ПРОСЛАВА 700 ГОДИНА МАНАСТИРА КРУПА
НАЈСТАРИЈИ СРПСКИ МАНАСТИР У ДАЛМАЦИЈИ
На Велику Госојину, 28. августа, служењем Свете литургије и уз пригодан културно-уметнички програм, у манастиру Крупа, код Обровца у Далмацији, почело је обележавање 700 година од оснивања ове српске светиње. Свету архијерејску литургију је служио загребачко-љубљански митрополит, Порфирије. Поводом овог значајног датума за српски народ уопште, али посеобно у Далмацији, дошли су верници из Србије, Република Српске и иностранства, да охрабре и кажу преосталим сународницима у овом крају да нису сами и да имају њихову подршку у очувању мананстира Крупа, па, и српског идентитета. У последњем рату на просторима Хрватске манастир је био оштећен. Недавно је почела је обнова манстира Крупа.
Манастир, који постоји 700 година је велики Божји благослов за овај крај. Он је био стуб опстанка нашег народа на првом месту у својој вери, а онда за све остало – рекао је господин Гаврило, игуман манастира Крупа окупљеним верницима.
Господин Фотије, епископ далматински, пак, напоменуо да је прослава 700 година постојања манастира Крупа израз свенародног јединства српског народа, па, додао:
– Велика духовна радост данас, благословено је данас бити у манастиру Крупи. Поздрављам све вас, који сте дошли са истока и запада, са севера и југа а своје муке исповедамо пред Господа.
Овој свечаности је порисуствовао и г. Милорад Пуповац, председник Српског националног већа у Хрватској, који је рекао да седам векова посотојања манастира Крупа историјска је потврда вековног живота Срба у Далмацији и Хрватској. Обраћајући се верницима г. Пуповац је додао:
– На данашњи дан традиционално се овде окупљају Срби са ових подручја, али и из Србије и Републике Српске, као и из земаља Европске уније. Овај манастир је врело, који окупља, привлачи и има снагу, која се мора пажњом чувати.
ПОЗНАТИ СРБИ ИЗ ДАЛМАЦИЈЕ
Манастир Крупа припада Далматинској епархији (ДЕ), са седиштем у Шибенику (епархијски архијереј, Фотије) и најстарија је је српски храм, од три која су саграђана у четрнаестом веку н. е. Поред манастира Крупа, који је изграђан 1317. г. а саградио га српски краљ Милутин у четрнаестом веку изграђена су још два манастира, Крка 1350. и Драговић 1395. године.
Срби пре Првог светског рата живели су раздвојено на балканским просторима у више области. После завршетка Великог рата, Срби су најзад дочекали да сви ван матице Србије живе у једној држави, Краљевини СХС, односно, Краљевини Југославије. Тада су припадници српског народа, посебно у Далмацији, давали имена својој деци по славним српским прецима, кнежевима, краљевима, косовским јунацима, као што су, Лазар, Милутин, Милош, Аресеније … Познати Срби из Далматинске еперхије су, Јелена Немањић, књижевници Иван Гундулић и Симо Матавуљ, научник Руђер Бошковић, ускок Стојан Јанковић, фудбалер Владимир Беара, др Јован Рашковић, Неда Украден … Чувени шансоњер, Арсеније Арсен Дедић, рођен у Шибенику, је добио име по патријарху српском Арсенију Трећем Чарнојевићу. Његов старији брат Милутин Дедић, академски сликар, који дуже време живи у Београду, је добио име по краљу Милутину, оснивачу манастира Крупа!
МАНАСТИР КРКА ЧЕСТО РУШЕН И СКРНАВЉЕН
Иначе, Далматинској еперхији припадају области, Равни котари, Буковица, Загора и крајине, Книнска, Врличка, Цетинска, Имотска, Дрнишка и Неретљанска. По попису становништва 1991. г. Срба у Далмацији је било 114.801, што је представљало 12 посто од укупног броја становника, плус 1,4 посто Срба-Југословена. Данас је тај број Срба занемаљив.
Манастир Крупа, као и многе српске светиње су у више наврата скрнављене и рушене, највише у Другом светском рату, па, и током последњег “домовинског рата”. Да би наставили са обновом манастира монаштво Крупе је отворио хуманитарни број, 1412 и сви заитересовани који желе могу приложити новчану помоћ.
Трагови Срба у Далмацији досежу од 7. века н. е. када су се доселили јужни Словени у ову област. У то време је њоме владао византијски цар Ираклије, писао је у 10. веку познати византијски историчар Константин Порфиогенит. Пред Косовски бој бележи се насељавање веће група Срба, 1305. и 1338. године.
Мало који мали народ, као што су Срби, је у Европи толико страдао у прошлости, али ипак, и поред тога се одржао. Да су други народи били изложени у минулим вековима бројним нападима, окупацијама, покушајем да се уништи, одавно би нестали. Срби су кроз све минуле ере показали жилавост, храброст, борили се против многих непријатеља, који су покушали да их поробе. Србима је светиња слобода и правда и зато су опстали. Велике заслуге је за тај опстанак имала вера (православље) и Српска православна црква. Од настанка СПЦ, од пре осам векова, од Светог Саве, она је успела да сачува писмо (ћирилица), српски језик, обичаје, традицију, историју, сачувала је вредне књиге, бројне верске објекте, манастире, цркве .
Зато, сви Срби верују и знају да воштанице, које је упалио српски краљ Милутин у манастиру Крупа пре тачно седам векова, 1317. г. неће никад престати да горе.
Зоран ЈАКШИЋ
Фотографије, архива ДЕ
