МИРОСЛАВ ИЛИЋ ПЕВАО ЗА ВИДОВДАН У ПРИЈЕДОРУ

НИЈЕ ИЗНЕВЕРИО ВЕРНУ ПУБЛИКУ

Мирослав Илић, велика српска звезда народне музике је требало  средином маја да учествује на прослави дана Приједора (16. мај) у Републици Српској. Међутим, због познатих временских неприлика и поплава који је захватио град и околину морао је да  одложи наступ.

Ипак, одржао је реч. Верну публику није изневерио. И уместо у мају Славуј из Мрчејеваца, како га љубитељи народне музике зову,   који је прошле године одржао дводневни концерет у Београдској арени, поводом педесет година уметничке каријере, одужио се Пријдорчанима на велики српски православи празник – Видовдан. Концерт је одржан  на Градском тргу пред скоро десет хиљада посетилаца. Организатор је била Градска управа, а домаћин Драгослав Кабић.

На концерту, који је трајао три сата (!?) легендарни певач је показао не само да је још увек у одличној певачкој  форми, већ да му је и физичка кондиција на високом нивоу. Певајући непрестано после два сата је у једном тренутку изговорио фразу, коју често казује на  својим наступима: “Тек  смо почели!”, што је одушевило публику која је са велким одушевљењем дочекала  и испратила Мирослава Илића.

Певајући три сата Мирослав Илић је интерпретирао своје највеће хитове. А и публика је са њим певала песме: “Поздрави је поздрави”, “Вино точим ал’ вино не пијем”, “Теби”, “Ова ноћ”, “Били смо другови”, “Божанствено жено”, “Смеј се, смеј”, “Тако ми недостајеш”, “Поломићу чаше од кристала”, “Лажу да време лечи све”, “Америка, Америка”, “Јесен седамдесет и неке”, “Моравско предвечерје” … Нарадно, концерт је отпочео својом најомиљеиијом песом “Девојка из града”, која је на неки начин талична за његову каријеру јер је на “Илиџнском фестивалу” 1972. године добио награду за интерпретацију и трасирала му пут ка врху народне музике. Занимљиво је да песму “Девојка из града” није извео на Илиџи јер није ни дошао на фестивал због болести, али је стручни жири на основу магентофонског снимка оценио да се ради о изузетној интерпретацији и доделила му награду!? Некад је могло тако да се на основу снимка  процени ко добро а ко лоше пева. Данас, сигурне не. Јер некад нису постојала таква техничка студијска помагала, која су могла да “пеглају глас” и да учине интерпретацију бољом и квалитетнијом.

-Мирослав Илић последњих година ради нон-стоп. Редовно пева у Хрватској, наступа,  по Србији,  БиХ,  Бугарској, Црној Гори, Северној Македонији, Румунији …  Интересенатно да често гостује у западној Хереговини, а за последњих десет година у Посушју имали смо скоро четрдесет концеата (!?). Где год  да наступа, углавном пред млађом публиком, сви знају његове песме и зајадно са њим певају – каже естрадни менаџер и водитењ Никола Иџан, који са Илићем успешно сарађује већ петнаест година.

О својој дугогодишњој сарадњи са легендардним Мирославом Илићем, као и о самом  певачу, Никола Иџан,  један од најпознатијих југословенских естрадних менаџера и водитеља, који иза себе има педесетогодишње искуство и власник је бројних естрадних и друштвених признања, каже:

-Док сам живео у Приједору, а данас сам у Београду, радио сам са највећим певачким звездама некадашње Југославије и од 1992. г. Србије, Шабаном Шаулићем, Митром Мирићем, Силваном Арменулић, Зорицом Брунцлик, Мехом Пузићем, Видом Павловић, Синаном Сакићем, Недом Украден, Недељком Билкићем, Вики Миљковић, Зораном Калезићем, Аном Бекута, Оливером Драгојевићем, Зорицом Марковић … Са свима сам имао  добру и успешну сарадњу, али, радити са Мирославом Илићем је посебно задовољство и част. Са Илићем сарађујем већ петнаест година, гостовали смо по Србији, по свим бишим југословенским републикама, и ван њих. … Мало је међу певачима тако искрених и коректих уметника као што је г. Илић. Иако је мега популаран, он је и даље остао скроман и ненаметљив човек, као и што је био када је као  голобради момчић кренуо из родних Мрчајеваца почетком седамдесетих година прошлог века, у тада за њега неизвестан и непознат свет естраде. Занимљиво је да њега воле све генерације, али, сам одушевљен како је примљен од оних најмлађих. Где год да смо гостовали публика је певала његове песме, знала их је напамет. Често гостује по клубовима, што је одавно постао тренд и у народној музици. А кад запева неку живљу песму, као на пример, “Ова ноћ”, “Поломићу чаше од кристале”, “Смеј се, смеј” … сви певају, тапшу, дижу руке, лудница, а када изводи лаганије нумере (“Божанствена жено”, “Јесен седамдесет и неке” …) окрену на популарни “стискавац”. Многе песме се траже на “бис”. Данас је Мирослав Илић феномен у народној музици, непревазиђени уметник, какав тешко да ће се ускоро родити. Нумере, које изводи Илић су већ постале евергрин песме, које су се слушале пре четрдредет, тридест година, али и данас су омиљене, певаће је и будуће генерације. Оне су постале свевремене. Данас Мирославу Илићу није потребно да снима нове песме. Има на десетина хитова. Мало који певач у српској народној музици може да се похвали таквим  репортоаром. Али, и кад би хтео нема више тако добрих композитора и текстописаца, као некада.

За Српску м ТВ Чикаго, текст, Зоран ЈАКШИЋ