SVETA LITURGIJA U CRKVI BEZ KROVA IZ 12 VEKA ODRŽANA POSLE STO GODINA

31/10/2023

Događaji Istorija i religija Srbija i region Tradicija i Običaji

By stc

DVE CRKVE U MALOM SELU, TEMELJI JEDNE UKAZUJU DA JE SAGRAĐENA U 12 VEKU

Trebalo je videti liturgiju koja je držana u crkvi bez krova, gde su prisutni meštani, planinari i gosti napunili malu crkvu. Oni koji nisu mogli da uđu, stojali su ispred crkve. Nestvarno je delovala služba u crkvi bez krova. Krov je bio jedino nebo. Nebo kome su se sveštenik i meštani molili da se ovaj hram koji već vekovima odoleva raznim nedaćama, od vremena i od ljudi, konačno obnovi.

Dana 14. oktobra 2023 godine, koji se obeležava kao praznik Pokrov Presvete Bogorodice, održana je sveta liturgija na jednom vrlo specifičnom mestu u okolini Niša.

Naime, na oko dvadesetak kilometara jugoistočno od Niša, na obroncima Suve planine, nalazi se malo selo zvano Ćelije. Ova oblast, koja se prostire po jugozapadnom grebenu Suve planine naziva se Zaplanje. Ovaj kraj se odlikuje prelepom prirodom, tako da su pojedini delovi već proglašeni za nacionalni park prirode.

Selo Ćelije je smešteno ispod drugog najvišeg vrha Suve planine – koji se naziva Sokolov kamen. U selo se dolazi kvalitetnim asfaltnim putem koji je obnovljen pre nekoliko godina. Kada dođete u selo – dalje možete samo da se penjete na vrhove planine. Ovo je zadnje mesto pod planinu i nije prolaznog tipa. Sa ulaza u Ćelije, kao i sa okolnih brda, pruža se prelep pogled do Morave i do Niša, kao i dalje niz Zaplanje prema jugoistoku.

Pre ulaza u selo, dok se prilazi putem, u par navrata primetiće se lepa crkva na jednom od brežuljaka. Ko odluči da siđe sa puta, proći će pored česme sa divnom planinskom vodom i kuće koja je nekada služila kao škola i pred njim će se ukazati jedna lepa crkva. Kada se priđe ulazu u crkvu, sa desne strane primećuje se gotovo srušen objekat, od koga još uvek stoje zidovi ali nema krova. Ovaj objekat predstavlja manju crkvu, na čijim zidovima sa unutrašnje strane još uvek stoje freske. Tačnije, ostaci fresaka jer su i one u značajnoj meri oštećene.

I dok čovek stoji i gleda lepotu prirode na ovom mestu, selo iz koga nema dalje – i dve crkve, zapita se: kako to da su u ovako malom selu napravljene dve crkve, dok okolna sela (Miljkovac, Čagrovac i Duga Poljana) koja su veća – nemaju ni jednu?

Raspoloživi istorijski podaci koji bi nam više odgovora dali o maloj crkvi koja samo što se nije srušila – su oskudni. Po najstarijem raspoloživom istorijskom izvoru, koji predstavlja u crkveni letopis sveštenika Tome Spasića iz 1933 godine, pominje se da je mala crkva izgrađena u 16. veku i posvećena je Svetom Arhangelu Mihailu. Po nekim izvorima, crkva je napravljena iznad sela u 12. veku, ali kada je tamo srušena – preneta je i obnovljena na ovoj lokaciji u 17. veku. Međutim, ostaci kastela iz rimskog doba i činjenica da je ovde prolazio čuveni put do Carigrada – Via Militaris, govore u prilog tome da je naselje postojalo na ovom mestu još u vreme Rimskog carstva. Na osnovu toga ima tvrdnji da je crkva mnogo starijeg datuma. Kako god bilo, sve ukazuje da je ovo lokalitet od posebnog značaja i da treba posvetiti pažnju pažljivijem istorijskom razmatranju prošlosti crkve, a time i života u ovom kraju.

U porti crkve nalazi se i jedan spomenik, postavljen pored samog zvonika. Na njemu ćirilicom piše: „Milan Mitić, kraljev pilot, poginuo u vazdušnim borbama iznad Alžira”. I – ništa više.

Kako se navodi po nekim starim spisima Milan Matić je bio kraljevski pilot poreklom iz Ćelija. Tokom Drugog svetskog rata boreći se protiv nemaca biva zarobljen i odveden u logor u Nemačkoj. Iz logora beži za Ameriku, u Čikago, gde pristupa američkoj vojci i nastavlja dalju borbu sa okupatorom. Boreći se za američku vojsku kao pilot, poginuo je u Alžiru na kraju drugog svetskog rata.

