ODIGRANO FINALE FUDBALSKOG KUPA SRBIJE – PARTIZAN POBEDNIK

Crvena zvezda –Partizan    0:1  ( 0: 1)

U finalu fudbalskog kupa Srbije za sezonu 2018/2019 Partizan bolji od večitog rivala Crvene zvezde i posle bolje igre tokom većeg dela meča zasluženo osvojio  kup, najmasovnije takmičenje u okviru fudbalskogh saveza Srbije.Crvena zvezda  nakon  osvojene titule šampiona nekoliko dana pre ovog meča iako veliki favorit pre početaka finalne utakmie potpuno podbacila i igrom i pristupom  i takvim odnosom prema  ovoj utakmici ostala bez duple krune u ovoj sezoni.Partizan nakon mnogo posrtanja i u toku prvenstva i mnogo turbulencija i na terenu i van njega te konstatnog sukoba navijača i uprave kluba i smene trenera  pobedom u kupu u potpunosti spasio sezonu osvajanjem ove značajne titule.

Na kraju ligaške fudbalske sezone u Srbiji odigrano je finale fudbalskog kupa najmasovnijeg takmičenja koje kreće od nižerazrednih ligaša da bi se ona zadnja utakmica igrala u ovim terminima i u kome se po običaju sastaju oni koji su bili najbolji u prethodnim utakmicama i koji su bez poraza došli do samog finala.

Kao retko kada ove godine su se u tom završnom finalu sastali večiti rivali beogradski crno i crveno beli odnosno Partizan i Crvena zvezda,

Iako su samo nekolikmo dana ranije fudbaleri Crvene zvezde prvenstvo okončali šampionskom titulom nadmoćno u odnosu na sve ostale konkurente i ogromnom bodovnom razlikom u odnosu na drugoplasirani Radnički iz Niša i trećeplasirani Partizan i važili za velikog favorita u meču sa Partizanom posle blede bezidejne i  neubedljive igre tokom celog meča  ostali su bez titule pobednika kupa a on  je savim zasluženo otišao u vitrine Partizana.

Partizan koji je tokom cele sezone tavorio, doživeo nikad više poraza u regularnom delu prvenstva  i u plejofu i tek u samom finišu prvenstva obezbedio treću poziciju i sigurno učešće u kvalifikacijama za evropska takmičenja u ovoj utakmici po mogim ušao je kao izraziti autsajder.

Uz to mnogo neubedljivih i loših igara u toku prvenstva mnogo problema unutar kluba počev od finansiskih do organizacionih, stalni sukob navijača i uprave koji su na svakoj utakmici tražili da ista napusti rukovodjenje klubom,  podeljenost navijača u čak tri frakcije  i smena trenera Djukića u toku same sezone i dolazak Save Miloševića na kormilo stručnog štaba bez dana trenerskog iskustva ,samo su stvari koji su usložnjavale tešku situaciju u ovom klubu velikog renomea u srpskom fudbalu sa velikim brojem osvojenih titula šampiona i pobednika kupa, i u  kome se eto smatralo neposredno pred kraj prvenstva da je  sezona  kao retko koja promašena.

Ali čudo se ipak dogodilo. Sa nekoliko pobeda pre svega na domaćem terenu i povoljnim rezultatima ostalih klubova koji su ih pratili u finišu sezone ekipa je zauzela trećemesto u šampionatu što je omogućilio da stekne pravo učešća u kvalifikacijama za Ligu Evrope od jula meseca  a što je bio i osnovni cilj posle svega što je klub pratilo u toku sezone i rezultata koje je klub ostvarivao u ovoj takmičasrskoj godini  u kojoj nije mogao da ozbiljnije konkuriše šampionu Crvenoj zvezdi i vicešampionu Radničkom iz Niša koji su bili mnogo bolji i uspešniji u bodovnom smislu.

Kada je taj cilj ostvaren preostalo je da se  odigra  finale kupa u kojem je Partizan ove godine izborio pravo da se bori za pehar nakon što je u polufinalu bio bolji od Radničkog 1:0 u Beogradu i 1;1 u Nišu.

Činilo se da je to i maksimum u takmičarskom smislu jer je trebalo igrati finale sa šampionom Crvenom zvezdom koja je ove godine bila tako dominantna u svakom pogledu sa po svima jačim i moćnijim timom sa mnogo kvalitetrnijim rosterom i velikim izborom igrača na svim pozicijama sa ekipom od dva komplet tima istih vrednosti zbog čega su bili za svakog veliki favoritri u ovom finalu koje se očekivalo kao neka formalnost.

Ali tako nisu mislili igrači i stručni štab Partizana koji su još jednom pokazali da u fudbalu nema pravila, da favoriti ne moraju uvek da pobedi, da nekad i slabija ekipa može triumfovati nad onom boljom ,i da je draž kup takmičenja upravo u tome jer se tu dešavaju najveća iznenadjenja .

