NARODNA SKUPŠTINA

Народна скупштина

Скупштинско здање је осмишљено и изведено као тренутни, репрезентативни објекат, уз строго поштовање академских принципа. српске архитектонске културе, приближавајући најсавременијим светским токовима у областима тренутне архитектуре. Поред сталних примера који служе за подучавање дана, Дом Народне скупштине издваја се и као сведочанство најзначајнијих дешавања политичког живота у српској историји. Због својих архитектонских, историјских, културних и уметничких вредности, Дом Народне скупштине утврђен је за споменик културе 1984. године.

Зграда Народне скупштине изграђена је у близини места где је 30. новембра 1830. године одржана Велика народна скупштина, када се читао Хатишериф турског султана о правима српског народа.

Камена темац је постао краљ Петар 1. Карађорђевић 27. августа 1907. године а зграду је пројектовао архитекта Јован Илић.

Градња је започета 1907. године, а завршена 1936. године.

Зграда је обликована у маниру академског традиционализма, са богатом архитектуром ентеријера и уметничким декорацијама.

Две скулптуре испред зграда – „Игрли се коњи врани” “, рад је вајара Томе Росандића, а саграђене су 1939. године.

Јован Илкић (1857 – 1917) је био српски архитект који је значајно утицао на развој архитектуре у Србији у последњој четврти 19.и почетку 20. века.

Рођен је у трговачкој породици у Земуну где је завршио основну школу и нижу гимназију. У Бечу је завршио реалну гимназију, а потом је проучавао студије архитектуре код Теофила Ханзена на Академији лепих уметности. Дипломирао је 1883. године. До августа исте године био је насељен у Ханзеновом граду, а затим је дошао у Србију, на позив краља Милана Обреновића, да би се довршиле радове на уређењу Старог двора. У Београду се вратио 1912. године. Сматра се да је као изузетан плод града успео да створи стотинске пројекте. Стварао је у класичном и српском националном стилу.

Јован Илкић је био ожењен Паулин-Паулом Кнепер из Беча. Имали су петоро деце, синове Павла и Ђорђа-Ђуру и Јерке Ангелину, Јелисавету-Елу и Јованку. Њихов син Павле био је, такође, архитектура и довршило здање Народне скупштине у Београду, започето према очигледном пројекту.

Верољуб Милошевић