МИХАЈЛО ПУПИН, НАУЧНИК, СВЕТСКОГ ГЛАСА

Михајло Пупин Идворски, Никола Тесла и Милутин Миланковић спадају међу највеће српске научнике, који нису својим бесмртним делима и изумима задужили само  српски свет, већ и читаво човечанство. Уз Николу Теслу доктор Михајло Пупин, Србин, је прославио Сједињене Америчке Државе и Отаџбину Србију. Рођен је 9. октобра 1956. године у банатском селу Идвор,  крај Панчева,  од оца Константина и мајке Олимпијаде, био је у породици један од десеторо деце. Бројна породица у којој је одрастао бавила се искључиво земљорадњом. Овај геније,  за кога кажу  да је Леонардо да Винчи новог доба,  је свет задужио са 34 патента, направио револуцију у телефонији, често говорио да нема напретка у науци ако нема  експеримента. Зато је обраћајући се својим студентима тврдио да су експерименти најважнији. Треба веровати у науци само у оно што се експериментима докаже и види, тврдио је.

Михајло Пупин Изворски је умро 12. марта 1935. године а сахрањен је у Њујорку на гробљу Вудлоун, Испраћају нашег великана науке присуствовале су бројне личности из света науке, међу њима била је делегација из Србије и САД,

Иако је мајка Олимпијада била неписмена, према сећању Михајла Пупина, она му је често говорила  да ако жели да пође у свет и напустити село и пашњаке мора да има још један пар очију за читање и писање. Јер у свету не можеш ништа да сазнаш ако не знаш да пишеш и читаш, саветовала га мајка.

По завршетку основне школе у Панчеву уписује средњу школу, прво грађанску, а онда реалну гимнаазију. Професори, који су му предавали открили су да је Михајло био велики таленат за бављење науком, па  су му предложили да настави школовање у иностранству. Тако је у Прагу боравио две године.  Пошто није имао пара одлучио је да 1874. г. прекине школовање и да иде „преко баре“ у Америку у „обећану земљу“ у потрази за бољим животом.

РОДНА КУЋА М. ПУПИНА У ИДВОРУ

Првих пет година у Америци се издржавао радећи физичке послове и предавао ванредно ученицима часове из математике. Није запоставио ни школовање, похађао је Куперову вечерњу школу. Успео је и да у 25. години  положи пријемни испит на Калифорнија колеџу у Њујорку. Студије је завршио са двадесет и девет година. На студијима се посебно истицао у математици и физици. Жељан знања поосле САД наставио је студије у Европи, најпре на Кембриџу.   Иако му је била жеља да студира физику и овлада Максевеловом теоријом електоомагнетног поља на Кембриџу  стдира математику. Проучавао је  стручне радова Исака Њутња и Мајкла Фарадеја. У Немачкој, у Берлину, је докторирао из области физичке хемије са темом „Осмотски притисак и његов однос према слободној енергији“.

Године 1888. се жени Саром Катарином и одлази у САД, где почиње да ради на Колумбија универитету. Због патента „Вишеструка телеграфија“ имао је спор са још двојицом научника. После осам година суђења 1902. г. признат му је патент као његов. Својим најпознатијим проналаском  „Техника смањења електричних таласа и апарата за то“ (пупинизација) је ударио темељ у телефонским преносима на даљину. Право на коришћење ових лиценци откупиле су познате фирме „Филипс“ и „Сименс“. Први каблови са Пупиновим калемовима постављени су на релацији Берлин – Потсдам. Захваљујући овом изуму доктор Пупин је имао велике материјалне користи, па је добијен новац улагао у нове патенте. А имао их нових преко двадесет. Његови патенти су и: апарати за телефонске и телеграфске преносе, бежични систем преношења говора,   електрично саглашавање, звучни генератор …

Познат је по томе што је на Колумбија универзитету основао  модерну лабораторију у којој је вршио експеприменте са икс-зрацима. Велики допринос дао је у области  рендгенелошке дијагностике јер је време снимања на рендгену свео  на само неколико секунди.

У Њујорку је Михаило Пупин провео 46 година живота. Имао је прилику да се често дружи са Николом Теслом са којим је био и велики пријтељ и сарадник. Последње године живота провео је на имању у Нортфолку.  Бавио се и писањем, за своју књигу „Са пашњака до научника“ добио је 1924. г, Пулицрову награду.  Пупин и Тесла својим изумима су прославили српски свет, Отаџбину Србију, али, и САД, у којима су делали и провели највећи део живота.

Доктор Михајло Пупин је био велики родољуб, одан Отаџбини. Када је почео Велики рат, да би помогао Краљевини Србији, у САД  је основао у јулу 1914. г Српску народну одбрану (традицију ове организације сада наставља Савез потомака ратника Србије 1912 – 1920). Поред новчане и материјалне помоћи успео је да мобилише скоро 20.000 српских родољуба и патриоте, мећу којима су били и бројни етички Американци,  који су отишли на Солунски фрнт и прикључили  се савеницима.

Великог патриту Пупина Краљевина Србија га је 1912. г. именовала за почасног конзула у САД. На овој дужности је остао све до 1920. г.  Пупин је обављајући  дужност почасног конзула био велика спона између Краљевине Србије и САД.  Био је и члан делегације на Париској мировној кофеенцији о миру (мај – април 1920. г.) на којој  се одлучивало о границама Краљевине Србије (Краљевине СХС). Захваљујући њему Банат, у којем је рођен, који је до завршетка Великог рата 1918. г био у   саставу Аустроугарске монархије, а желела Румунија да га припоји себи,  припао је Србији, односно Југославији.

 

Поводом обележавања његовог 168. рођендана у задужбини Михаила Пупина у Идвору, у Народном дому, по 43. пут су одржани „Октобарски сусрети иноватора и младих талената“ на којима су додељена признања и награде истраживачима, професорима, књижевницима и младим научницима. Скуп је отворио проф. др Бранко Ковачевић, председник Организационог одбора. О Пупиновом систему вредности говорио је Милан Божић, председник Фондације „Младен Селак“.

Списак награђених је подужи, Пупинову медаљу добили су: Мирко Стојковић инжињер, Јарослав Стеванов, Дуда Радованов, Маријана Мелиш; награда за најбољу књигу припала је писцу Радославу Лалету Павловићу, који је објавио књижевно дело „Пупин, ловац на звезде“; медаљу „Пупин -Тесла“ је добио и наш прослављени спортиста, најбољи тенисер света Новак Ђоковић, кога красе најлепше људске врлине, скромност, упорност, мудрост, високи морал,  патриотизам, и изнад  свега оданост Отаџбини; новчану  награду Фондације „Младен Селак“ добили  су ученици Јован Бенгин и Милан Гелић (оба из Београда), Алекса Ђорђевић и Лука Царевић (оба из Ниша).

Регионални центар за младе таленте из Панчева наградио је десет најбољих ученика из банатских средњих школа. Поред бројних почасних грађанина Идвора ове године су се на ову листу нашла имена двојице познатих личности. Једана је наш оперски певач Жељко Лучић, који је светску славу стекао наступајући у Америци и по свету,  други је британски научник Малколм Купер.

За Српску ТВ Чикаго, Зоран ЈАКШИЋ

Фотографије: Архива Народни дом Идвор, Википедија

Nedavne objave