ИЗЛОЖБА ВОЈВОДИ ПЕТРУ БОЈОВИЋУ

ЗНАМЕЊА ЧАСТИ И СЛАВЕ

Најпре у Згради председника Републике Србије (15. септембра) а затим у Великој галерији Дома Војске Србије у Београду (од 30. септембра до 27. октобра 2016. г) организована је јединствена и веома посвећена изложба под називом “Војвода Петар Бојовић, знамења славе и части”

Петар Бојовић је Основну школу завршио у Ивањици, гимназију је учио у Ужицу и Београду. У Војну akдамију је ступио 1875. г завршио ју је као први у рангу у 12. класи. Захваљујући својим војничкиим способностима, интелигенцији и дисциплини брзо је напредовао. После чина артиљеријског потпоручника унапређен је у чин коњичког поручника (1883. г.). Касније је добио чин капетана 2. класе, а 1891.чин ђенералштабног капетана прве класе. Две године касније “пришио” у чин мајора. Чин потпуковника је добио 1897. г а чин пуковника – 6. маја 1901 г.

Најмлађи од четворице српских војвода (Радомир Путник, Степа Степановић и Живојин Мишић) рођен је 16. јула 1958. године у селу Мишићеви, код Нове Вароши, умро је у после ослободења Београда у Другом светском рату, 19. јануара 1945. године у српској предстоници. Ова громада од ратника и команданта има част и привилегију да буде један од најодликованијих српских команданата. У својој дугој војничкој каријери, војвода Петар Бојовић је 41 пут одликован, додељено му је 25 српских и југословенских одликовања, чак их 16 добио од европских држава, Русије, Француске, Грчке, Бугарске, Данске, Енглеске, Италије, па, и од Аустроугарске! Учесник је седам ратова (!?) у којима се прославио. Био је у два српско-турска рата (1876 – 1885.), Српско-бугарском рату (1885.), борио се у Првом и Другом балканском рату 1912 – 1913., стекао славу у Великом рату (1914 – 1918.), па је чак на почетку Другог светског рата постављен. због тога што је краљ Петар Други Карађорђевић био малолетан, за заменика врховног команданта Војске Краљевине Југославије.

 Захваљујући Београђанину 94-орогодишњем Кости (Никола) Ракићу, који је био велики пријатељ са породицом војводе Петра Бојовића, бројна ордења, које је чувао педесет и шест година, је угледало светло дана, предато је 15. септембра Рапублици Србији, коју представља председник РС г. Томислав Николић. Склопљен је и уговор у општекорисне сврхе, оверен је пред јавним бележникком. Аутор изложбе у Великој галерији Дома војске Србије је Радивоје Бојовић, кустос Народног музеја у Чачку, а стручни консултанти су: Миладин Марковић и др Адам Црнобрња.

Због изваредних војничких врлина постављен је за начелника штабе Прве армије у Првом балканском рату 1912 – 1913, која је извојевала велике победе на турском Вардарском армијом у биткама код Куманова, Битоља и боју код Алинаца. За те успехе унапређен је у чин генарала На почетку Великог рата командовао је Првом армијом, али је 21. августа 1914 рањен. По опоравку 1915. постављен је за команданта Нових области, а вештим командовањем и распоредом јединица спречио је продор бугарске Друге армије на Космет. На тај начио омогућио је повлачење Српске војске ка Црној Гори. Крајем децембра 1915. г. генерал Бојовић је постављен за начелника Штаба Врховне коменде, организовао је успешно пребацивање Српске војске из Медове, Драча и Валоне на Крф и у Бизерту.Под његовом командом Српска војска је поразила Бугаре код Горничева и заузеле Кајмакчалан и Битољ крајем септембра 1916. г.. Генерал Петар Бојовић је јула 1918. г. постављен за команданта Прве армије у пробоју Солунског франта, средином септембра је 1. А је ослободила Велес, Овче поље, а код Куманова приморала две бугарске дивизије да се предају! После унапређења у чин војводе 26. септембра 1918. године наставио је са Првом армијом гоњење немачке 11. армије дуж Јужне и Велике Мораве, ослободио Врање, Лесковац, Ниш, Пирот … а 1. новембра победоносно умарширао у Београд.

Тешко је на овом простору да набројимо, која је све одликовања добио војвода Петар Бојоовић. Споменућемо само нека, Орден Карађорђеве звезде 1. и 3. реда, Орден Карађорђеве звезде са мачевима 2, 3, и 4. реда, Орден Белог орла са мачевима 1. реда, Орден Белог орла 3, 4. и 5. реда, Орден Југословенске круне 1. реда, Орден таковског крста 3, 4. и 5. реда, Орден Светог Саве 3. реда … одликован је руским Орденом Светог Владимира са мачевима 3. реда, француским Орденом Легије части 1, 2 и 3. реда, италијанским Ореденом Светог Маурицијуса и Светог Лазара 1. реда, грчким Орденом Светог Спаситеља 2. и 3. реда, бугарским Орденом за војне заслуге 2. реда,. данским Орденом Данеборг 3. реда, аустроугарским Орденом Франца Јозефа 5. реда …

– Војник таквог кова пример је и симбол официра коме до дана данашњег тежи свака војска, јер су његов карактер и особине, вештине и знања трајна и најсветлија вредност. Био је увек међу најбољима – од школе до војводског чина, интелектуалац, писац, преводилац, ауторитетом и угледом истинска величина међу војницима и официрима – историјска величина у својој војничкој и људској диментији – рекао је између осталор председник РС, г. Томислав Николић пошто је од Косте Ракића, правника и новинара, примио ордење у згради Председништва.

После Другог светског рата, у време комунистичке ере, историчари и музеолози су се готово стидљиво, многи и тајно, бавили нашом најсветлијом новијом историјом, балканским ратовима и Првим светским ратом!? Ретко када су спомињена имене четворице војвода, Радомира Путника, Живојина Мишића, Степе Степеновића, и најмлађег међу њима, Петра Бојовића, њихове заслуге у бриљантним победама у ослободилачким ратовима. Многе споменике и костурнице је прекрио заборав, коров је растао на војничким гробљима, у школским уџбеницима само су се понекад спомињала њихове незаборавне, величенствене победе. Данашње генерације и оне које долазе морају такву неправду да испреве, а да Спомен-костурнице, споменици и уређена војничка гробља буду ходочашћа слободарског српског народа, места на којима ћемо на најбољи начин неговати културу сећања на славне претке, којима много дугујемо.

Прошла је 71 година од смрти великог и незборавног војсковође, војводе Петра Бојовића и од његове скромне, без икаквих почасти, сахране. И то у граду у који је победоносно умарширао 1. новембра 1918. године на челу Прве армије! Изложба “Војвода Петар Бојовић. знамења славе и части”, коју би свако требало да посети, су само мали дуг према великом Војводи Српске војске, јунаку Солунског фронта, ослободиоцу Београда и да молитвом достојанствено, у миру и тишини, окајемо грешке ранијих генерација.

За СТВ: Зоран ЈАКШИЋ

Фото : Зоран ЈАКШИЋ и Википедиа

Editing Veroljub Milošević