SRBI U RASEJANJU
RADOSAV MITROVIĆ IZ PARIZA, VALJEVO U SRCU
Radosav Mitrović Lale, magistar muzike, živi u Francuskoj 48 godina. U Parizu je osnovao školu osnovnog muzičkog obrazovanja. Da čitaju note i sviraju na raznim instrumentima do sada je naučio oko 1.000 učenika! Najviše su polaznici izrazil interesovanje za harmoniku. Uskoro treba da mu žena Nevenka ide u penziju, pa će put Srbije, vraća se u rodno Valjevo. Sinovima je obezbedio budućnost, ima i unuke. Zbog njih je presrećan, najradosniji je kada ima priliku da bude sa njima, da se šeta, igra …
Radosav Lale Mitrović u Pariz je došao davne 1966. godine kao turista sa 23 godine. Došao je sa ciljem da završi neku visoku muzičku školu. Kao dečak i mladić u rodnom Valjevu maštao je o tome. Dolaskom u Pariz želja mu se ispunila, ali, kako to obično biva u životu, nije sve išlo lako. Otišao je na muzički konzervatorijum da polaže prijemni. Sve je bilo odlično, što se tiče sviranja na instrumenatima, ali kad je došao na red poznavanje francuskog jezika, Lale je imao problema. Prvi pokušaj da se upiše je propao zbog slabog znanja francuskog jezika. Nije odustaјаo. Bio je uporan i odlučan, zarekao se da će naučiti francuski jezik i da će konzervatorijum upisati i završiti.
TRI GODINE UČIO FRANCUSKI JEZIK
O problemima sa francuskim jezikom i konkursu za upis na kozervatotrijum Radosav Mitrović Lale, priča:
– Francuski jezik sam učio tri godine. Posle tri godine odlično sam govorio francuski. U međuvremenu radio sam mnoge poslove kako bih preživljeo, snalllazio sam se kako sam znao i umeo. Nakon trogodišnjeg intezivnog učenja francuskog jezika odlučio sam da ponovo konkurišem na konzervatorijum. To je bilo 1969. godine.
-Na moju sreću odmah sam prošao na prijemnom ispitu i upisao konzervatorijum. Završio sam ga 1976. gpdine kad sam postao profesor muzike. Sa muzičkim znanjem i titulom profesora muzike otvorio sam osnovnu muzičku školu. Već na samom početku, u prva dva meseca, imao sam 50 učenika, koji su želeli da se muzički obrazuju, da sviraju na nekom instrumentu. I svake godine, u narednih 25 godina, koliko je trajala i živela moja osnovna muzučka škola, imao sam po 50 učenika u proseku godišnje. Tako, kad se sve sabere, za četvrt veka rada škole, obrazovao sam oko 1.000 učenika.
-Učenici su se najčešće opredeljivali za harmoniku, ali, u školi su bili i oni koji su želleli da nauče svirati na klaviru, gitari, bubnjevima. Sve instrumente sam uglavnom nabavljao u Francuskoj, jedino sam harmoniku kupovao u Italiji, jer su italijanske najbolje. U mojoj školi u Parizu učenici su voleli da sviraju i kolo „moravac“, ali i druga srpska kola. Na završne godišnje koncerte su dolazili njihovi roditelji da vide i čuju šta su njihova deca naučila u mojoj muzičkoj školi
DOBIO DIPLOMU MAGISTRA MUZIKE
Laletova osnovna muzička škola je trajala 6 godina, a učenici su bili uzrasta od sedam godina, pa naviše. Polaznci škole nisu bili samo deca čiji su roditelji Srbi nego je bilo među njima i Francuza, pa, i Španaca. Iz Mitrovićeve škole se u muzički svet vinulo mnogo talentovanih mladih muzičara, neki su danas veoma uspešni muzičari u Srbiji, imaju svoje orkestre.
– Velika želja mi je bila da nastavim svoje muzičko obrazovanje i 1981. godine sam magistrirao i postao magistar muzike na harmonici, klaviru i bubnjevima. Moja osnovna škola se nalazila u Parizu 12. Deca i roditelji dolaskom u školu su birali instrumene na kojima će učiti i vežbati a ja sam im pomagao da odaberu pravi instrument – kaže Lale, pa nastavlja:
-Nisam nikada raspisivao konkurs za upis dece u moju muzičku školu, polaznici su dolazila na preporuku prijatelja i rođaka. Mnoge francuske novine su pisale o mojoj školi, u više navrata mi je dolazila i Francuska televizija da vidi i zabeleži kako radi jedna od najboljih pariskih osnovnih muzička škola, koju sam vodio. Kako su mi tada govorili, moja škola je bila jedna od najboljih osnovnih muzičkih škola koja je osnovana u poslednjih 100 godina u Parizu.