Sa druge strane, veća crkva koja je posvećena Svetoj Trojici, izgrađena je 1932 godine zajednički od strane meštana Čagrovca, Miljkovca, Duge Poljane i Ćelija (po nekim izvorima izgrađena je 1924. godine). Ikonostas u ovoj crkvi radili su ruski majstori i solidno je očuvan. Ipak, i na ovoj crkvi je vreme ostavilo traga, tako da je i krov bio oštećen što je pretilo da nanese štetu i ikonostasu. Meštani su se organizovali u okviru svojih mogućnosti i većim delom uspeli da obnove krov. Koliko da se spreči dalje uništavanje ovoh hrama. Zvonik, koji je nosio zvono koje je crkvi poklonio Kralj Milan 1882 godine, bio je toliko propao da je pretio da se uruši i ošteti zvono. Zato je zvono skinuto i sklonjeno do izgradnje novog zvonika.

U velikoj crkvi se započelo sa ponovnim bogosluženjem pre desetak godina. Poslednji put pre toga, u velikoj crkvi je služba držana šezdesetih godina prošlog veka. Sa druge strane, u maloj crkvi služba nije služena više od sto godina. Aktuelni sveštenik, Dušan Janković, sa meštanima i planinarskim društvom „Železničar“ iz Niša, zakazao je služenje liturgije u maloj crkvi za 14. oktobar, na praznik Pokrov Presvete Bogorodice. Sve češće selo posećuju planinari, koji se penju na vrhove Suve Planine – Trem (1810m), Sokolov kamen (1523m) i Mosor (984m). Upravo u okviru ovog događaja, dogovoreno je da se na praznik Pokrov Presvete Bogorodice služi liturgija, a da se narednog dana zainteresovani ljubitelji planine, vođeni planinarskim društvom „Železničar“ koji su prokrčili novu izazovnu stazu do Sokolovog kamena – popnu na ovaj vrh.

POTREBNA POMOĆ ZA OBNOVU CRKVE

Meštani su pokušali sami da se organizuju da obnove crkve. Sveštenik radi na istom cilju koliko je u njegovoj moći. Ima i ljudi koji nemaju veze sa ovim krajem, ali su prepoznali lepotu ove prirode i značaj poruke koju nose dve crkve – i pokušavaju da daju svoj doprinos. Neka sredstva su već prikupljena. Ali, na žalost nedovoljno. Selo pripada opštini Gadžin Han, koja spada u nedovoljno razvijene opštine. A pored toga, nisu samo sredstva problem. Treba obezbediti odgovarajuće dozvole za radove koje je neophodno izvesti. I ovaj posao treba obaviti – i treba ga obaviti brzo, da ne bi bilo kasno. Jer ako mi dozvolimo da nam se svetinje urušavaju – onda nam neprijatelji nisu potrebni.

Ovom liturgijom i usponom na Sokolov kamen, meštani, sveštenik, planinari i ljudi koji vole Srbiju i njene lepote – žele da skrenu pažnju na ovu zaostavštinu predaka. Žele da pokažu da ovde ljudi žele da sačuvaju vrednosti koje su im od predaka ostavljene u amanet – ali to ne mogu sami. U selu je ostalo malo ljudi – i prelepa priroda. Priroda koja je nekada rađala divne, mirišljave šljive i drugo voće, lešnike i orahe. Priroda u kojoj su se uzgajale žitarice, grožđe, pravila rakija i vino. Priroda koja je hranila mnogo ovaca i koza. Sada je zemlja na kojoj su rađali vinogradi i razno voće – gotovo neobrađena. Uprkos tome što ima veliki broj sunčanih dana, zaštićena je od vetrova Suvom planinom, ima dosta izvora vode i selo je dobrim putem povezano sa Gadžin Hanom i Nišom.

Sada tu živi svega nekoliko porodica, ali sve češće dolaze planinari. Nedavno su skejteri otkrili da ovde imaju sjajne terene za vožnju skejta. Dolaze biciklisti i ostali ljubitelji prirode. A njima se meštani raduju, uvek ih rado dočekuju, jer svi oni vole i čuvaju prirodu. Zahvaljujući društvenim mrežama, svi oni šire priču o lepoti ovog kraja i o onome što je potrebno da bi se obnovio i na pravi način vratio ljudima. A možda i vratio ljude u ovaj kraj.

Pozivamo sve one koji to žele i koji su u mogućnosti, da pomognu obnovu ovih crkvi i time pomognu i očuvanju našeg nasleđa i kulture, ali i očuvanju prirode i sela u Srbiji.