SRBI U RASEJANJU

RADOSAV  MITROVIĆ  IZ PARIZA, VALJEVO U SRCU

Radosav Mitrović Lale, magistar muzike, živi u Francuskoj 48 godina. U Parizu je osnovao školu osnovnog muzičkog obrazovanja. Da čitaju note i sviraju na raznim instrumentima do sada je naučio oko 1.000 učenika! Najviše su polaznici izrazil interesovanje za harmoniku. Uskoro treba da mu žena Nevenka ide u penziju, pa će put Srbije, vraća se u rodno Valjevo. Sinovima  je obezbedio budućnost, ima i unuke. Zbog njih je presrećan, najradosniji je kada ima priliku da bude sa njima, da se šeta, igra …

Radosav Lale Mitrović  u Pariz je došao davne 1966. godine  kao turista sa 23 godine. Došao  je sa ciljem  da završi  neku visoku muzičku školu. Kao dečak i mladić u rodnom Valjevu  maštao je o tome. Dolaskom u Pariz želja mu se ispunila, ali,  kako to obično biva u životu, nije sve išlo lako. Otišao je na muzički konzervatorijum da polaže prijemni.  Sve je bilo odlično, što se tiče sviranja na  instrumenatima, ali kad je došao na red  poznavanje francuskog jezika, Lale je imao problema. Prvi pokušaj da se upiše je propao zbog slabog znanja francuskog jezika. Nije odustaјаo. Bio je uporan i odlučan,  zarekao se da će  naučiti francuski jezik i da će konzervatorijum upisati i  završiti.

TRI GODINE UČIO FRANCUSKI JEZIK

O problemima sa francuskim jezikom i  konkursu  za upis na kozervatotrijum  Radosav Mitrović Lale, priča:

– Francuski jezik sam učio tri godine. Posle tri godine odlično sam govorio francuski. U međuvremenu  radio sam  mnoge poslove kako bih preživljeo, snalllazio sam se kako sam znao i umeo. Nakon trogodišnjeg intezivnog učenja  francuskog jezika odlučio sam da ponovo konkurišem na konzervatorijum. To je bilo 1969. godine.

-Na moju sreću odmah sam prošao na prijemnom ispitu i upisao  konzervatorijum. Završio sam  ga 1976. gpdine kad sam postao profesor muzike. Sa muzičkim znanjem i titulom profesora muzike otvorio sam  osnovnu muzičku školu. Već  na samom početku, u prva dva meseca, imao sam 50 učenika, koji  su želeli da se muzički obrazuju, da sviraju na nekom instrumentu. I svake godine,  u narednih 25 godina, koliko  je  trajala i živela  moja osnovna muzučka škola, imao sam  po 50 učenika u proseku godišnje. Tako, kad se sve sabere, za četvrt veka rada škole, obrazovao sam  oko 1.000 učenika.

-Učenici su se najčešće  opredeljivali za  harmoniku, ali, u školi  su bili i oni koji su želleli da nauče  svirati na klaviru, gitari, bubnjevima.  Sve instrumente sam uglavnom nabavljao u Francuskoj, jedino sam harmoniku  kupovao u Italiji,  jer  su italijanske najbolje. U mojoj školi  u Parizu učenici su voleli da sviraju i kolo „moravac“, ali i druga srpska kola. Na završne godišnje koncerte  su dolazili njihovi roditelji da vide i čuju  šta su njihova deca naučila u mojoj muzičkoj školi

DOBIO  DIPLOMU MAGISTRA MUZIKE

Laletova osnovna muzička škola je trajala  6 godina, a učenici su  bili   uzrasta   od sedam godina, pa naviše. Polaznci škole nisu bili samo deca čiji su roditelji Srbi nego je bilo među njima  i Francuza, pa, i Španaca.  Iz Mitrovićeve  škole se u muzički svet vinulo mnogo talentovanih mladih muzičara,  neki su danas veoma uspešni muzičari u Srbiji,  imaju svoje orkestre.

– Velika želja mi je bila da nastavim svoje muzičko obrazovanje  i 1981. godine sam  magistrirao i postao magistar muzike na harmonici, klaviru i bubnjevima. Moja osnovna škola se nalazila u Parizu 12. Deca i roditelji  dolaskom u školu  su birali instrumene na kojima će učiti i vežbati a ja sam im pomagao da odaberu pravi instrument – kaže Lale, pa nastavlja:

-Nisam nikada  raspisivao  konkurs za  upis dece u moju muzičku  školu, polaznici su dolazila  na preporuku  prijatelja i rođaka. Mnoge francuske novine su pisale o mojoj školi, u više navrata mi je dolazila i Francuska televizija da vidi i zabeleži kako  radi jedna od najboljih  pariskih osnovnih  muzička škola, koju sam vodio. Kako su mi tada govorili, moja škola je bila jedna od najboljih osnovnih muzičkih škola koja je osnovana  u poslednjih  100 godina u Parizu.

