ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА МИЛОША ДЕЈАНОВИЋА „БИТКА НА ГУЧЕВУ 1914.“

ЕПОПЕЈА НА ПРАГУ СРБИЈЕ

У Атријуму Ратничког дома (сада Дом Војске Србије) у Београду у среду 15. маја 2019. г. представљена је књига пуковника Војске Србије у пензији Милоша Дејановића “БИТКА НА ГУЧЕВУ 1814. – ЕПОПЕЈА НА ПРАГУ СРБИЈЕ”. Ово капитално дело, у којој аутор, користећи обимну архивску грађу и литературу, на занимљив начин пише о сложености борбених дејстава током Битке на Гучеву 1914. у Великом рату. Књига је објављена је у издању Регионалне организације “Подриње” из Лознице и Удружења ратних добровољаца 1912. – 1918. њихових потомака и поштовалаца из Лознице, поводом 100-те годишњице ослобођења Краљевине Србије и победе Војске Краљевине Србије у Великом рату.

Као што је познато, Војску Краљевине Србије, конкретно 3. армију, којом је командовао генерал Павле Јуришић Штурм, нападала је Аустоугарска балканска војска, 6. и 5. армија, којом је командовао генерал Оскар Поћорек  (геманизовани Словенац!?)

На промоцији су говорили: мр Драган Крсмановић , пуковник ВС у пензији и рецезент, Милисав Секулић, генерал у пензији, проф. др Милоје Пешић  и аутор Милош Дејановић.

Аутор користи велику историјску грађу и литературу,  на занимљив начин нам приказује сложеност борбених дејстава током Битке на Гучеву 1914. На тај начин Милош Дејановић доноси интересантно историјско градиво  обичним љубитељима књиге који прате догађаје везане за Велики рат, али, даје материјал и историчарима да допуне своја сазнања о Бици на Гучеву 1914.

Између Церске и Колубарске битке, од 6. септембра до 16. новембра 1914. (по старом календару од 24. августа до 3. новембра) одвијала се Битка на Гучеву. Она је обухватила широки фронт, велику територију, од Земуна, преко ушћа Дрине у Саву, до Фоче. Али не само по великој територији, коју је захватила, Битка на Гучеву по ангажовању људства, ратане технике, активности била је један од највећих операција Војске Краљевине Србије у Великом рату

У својој књизи аутор Милош Дејановић у самом почетку нас упознаје са планином Гучевом, организацијом и формацијама Српске војске и четничких одреда, затим, о наоружању и опреми, попуњености у одећи, логорској опреми, санитетском збрињавању, моралу , старешинском кадру Српске војске. Посебно је интересантан део у којем се пише како је распоређена и груписана за одбрану 3. Армија а како се спрема за напад Балканска аустријска војска, 6.  5.  армија. Аутор потанко пише о свакодневним борбама супроостављених страна. Тако у једном  делу књиге можете прочитати како је заузета кота 708 (Еминова вода), како је страдала Лозница, како је нападнута кота 484 и 464, како се водила Битка за Мачков камен…

Ту је и потресна прича о најмлађем војнику, поднареднику  Српске војске, Момчилу Гаврићу (1906 – 1993.), коме су Аустроугари побили читаву породицу, а он се затим прикључио српским борцима. Момчило Гаврић, који је на почетку Великог рата 1914. имао свега осам година (!?),  је са Српском војском прешао Албанију, дошао на Крф, учествовао у пробоју Солунског фронта, где је био рањен. Када је постао пунолетан морао је поново да служи војску иако је већ провео четири године у рату. На одслужењу војног рока 1928. г. говорио је војницима да је био на Солунском фронту, да је одликован, али није му нико веровао, чак ни предпостављени, иначе бивши аустоугарски официр (!?), који је после капитулације Аустро-Угарске постао „пребег“  служио у Југословенској војсци Краљевине Срба Хрвата и Словенаца. Због тога што је официр мислио да се Гаврић служио лажима „зарадио“ је затвор. Касније су га и немачки нацисти, када су окупирали Југолавију 1941. године  неколико пута хапсили и изводили на стрељање. Хапсила га је и југословенска УДБА јер је, током  скупљања помоћи за Албанију говорио да нам Шиптари нису никад били пријатељи. О Момчилу Гаврићу говорио је на представљању књиге генерал у пензији Милисав Секулић, који је и издао књигу о најмлађем поднареднику Војске Краљевине Србије у Великом рату.

Рецезент, пуковник у пензији мр Драган Крсмановић је рекао да књига Милоша Дејановић „“Битка на Гучеву 1914. – епоха на прагу Србије“ дело о којем би требало да се упознају данашње генерације које стасају, то је књига која ће заузимати значајно место у српској историографији. Књига је написана лепим и течним језиком,  и онај који је буде имао у рукама са задовољством ће је читати. Као да је у питању белатристика.

Проф. др Милоје Пршић рекао је да је књига богата веома важним документима, картама,  скицама, има чак 178 вредних фотографија.

Поред књиге „Битка на Гучеву“ Милош Дејановић је аутор и студије „Војногеографска процена могућих праваца дејства у зони Ужичког корпуса“, тренутно пише нову књигу о Церској бици.

Милош Дејановић је рођен у Лозници 1948. године, заврпио је 24. класу Војне академије Копнене војске (смер – веза) 1971. г. Пензионисан је 2004.  Живи у Лозници, где је активан чалн Планинарског клуба „Гучево“ и извиђачке организације.  Хоби му је сликарство. Поводом обележавања 100-те годишњице од победе Војске Краљевине Србије у Великом рату у оганизацији Центра за културу „Вук Караџић“ – Музеј Јадра,  написао је и публиковао састав: „Дејства Дринске дивизије Првог и Другог позива у долини Јадра у току Битке на Церу у августу 1914. године

За Српску ТВ Чикаго: текст и фото, Зоран ЈАКШИЋ.