MONOGRAFIJA *MEDOS – ZAGONETKA TRAJANJA*
UŽICE: PREDSTAVLJANJE MONOGRAFIJE
*MEDOS – ZAGONETKA TRAJANJA*
*Ne dajte da vas zavedu da je zivot lazni dim,
na iskap se mora piti, necemo ga biti siti,
na rastanku s njim.* B. Breht
U vreme informaticke ekspanzije svako od nas samo jednim klikom moze da stigne na bilo koji kraj sveta, može da stekne razna znanja i dobije razne odgovore ali odgovor na tragalačko pitanje ko smo dobija se samo na raskrsnicama kulture.
U organizaciji Narodne biblioteke Užice promovisana monografija čuvenog slikara Dragiča Petrovića – Medosa. O ovom slikaru raskošnog talenta, pred brojnim ljubiteljima umetnosti, govorili su Dragiša Milosavljević, Bosa Rosić i Andrija Marković.
Organizatorima,pozvanima da o Monografiji govore i poštovaocima Medosevog dela zajedničko je jedno: kultura pamčenja. Ta divna kategorija! Ta reč koja ce se uskoro traziti u rečniku manje poznatih reči, jer je na lestvici sistema koji nestaje.
Izmedju korica promovisane knjige je zivot jednog coveka i deo njegovog umetničkog opusa..Ali ne samo to. Izmedju prve i poslednje strane ove knjige smestena je i umetnikova komunikacija sa velikanima književnosti, muzike, slikarstva… Tu su i razni filozofi,mislioci….
Oni, koje ne zagolica slikarstvo, vec ih prvenstveno povuče radoznalost da otvore ove stranice, a nije im strana neka od drugih kategorija umetničkog izražavanja, sresče se sa čovekom koji nije ništa drugo nego beskompromisni impresario umetnosti.
Pred sobom če ugledati virtuoza koji je svojim nevidljivim instrumentom budio i najuspavanije kobre.
Poslavši nam pozdrave,Dragić Petrović Medos nam je uskratio samo svoje fizičko prisustvo promociji. Oni, koji su imali priliku da mu koliko toliko pridju bliže i upoznaju ga, znaju da je u pitanju skromnost čoveka čija je duša podjednako kažnjavana i nagradjivana baš zbog tog talenta.i dok moto knjige potpisuje B. Breht, odgovor na sve što bismo poželeli da pitamo ovog sjajnog slikara, srećni što smo mu savremenici, stoji na jednoj stranici u citatu B.Pekica:
Sit sam kolektivnog morala, kolektivnih činova, kolektivnih zabluda. Želim da broj stvari zbog kojih bi se na samrti morao izvinjavati bude što manji. Pogotovu ne želim da provedem ostatak života u objašnjavanju njegovog dela, u izvinjavanju njegovih zabluda i opravdavanju njegovih grešaka.
A mnogo pre nego što su se rodili i Pekić i Medos, jedan dvanaestogodisnji dečak po imenu Halil Dzubran napustio je libanske pustinje i odselio se u Boston. Tanana pesnička duša isto boli i u pustinjskoj tisini i u vrevi metropole, pa če ovaj pesnik svima poruciti:
Život je prijatelju usamljeno ostrvo. Koliko god brodova pošalješ ka drugim lukama i koliko god brodova pridje tvojim obalama, ti si ostrvo usamljeno u bolu i radosti, daleko u seti, skriveno u tajnama…
Samo odabrani su rodjeni za umetnost. i što su jaći bivaju neshvaćeniji. Sukobljeni unutar sebe, lutalice u traženju odgovora na največa pitanja, životni avanturisti i kaskaderi. Uspavani, ali uvek budni i na oprezu da ih društveni filteri ne skrate na svoju visinu.
Ovo je monografija o jednom takvom.
To je taj što je celog sebe sažeo u jednu tačku i došao na mesto gde ga je umetnost vodila!
Požega, maj 2019
Za SrpskuTeleviziju Razumenka Marković
Editing: Veroljub Milošebić
