ПРЕДСАВЉЕН ФИЛМ „КАД НАРАНЏА У СЛАНЦЕ ДОЂЕ “
ПОСЛЕ ЕВРОПЕ, СЛЕДИ САД, КАНАДА, АУСТРАЛИЈА
После филма „Марш на Дрину“, који је снимљен далеке 1964. године у режији великог српског режисера Жике Митровића, у којем су играли великани српског глумишта, Љуба Тадић, Александар Гаврић, Драгомир Гидра Бојанић. Никола Јовановић, Бранко Плеша, Зоран Радмиловић, Љубиша Јовановић, Владимиор Поповић и други, тек прошле година љубитељи филма имали су прилику да у биоскопима виде и два филма која обрађују тему из ослободилачког Великог рата у којем је Војска Краљевине Србије са савезницима извојевала величанствену победу. Реч је о филмовима: „Заспанка за војнике“ Предрага Антонијевића и „Краљ Петар Први“ Петра Ристовског.
Четврти играни уметнички филм који обрађује тему из Великог рата или тачније трећи, који је снимљен поводом 100. годишњице победе Српске војске у Великом рату је „КАД НАРАНЏА У СЛАНЦЕ ДОЂЕ“, је дело режисера Роберта Петровића, за које је сценарио написао Милан Мимиш Гобељић. У Београду је филм приказан премијерно у Центру за културу „Влада Дивљан“ 1. новембра поводом стоте годишњице ослобођења Београда у Великом рату. Љубитељи филма имали су прилику да га виде и на традиционалним „Мишићевим данаима“ у Мионици, 15. јула прошла године, а ове и у Обреновцу (СКЦ, 16. јануар), Смедереву (13. фебруар, повом Дана државности Србије), Шапцу (2. фебруар). Приказан и у Богатићу, 28. марта , а посредством Продукције „Реноме“ из Бијељине (Република Српска) и њеног директора господина Синише Кајмаковића биће приказан у Бијељини и још у неким градовима Републике Српске. Режисер и сценариста планирају да се филм приказује широм Европе, за наше људе у расејању, у Бечу, Минхену, Берну, Паризу… После Европе у плану је да га наши земљаци виде у Сједињеним Америчким Државама, Канади, па чак и у Аустралији. Интересантно да се филм „Кад нанранџа у Сланце дође“ приказује у промотивне сврхе, бесплатно, што значи да се не наплаћују улазнице?!
-Поседно нам је жеља да филм, сем наше публике, види наши људи у расејању.. Намера нам је да наш народ, срцем прими оно, што су наши преци чинили за нас, жртвујући своје животе да бисмо ми данас имали Отаџбину. Филм је отишао већ на три фестивала, биће приказан на два филмска фестивала у Москви и на једном у Чешкој. Искрено се надамо да ће лепо проћи и код нашеих људи у расејању, као што је прошао у Београду и у Србији, и угрејати срца наших људи, али и поштовалаца Срба и Србије. Наша држава има доста српских клубова по Европи, Америци, Канади и Аустралији где се може представити филм – кажу режисер Роберт Петровић и сценариста Милан Мимиш Гобељић.
-Радња филма „Кад наранџа у Сланце дође“ дешава се у селу Сланци поред Београда. Она прати догађаје с почетка 20. века. Главни актери филма су момак (Алекса) и девојка (Милица), чију љубав и идилу прекида позив у војску због одбране Отаџбине у Великом рату. После четири године ратовања Алекса се враћа у завичај, али његова девојка је у међувремену запрошена од другог младића. Идеја за филм је потекла од истинитог догађаја. Алекса је био мештанин села Сланце, коњаник чувене Дунавске дивизије, којом је командовао велики војвода Петар Бојовић, која је 1. новембра 1918. године прва ушла у главни град Србије, Београд, и ослободила га. Филм говори о пријатељству и љубави, рату и миру, о времену части, када се правила разлика између људи који су имали образ и оних других – додаје сценариста филма, Милан Мимиш Гобељић.
