чаша воде са извора“, који годинама организује певач Слободан Бетула Бетулић добио је ,,Икону за изворно народно стваралаштво“, и почасну титулу краљ српске народне музике. У документарном филму, који је добио гран-при ,,Спасовдан“, Драгиша Симић пева славску песму и говори стихове: „Док је крсне славе, вина, панајие, дотле биће и земље Србије!“

Године 2017. на сабору „Прела и посела – село-град“ испред храма Св. Саве својом здравицом поздравио је Његову светост патријарха српског господина Иринеја.

Добитник је златне медаље, повеље и значке Међународног центра за развој туризма и угоститељства Sacen International. Са Удружењем „Прела и посела“ пре неколико година је освајио сребрну медаљу на Београдском сајму етно-хране и пића.

У зборнику ,,Казивање о Србима кроз векове“, међу 140 најеминентнијих аутора у Србији, налази се име Драгише Симића, који је писао на тему ,,Српска традиција и обичаји“.

Традиционално организује манифестације изворног народног стваралаштва у Доњој Топлици код Мионице, на Свете Тројице у Лазаревцу, у Београду испред Храма Светог Саве, 10.маја на дан када су спаљене мошти Светог Саве под називом ,,Село град“ и на Калемегдану под називом,,У славу и част браниоцима Београда 1915. г. и јунаштву мајора Драгутина Гавриловића”.

У току је манифестација ,,Путевима српске војске“, која је кренула из дворишта родне куће војводе Живојина Мишића из Струганика, 13. септембра 2014. године, кренуло је коло мира, које је обишло сва знаменита места куда се кретала српска војска у Великом (Првом светском) рату.

А као круна ове културно-историјско-туристичке манифестације, предвиђено је да се одигра највеће коло на свету по броју учесника у коме ће учествовати сви људи добре воље разних националности, са жељом да буде уписано у књигу Гинисових рекорда.

Драгиша Симић је читав свој радни век посветио чувању и неговању српске традиције и обичаја, развијању толеранције, пријатељства, братске слоге, љубави и мира. Дружио се са великим српским песником, Добрицом Ерићем од кога је много научио како се воли и цени и пише о Отаџбини. У сарадњи са Удружењем за одбрану ћирилце „Добрица Ерић“ приредио је и зборник одабраних здравица, беседа и песама под називом „Здрав Србине, мој поносу“ која је доживела своје друго издање.

У част славе винара и виноградара у Кући краља Петра у Општини Савски венац у Београду, Драгиша је добио признање ,,Вински бард“. Написао је здравицу о вину и тада је објављена и промовисана књига са одабраним здравицама под насловом ,,Здрави били! Кад Драгиша беседи…“. Почасни је члан Европске академије наука, а 2019. г добио је специјалну награду од ЕАН. Почасни је члан Књижевног клуба ,,Скадарлијска боемија” и бројних књижевних клубова из Србије. Драгишине песме се налазе у многим зборницима, као што је „Завет Видовдану“, „Поета“ и др. Песник Добрица Ерић га је номиновао за свог наследника по беседи, здравици и песмама. Почасни је члан Удружења за одбрану ћирилице, које носи име Добрица Ерић. У такмичењу здравичара на престижној манифестацији ,,Дани шљиве“ у Осечини 2019. г. Драгиша је освојио прво место. Удружење ,,Прела и посела“ и Драгиша Симић дају шансу младима да покажу своје умеће и да се напајају на изворима нашег богатог културног наслеђа.

-До сада смо изнедрили велики број певача, свирача на националним инструментима, казивача народних обичаја, здравичара, рецитатора, који су прошли кроз Удржење ,,Прела и посела“, а неки од њих су сада познати не само у Србији већ и у свету – каже Симић.

Драгишине здравице, песме и беседе имају вишемилионске прегледе на друштвеним мрежама. Бројне медијске куће са националном фреквенцијом често ангажују Драгишу и Удружење ,,Прела и посела” да прикажу како се обележавају и славе вековнн традиционални српски обичаји, крсна слава, Божић, Васкрс и слично.

На фестивалу народне музике фебруара 2020. у оквиру ,,Чаше воде са извора“ добио је прву награду за најбољу композицију ,,Хеј Србијо, најлепша си“. Културно просветна заједница Србије, Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије 16. септембра 2021. године доделила је Драгиши Симићу једно од највећих државних признања Златну значку.

-Драгиша беседи, језик не саплиће. Све док буде народне музике, здравица и Србије биће – каже наш саговорник и додаје:

-Слави крсну славу Св. Ђорђа и поштује свеце, поносан је Србин са петоро деце!

За наступајући Васкрс, Драгиша Симић је написао песму, коју ће многи гледаоци током празника моћи да слушају на бројним радио и ТВ стаиицама.

ДРАГИШИНА ВАСКРСНА ЗДРАВИЦА

Свануо је дан спасења, дан Христовог васкрсења,

Нека господ у весељу испуни вам сваку жељу.

Нека вам кућа од радости и среће блиста,

Славимо данас васкрсење Христа.

Јер он победи смрт и уведе нас у рајски врт.

Срећан празник вама свима, широм света где год Срба има,

Да сте сви живи и здрави, да се Васкрс вечно слави.

Да се чува српска традиција, да Србија буде све снажнија.