 NAKON 25 GODINA ZATVORIO  MUZIČKU ŠKOLU

Nakon 25 godina  uspešnog rada Radosav MItrović Lale je zatvorio školu 2005. godine, otišao je u penziju. Danas ga sreću mnogi njjegovi učenici, javljaju mu se i zahvaljuju  se što im je dao osnovna muzička znanja. Mnogi su kasnije nastavli da se bave muzikom.

-Dvojica mojih sinova,  Vlatko i Toma,  su uspešni ljudi, imajau  dobre poslove, stanove i dobro zarađuju. U našu porodičnu kuću u Paprizu, gde su odrasli, dolaze  i družimo se obično nedeljom kad moja žena Nevenka za ručak napravi njen specijalitet svilajnačke sarmice. To je za mene najveće zadovljstvo. Najviše se radujem mojim unukama, one su mi danas najveća radost i zadovoljstvo. Moji sinovi kao i ja vratićemo se u Srbiju, ja nesto ranije a sinovi kasnije. Čekam da moja  žena Nevenka, Nena, koja radi u jednom od najboljih  hotela  u Parizu „Bristol“, gde je nedavno boravio i predsednik Rusije Putin, dobije penziju. To će biti za nekoliko godina, pa, kad se penšioniše vraćamo se u Valjevo da tamo živimo  u našim kućama, koje smo sagradili, a danas su prazne. To neće  još dugo potrajati –  u jednom dahu govori Lale, pa posle kraće pauze, nastavlja:

-Moja  snaja Linda, inače, Francuskinja, voli  mnogo Valjevo. Kad dođe u naš grad  ona kaže da se nikad  ne bi vratila u Paris jer toliko je  zavolela  ljude i grad,  kao  da je rođena u Valjevu, a ne u Parizu.  Kad dođe vreme za put u Srbiju ona prva  rezerviše  avionske karte i prva pravi planove za odlazak u Valjevo jer se mnogo  raduje dolasku u Srbiju.

 DOBITNIK  LEGIJE ČASTI ZA MUZIKU

Zahvaljujući bavljenjem muzikom Radosav Mitrović je dobio tri  najveća muzička priznaja u  Francskoj. To su: tri  Diplome legije časti. Prvo priznanje, kad bi se prevelo na srpski,  značilo bi „konjanik“, drugo priznanje – „oficir“  a treće –  „komandant“. Kako ističe Lale, retko ko može da u se u Francuskoj pohvali da je dobio sve  tri diplome. Dobijali su neki po jednu ili dve, ali on još nije upoznao nikog niti čuo da je neko dobio sva  tri priznanja.

-Sa mojom školom i sa decom smo obišli celu Evropu, držali smo koncerte. To su bila  nezaboravna putovanja. Polaznici  moje škole su učestvovali  na mnogim takmičenjima osnovnih muzičkih  škola u Francuskoj. Takmičenja su bila masovna i kvalitetna  jer je u to vreme bilo desetak škola samo u Parizu.  Moji učenici su uvek dobijali nagrade i priznanja, to me je  oduševljavalo i činilo srećnim i zadovljnim. Nikad se nisam pokajao što sam odabrao poziv muzičkog pedagoga, da radim sa decom. Zato sam danas neizmerno  zahvalan i svojoj  supruzi Nevenki koja me je podržavala u mom radu. Da nije bilo njene podrške ko zna kako bi se moja muzička karijera završila. Ja sam radio,  provodio ceo dan u školi a uveče sam kasno dolazio kući. Ona je imala zadatak da vaspitava decu i brine se o kući – završava svoj monolog Radosav Mitrović Lale, magistar muzike, danas  penzioner.

Sada Lale  uživa  u penziji, više se ne bavi muzikom. Ali, dosta pomaže našim ljudima u Francuskoj, posebno oko osiguranja. Raraduje se i unukama, provodi veliki deo slobodnog vremena sa njima. I čeka dan kada će se vratiti u Srbiju, u rodno Valjevo.

Za STV ČIkago: Zoran JAKŠIĆ