Сценарио за филм је написан 2015. а сниман је крајем 2016. и целе 2017. године. Монтиран је 2018, шест месеци, а 1. новембра 2018. године премијерно је приказан у Београду, као захвалница, нашим храбрим јунацима који нам оставише и сачуваше оно чиме се данас највише поносимо, Отаџбину. Трајање филма је 90 минута. Глаавне улоге у овом романтично-ратноm филму, који говори о о пријатељству и љубави, али и о рату , тумаче, Невена Игњатовић, Никола Марић и Милан Марић.
-Филм има симболику. Поводом стогодишњице од пробоја Солуснког фронта и ослобођења Србије у Великом ослободилачком рату у којем је Војска Краљевине Србије срушила три колонијалне силе, Османско царсто, Аустро-угарску монархију и Немачку импреију екипа филма овим делом одаје почаст својим прецима и борцима, како Солунцима тако и осталима, који су се у Великом рату борили за Отаџбину- каже сценариста Милан Милиш Гоберљић, који је испирисан јуначким подвизима Срба, а посебно мештана Великог Села, где живи и где је одрастао, о ратним дешавањима пре сто година у Србији, написао сценарио за филм „Кад наранџа у Сланце дџође“. Иначе, Гобељић је председник подружнице потомака ратника Србије 1912. – 1920. у Великом Селу, која је у саставу Удружења Градске општине Палилула у Београду. Сам патриота одгојен у породици, која жели да сачува подвиге и јунаштво, који су чинили наши војници, међу њима били су већином људи са села, Гобхељић је одлучио да им се одужи овим филмом. Срби су своју Отаџбину увек сматрали светињом, зато су се одлучили да у Великом рату борећи се против непријатеља сачувају своје огњиште и своје укућане, сматра Милан Мимиш Гобељић.
Сем неколико професионалних глумаца остали актери у филму су углавном натуршчићи, који се први пут сусрећу са глумом у овако важном и захтевном пројекту. Велики допринос у реализацији филма дала су културно уметничка друштва из Великог Села и Сланаца. Посебну захвалност аутори филма дугују Савету удружења потомака ратника Србије 1912. – 1920, који је својим ангажманом успео да од Југословенске кинотеке добије архивне снимке из времене Великог рата, који су коришћени у филму. Иначе, филм је снимљен са малим буџетом у Србији на десет локација. Доста сцена су реалиузоване у Етно парку „Авлија“ у селу Глушци крај Богатића.
Филм приказује истину о српском народу, његовом јунаштву у Великом рату, српској култури, обичајима, традицији, вери, породици, српском витештву и истрајности, љубави за Отаџбину. То не сме да заборавимо ни ми ни генерације, које долазе. Не смеју се заборавити жртве које је Србија дала у балканским ратовима и Великом рату. Србија је само у Великом рату за слободу и правду положила на олтар Отаџбине 1.250.000 свог становништва. А то је скоро једна трећина које је Србија имала на почетку рата. Од тога броја шездесет посто спада на мушку популацију!
Уз велики напор и љубав према филму, у жељи да отргну из заборава велика дела и надљутски напори и храброст потомака, два заљубљеника и поштовалаца филма, Роберт Петровић и Милан Милиш Гобељић, без финансијске помоћи државних институција, које се брину о култури, урадили су нешто, што у свету и код нас, раде на стотине људи и уз велику финансијску подршку. Подвиг који су учинили снимивши филм „Кад наранџа у Сланце дође“, је тим већи. Њихова жеља и труд да се жртвовање предака не забораве , аутори заслужују само похвале и поштовање. Мисија филма, да се делом дозна истина о јунаштву и борби Србије у Великом рату, је постигнута.
За Српску ТВ Чикаго, текст: Зоран ЈАКШИЋ
Фотографије: З. Јакшић и архива филма