Trener Partizana Savo Milošević je odlično psihički pripremio svoju ekipu ulio im samopouzdanje tako da su oni na terenu u susretu favorizovanim protivnikom neočekivano izgledalo mnogo bolje organizovanije, timski skladnije sa mnogo više šansi u odnosu na protivnika koji kao da je igrao neku uspavanku.

Postigli su gol već u 14. minutu posle velike greške igrača Zvezde i golmana Borijana, nakon što je posle centaršuta  Pantića  štoper crno belih Bojan Ostojić iskoristio potpunu smušenost nekoliko odbrambenih igrača crveno belih i samog Borijana i sa 7 do 8 metara kroz gužvu igrača glavom sproveo loptu u mrežu golmana Borjana koji je prethodno zakasnio da pravovremeno istrči na centriranu loptu.

To vodjstvo kao da je dalo krila polenima trenera Miloševića koji su stečenu prednost znali vešto da čuvaju i tokom čitavog meča odlično pariraju na svaki Zvezdin napad tako da su ataci Zvezde na izvestan način bili potpuno beskorisni i bezopasni. Ako se uzme u obzir da Zvezdina ekipa na ovoj utakmici nije bila ni bleda senka predhodih utakmica u šampionatu i evropskim takmičenjima nije ni čudo da je Partizan prednost sačuvao do kraja i sasvim zasluženo osvojio ovogodišnji fudbalski kup Srbije bez obzira na sve prognoze pre ove utakmice koje su ukazivale na suprotan epilog.

Ovom pobedom Partizan je postigao veliki uspeh jer je osvojio jednu tutulu na koju je malo ko računao a sa druge strane zbog svih turbulencija o kojim je bilo reči u gornjem delu teksta uspeo da spasi sezonu, obraduje svoje simpatizere koji su imali malo prilika za radost u toku ove godine a sa druge strane i učini svoj udeo u Evropi mnogo konkretnijim i lakšim jer će zbog ovog uspeha takmičenje u okviru kvalifikacija za učešće u ligi Evrope početi tek od drugog kola i to sa pozicije povlašćenog kluba što će mu pomoći da izbegne mnogo favorita kako u prvom kolu  koje preskače tako i u drugom u kome se uključuje.

Ovakav epilog kupa doneo je različita raspoloženja u oba tabora i dok su se fudbaleri Partizana dugo posle meča  veselili dotle je bila velika tuga i neverica u redovima šampiona tj. Igrača crveno belih koji kao da nisu mogli da veruju u ovakav epilog što je i razočaralo brojne pristalice ovog kluba na njihovoj Marakani obzirom da se ovo finale igralo na stadionu Crvene Zvezde.

Ono što je karakteristika ove utakmice pored dešavanja na terenu i igre dva ljuta rivala koja nije bila na nekom naročitom nivou pre svega zbog činjenice da su crveno beli totalno podbacili je podatak da je ovoj utakmici prisustvovalo veoma mali broj gledaoca u odnosu na ostale derbije, svega oko 15000 što je neoubičajeno  za utakmice večitih rivala i ovo je jedna od najslabijih poseta u susretima dva najbolja srpska tima kada su u pitanju prvenstvena ili kup takmičenja .

Po običaju nije izostala uobičajena piraterija i na jednoj i na drugoj strani kod oba navijačkog tabora pa je zbog dima koji se širio terenom utakmica bila prekidana ali nije bilo velikih ekcesa i nemira kao u nekim ranijim mečevima.

Pobednički pehar kapitenu Parizana Saši Iliću koji se ovom utakmicom oprostio od aktivnog igranja fudbala  predao je nekadašnja legenda ovog kluba Nenad Bjeković  potpredsednik FSS dok je medalje pobedjenim i pobednicima kako igračima tako i članovima stručnog štaba uručio Marko Pantelić  podpredsednik fudbalskog saveza Srbije.

Nakon uručenja pehara i medalja partizanovci su dugo slavili sa svojim navijačima na južnoj strani stadiona dok su fudblaeri Zvezde pognutih glava i potišteni sportski čestitali protivniku i nakon toga uz izvinjenje za slabu igru u ime igrača kapitena Savića navijačima na severu napustili travnati deo marakane zbog poraza koji će igrača Zvezde dugo boleti i tištiti kao jedan od najtežih poraza u njihovim karijerama. I sigurno je da ubuduće ni jedan od njih neće imati ovakav odnos i pristup na ovako značajnoj utakmici jer je činjenica da svi igrači Zvezde koji su nastupali zaslužuju pokude a ni jedan od njih pohvale jer je svaki bio ispod svog nivoa, kvaliteta i znanja.