NAKON 25 GODINA ZATVORIO MUZIČKU ŠKOLU
Nakon 25 godina uspešnog rada Radosav MItrović Lale je zatvorio školu 2005. godine, otišao je u penziju. Danas ga sreću mnogi njjegovi učenici, javljaju mu se i zahvaljuju se što im je dao osnovna muzička znanja. Mnogi su kasnije nastavli da se bave muzikom.
-Dvojica mojih sinova, Vlatko i Toma, su uspešni ljudi, imajau dobre poslove, stanove i dobro zarađuju. U našu porodičnu kuću u Paprizu, gde su odrasli, dolaze i družimo se obično nedeljom kad moja žena Nevenka za ručak napravi njen specijalitet svilajnačke sarmice. To je za mene najveće zadovljstvo. Najviše se radujem mojim unukama, one su mi danas najveća radost i zadovoljstvo. Moji sinovi kao i ja vratićemo se u Srbiju, ja nesto ranije a sinovi kasnije. Čekam da moja žena Nevenka, Nena, koja radi u jednom od najboljih hotela u Parizu „Bristol“, gde je nedavno boravio i predsednik Rusije Putin, dobije penziju. To će biti za nekoliko godina, pa, kad se penšioniše vraćamo se u Valjevo da tamo živimo u našim kućama, koje smo sagradili, a danas su prazne. To neće još dugo potrajati – u jednom dahu govori Lale, pa posle kraće pauze, nastavlja:
-Moja snaja Linda, inače, Francuskinja, voli mnogo Valjevo. Kad dođe u naš grad ona kaže da se nikad ne bi vratila u Paris jer toliko je zavolela ljude i grad, kao da je rođena u Valjevu, a ne u Parizu. Kad dođe vreme za put u Srbiju ona prva rezerviše avionske karte i prva pravi planove za odlazak u Valjevo jer se mnogo raduje dolasku u Srbiju.
DOBITNIK LEGIJE ČASTI ZA MUZIKU
Zahvaljujući bavljenjem muzikom Radosav Mitrović je dobio tri najveća muzička priznaja u Francskoj. To su: tri Diplome legije časti. Prvo priznanje, kad bi se prevelo na srpski, značilo bi „konjanik“, drugo priznanje – „oficir“ a treće – „komandant“. Kako ističe Lale, retko ko može da u se u Francuskoj pohvali da je dobio sve tri diplome. Dobijali su neki po jednu ili dve, ali on još nije upoznao nikog niti čuo da je neko dobio sva tri priznanja.
-Sa mojom školom i sa decom smo obišli celu Evropu, držali smo koncerte. To su bila nezaboravna putovanja. Polaznici moje škole su učestvovali na mnogim takmičenjima osnovnih muzičkih škola u Francuskoj. Takmičenja su bila masovna i kvalitetna jer je u to vreme bilo desetak škola samo u Parizu. Moji učenici su uvek dobijali nagrade i priznanja, to me je oduševljavalo i činilo srećnim i zadovljnim. Nikad se nisam pokajao što sam odabrao poziv muzičkog pedagoga, da radim sa decom. Zato sam danas neizmerno zahvalan i svojoj supruzi Nevenki koja me je podržavala u mom radu. Da nije bilo njene podrške ko zna kako bi se moja muzička karijera završila. Ja sam radio, provodio ceo dan u školi a uveče sam kasno dolazio kući. Ona je imala zadatak da vaspitava decu i brine se o kući – završava svoj monolog Radosav Mitrović Lale, magistar muzike, danas penzioner.
Sada Lale uživa u penziji, više se ne bavi muzikom. Ali, dosta pomaže našim ljudima u Francuskoj, posebno oko osiguranja. Raraduje se i unukama, provodi veliki deo slobodnog vremena sa njima. I čeka dan kada će se vratiti u Srbiju, u rodno Valjevo.
Za STV ČIkago: Zoran JAKŠIĆ
