ПРОСТРАНСТВА РУСИЈЕ КАО ИНСПИРАЦИЈА
Eduard Animaev izlozba akvarela
Едуард Анимаев се својом изложбом акварела „Љубав и разумевање руском душом“ у галерији Кућа „Ђуре Јакшића“ представио београдској публици. Отварању изложбе присуствовао је градоначелник Пожаревца и други угледни званичници из културног и јавног живота Пожаревца
Едуард Анимаев, учествовао је први пут на ликовној колонији у Пожаревцу пре три године, а изложене слике настале су управо на колонијама у Пожаревцу. Уметник се захвалио организаторима изложбе, као и агеницији “Кодекс” уз чију је помоћ стварао и излагао, а о својим делима каже да она настају као резултат онога што је блиско његовом срцу и његовом духу, изразивши задовољство што је његово стваралаштво наишло на разумевање и изазвало пријатност код публике.
Едуард Манцурович Анимаев рођен је 1952. године у Душанбеју, у Совјетском Савезу. У родном граду је завршио основну и средњу ликовну школу. 1978. године примљен је на Московски Институт, одељење за сликарство, позориште и филм, на којем је дипломирао 1984. године. Исте године као професор сликарства и вајарства предаје студентима на Институту у Алма-Ати. 1986. године. постаје члан удружења младих уметника С.С.С.Р-а.
1994. године постаје члан сликарског удружења УНЕСКО-а. 1997- године постаје члан удружења сликара Русије, две године касније постаје члан удружења сликара Француске, и сликарског удружења „Бура Јакшић” из Пожаревца, и београдског удружења сликара „Сергеј Јовановић”. Може да се подичи великим бројем самосталних, и колективних изложби на којима је излагао своја дела, мзмеђу осталих у Француској, Холандији, Немачкој, Србији, Црној Гори и наравно у родној Русији. Последња међународна изложба је била у паришкој Галерији „Grand Palais”.
Едуард Анимаев се својом изложбом акварела „Љубав и разумевање руском душом“ у галерији Кућа „Ђуре Јакшића“ представио београдској публици. Организатори изложбе и њену реализацију омогућили су : Агенција за образовно-педагошке услуге „ЦОДЕX“, Центар за културу, Удружење ликовних стваралаца „Ђура Јакшић”, Удружење грађана Српско-грчког пријатељства „МОСТ“ за Браничевски округ, Компромис дизајн и Божидар Витас ; сви из Пожаревца. Највеће заслуге припадају Снежани Милошевић, власници Агенције „Кодекс“, родоначелнику оваквих окупљања уметника, али, такође, уметници и великом доброчинитељу.
„Немирни дух Анимаева довео га је и на актуелну српску сцену визуелне уметности где је својим акварелима, утемељеним на руској традицији остварио убедљив ликовни израз. Надахнут пространствима Русије, призорима хоризонта и видицима смираја, открива нам вредност и драж тренутка. Њихова лепота у оквиру лирско-сентименталне тематике, у складу са његовим сензибилитетом доживљена је бојом сафира и смарагда. Светлост је тонски интонирана, благо пригушена наглашавајући импресионистичко сазвучје. У одсјају светлости неки познати мотиви увек су нови. Сликарство Анимаева у трагању за спојем тематике и ликовне представе достиже завидан ниво уметничке ликовне упечатљивости.“- Виолета Томић, кустос галерије Народног музеја у Пожаревцу.
Визионар поетског духа : „Без доприноса који су учинили сликари руског порекла, историја српске уметности би била кудикамо другачија и, без сумње, знатно сиромашнија. Доказа за то има на претек, било да нашу пажњу упутимо у даље па и ближе временско раздобље. То говори у прилог тесних прожимања али и доприноса, које су нам завештали ствараоци из нама сродне, колико у много чему блиске средине.
Присећамо се, овом пригодом, првог таласа избеглица, који је уследио након Октобарске револуције.Он је нашу, ратовима изнемоглу а материјално опустелу земљу, запљуснуо неизмерним добробитима и дабоме, просперитетом, који је уследио на свим плановима. То се веома добро осетило на пољу ликовног стваралаштва.
Како ову причу не би дуљили, јер за то није место ни прилика, треба казати да су се доприноси руских уметника настављали и ширили до најновијих дана. Сетимо се само из блиске прошлости, поред осталих, Леонида Шејке и Оље Ивањицки, који су оставили неизбрисив траг у нашем сликарству.
Ако се, како неки тврде, историја понавља, онда се, изгледа, понавља и у домену уметности у шта нас уверавају потоњи примери. У нашој средини већ дуже време са успехом делује сликар, Анимаев Едуард Манцурович, који је доспео из Москве. Он је код нас нашао уточиште у сваком погледу, поготово духовном. Ту у срцу Србије, тачније у Пожаревцу, већ годинама, скромно и повучено, без увида шире јавности, ствара запажена дела без којих је тешко замислити озбиљнијуликовну колонију или томе заједничку смотру, коју приређује Агенција за образовно-педагошке услуге„Кодекс”, који се у ширењу културе места у коме делује, показује престижном установом.
Едуард је следбеник својих славних предака, заправо, старе школе сликара, који су прославили свеколику руску уметност. То се огледа у приступу мотиву, који је одавно постао предмет његове знатижеље. У питању су пејзажи у било каквој визуелној појавности. Реч је о утисцима, које пружају разнолики предели спрам својих појединости или, пак, о особеном угођају које чини дато годишње доба. Попут великих мајстора, он уме да оствари уверљиву атмосферу, да виђено преобликује у осетљиво ликовно исходиште, које пружа бесконачан доживљај природе у свој недохватности коју упућује нашим чулима.
Осим тога, Едуард је једнако вичан другим тематским изазовима али и ликовним техникама. Поред тога што је акварел једна од тежих и крајње захтевних дисциплина, њему, чини се, највише приличи ова дисциплина. Често пута акварелом зна да постигне неслућене визуелне опажаје, који га стављају у ред значајних, с разлогом већ можемо казати, нашег уметника, будући да је дуже време везан и својим делом инкорпорисан у српску културну датост.“ – Здравко Вучинић, историчар уметности.
фото-инфо Синиша Мијатовић