Svaki prisutan posetioc bez obzira na pripadnost navijačkim grupama je konstatovao na kraju zasluženu pobedu crno belih i bolju igru što je eto slobodno se može reći i veliko iznenadjenje kao što je i za svakog još veče iznenadjenje ovako bleda bezidejna i potpuno nemočna igra crveno beligh nikad slabija u zadnjim sezonama za šta uz igrače krivicu snosi i stručni štab sa toliko hvaljenim Milojevićem koji je i izvršio      takvu  postavku igre i doporine o da Zvezda izgleda nikad slabija i nemočnija, a  da  u toku igre ništa konkretnije nije preduzeo da se igra promeni i ista krene i izgleda bolje kada su u pitanju njegovi igrači.

Po završetku svih ceremonnija na uobičajenoj konferenciji za štampu vaš novinar je upravo i postavio pitanja i jednom i drugom treneru u vezi sa igrom njihovih timova i različitom pristupu ovoj finalnoj utakmici igrača jednog i drugog trima.

Milojević je upitan ko je više kriv kada se izgubi utakmica na ovakav način koliko je to on kao trener  a koliko igrači koji su igrali ispod svoga renomea i nikad slabije i da li su pojedini igrači precenjeni u svojoj vrednosti odnosno da li pojedinim igračima nije mesto u ovakvoj Crvenoj zvezdi :

„Sigurno je da ja snosim najveću odgovornost kada je postavka igre u pitanju  i  način iste kojim smo pre utakmice želeli da dodjemo do trofeja.Na terenu  to nije  ispalo kako treba i protivnik je zasluženo pobedio golom koji je pao u samom početku meča i ispostavilo se da je i to bio i jedini pogodak.Teško je kada je u pitanju jedna utakmica  kvalifikovati vrednosti i tima i igrača po osnovu iste i zato ne bih kvalitete mojih igrača  ocenjivao zbog ove jedne utakmice.Sigurno je da su i oni želeli sve najbolje ali eto desilo se da da tako nije ispalo jer je ovo bila igra na rezultat , a moji igrači nisu danas imali dobar pristup kao na ranijim mečevima u prvenstvu i eto to je kulminiralo i ovim porazom. Ne treba isti shvatiti tako tragično jer smo mi ipak osvojili titulu šampiona i bili tako dominantni u prvenstvu čime smo pokazali da smo najbolji tim, a u kupu se eto vrlo često dešavaju iznendjenja pa u tom smislu treba shvatiti i ovo“ 

završio je odgovor vašem novinaru trener crveno belih Vladan Milojević.

Trener pobednika kupa Savo Milošević je uz čestitke za osvojenu titulu upitan kako je od jedne ekipe koja je bila u rasulu i pred promašenom sezonom sa igrom koja je do pre nekoliko nedelja bila na stubu svih kritika uspeo da  za kratko vreme ulije sampopuzdanja svojim igračima vrati pobednički mentalitet i eto bude na vrhuncu u ovoj po njih najvažnjoj utakmici u kojoj su pobedili najvećeg rivala i osvojili fudbalski kup Srbije uzastopce četvrti put ,

„Nasledio sam jednu dosta tešku situacju u klubu i igrače prilično deprimirane. Znao sam da ekipa ima kvalitet i da su lošiji rezultati u šampionatu posledica mnogih drugih stvari koje su se dešavale u klubu. I da samo igračima  treba vratiti to potrebno samopouzdanja i pokušati uraditi što više do kraja prvenstva tj obezbediti poziciju sa kojom će se igrati Evropa i u kupu pokušati ga osvojiti.Uspeli smo i u jednom i drugom i to je samo dokaz da se nikada ne treba predavati i Da se sve rešava na terenu a mi imamo kvalitet što smo i pokazali osvajanjem trofeja. Mislim da je kup zasluženo pripao mojim momcima jer smo na terenu bili bolji agresivniji i slobodno mogu reći da su moji igrači piokazali više želje i htenja i to je na kraju i dalo rezultat „

završio je odgov na postavljen o pitanje i time konferenciju za štampu Savo Milošević nekada jedan od najboljih strelaca jugoslovenskog i srpskog fudbala a sada trener beogradskih crno belih ovogodišnjeg osvajača kupa Srbije.

FINALE FUDBALSKOG KUPA SRBIJE ZA SEZONU 2018/2019

CRVENA ZVEZDA – PARTIZAN   0: 1  (0: 1)

Igrano na stadionu Crvene zvezde. GLEDALACA 15.000- Sudija Novak Simović iz Lovčenca.Pomoćnici Ristić Milovan iz Beograda i Dalibor Djurdjević iz Kruševca. Strelac Ostojić u 14 minutu.

CRVENA ZVEZDA  :  Borjan,Stojković ( Gobeljić),Rodić, Milunovic, Savić,Jovičić (Vukanović) Jovančić,Marin,Ivanić,Ben (Joveljić),Pavkov .

PARTIZAN  : Stojković,Miletić, Ostojić,Pavlović, Urošević (Šehović), Šćekić,Zdjelar,Tošić (Ilić),Ivanović (Pavlović L),Pantić i Rikardo.

Za STV USA  TEKST   RAJKO DELIBAŠIĆ

FOTO    OLIVER VUKOVIĆ I FSS