ЕТНОГРАФСКИ МУЗЕЈ БИО ДОМАЋИН ЗНАЧАЈНЕ КУЛТУРНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ

ДОБАР ГЛАС ДОНЕЛИ, А ЈОШ БОЉИ ПОНЕЛИ

Недавно је у Етнографском музеју у Београду одржан значајни културни сабор народног стваралаштва под називом „Добар глас донели, а још бољи понели“, који је имао за циљ да афирмише младе српске здравичаре,  говорнике и рецитаторе, али и да подстиче младу генерацију на очувању културних вредности Срба широм света, као и на неговању кроз стихове патриотизам и љубав према Отаџбини. Организатори су били Етнографски музеј и Удружење чувара српске традиције и обичаја „Прела и посела“, чији је председник  зравичар, Драгиша Симић. Велики удео успешној организацији програма дао је господин Саша Срећковић, музејски саветник Етнографског музеја.

У једночасовном програму учешће су узели многи млади здравичари, уметници, ревитатори, кратори … У публици, који су са пажњом пратили уметнички програм најбројни су били ученици Огледне  основне школе „Владислав Рибникар“, који су дошли у пратњи учитељице Нине Радић. Најмлађа учесница програма Андријана Јана Вићентијевић, која је дошла са мајком др Мајом Петровић, братом Александром и сестром Машом,  је рецитовала родољубиву песму „Србија се не продаје“. Андријани се на сцени придружио Александар који је беседио једну песму из збирке песама „Здрав Србине, мој поносу“. За ову књигу одбраних здравица, беседа и песама, кажу, да се треба наћи код сваког српског домаћина уз икону и свећу.

Узгред да споменемо, да су многи учесници на овом  догађају у Етнографском музеју беседили песме из поменуте збирке, која је до сада имала чак три издања (!?) чији је издавач Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“, а приређивач најпознатији и најбољи српски здравичар, легендарни Драгиша Симић из Доње Топлице, крај Мионице.

Брат и сестра Матија и Матеја Мирковић из Ловћенца су говорили стихове из Његошевог капиталног дела „Горски вијенац“, сликарка Оливера Лола Аџић, која је у Етнографском музеју излагала своја уметничка дела на тему – живот српског села и његови обичаји, је учествоваала у програму говорећи ауторску песму „У бој, роде мој“. Ни овај сабор није прошао без зравичара Драгише Симића, који је био наратор, али и узео учешће у програм беседећи две песме „У славу предака, а у здравље потомака“ и „Насушни хлеб“.

У програму је узело учешће и Културно-уметничко друштво „Српска традиција“ из Београда, које је одиграло два кола, једно је било посвећено легендарном мајору Драгутину Гавриловићу, једном од најпознатијих официра Српске краљеве војске у одбрни Београда 1915. г. и друго, „Бојарка“. Уметнички руководилац КУД „Српска традиција“ је Маријана Миликић.

На крају, шлаг на торту ставиле су учеснице мини-етно-ревије, Ивана Сеочанац, Сашка Добрева, Беба Цветковић, Милва Игњатовић, Оливера Лола Аџић. Др Маја Петровић, која је прошетала пистом са ћерком Машом, бурно су поздрављене од публике, као и остале учеснице етно-ревије.  Атрактивне етно-моделе са мотивима са Косова и Метохије, које су носиле учеснице етно-ревије, израдила је госпођа Милва Игњатовић са  вредним женама из Удружења „Јефимија“ из Велике  Хоче.

Етнографски музеј у Београду је до сада био иницијатор и предлагач да се многа нематеријална културна добра из Србије уврсте на УНЕСКО-вој Репрезентативној листи нематеријаног културног наслеђа човечанства. На Репрезентативној листи нашла су се три: коло, традиционална народне игра, породична слава и певање уз гусле.

Колико су здравице значајне за Србију и људе, који беседе користе у разним приликама најбоље говори пример који ћемо навести. Пре четири године (13. децембар 2018. г.) Драгиша Симић, председник Удружења „Прела и посела“ је поднео писмени предлог за упис здравица у Листу нематеријалног културног наслеђа Републике Србије. Предлог г. Симића је прихваћен, па су се тако здравице нашле на Листи елемената нематеријалног културног наслеђа РС на редном броју 38. Иначе, на овој листи налазе се 55 елемената нематеријалог културног наслеђа. Овај број није коначан, допињаваће се новим елементима. Верујемо да ће се здравице ускоро наћи и на УНЕСКО-вој Репрезентативној листи нематеријалног културног наслеђа човечанства. За то ће сигурно велике заслуге имати и Драгиша Симић.

У националном регистру нематеријалног културног наслеђа за здравице се каже да здравичари изговарањем зравица изражавају жеље за благостањем приликом свечаних догађаја, оне су део обичајне праксе и усмене традиције, која је присутна на територији Србије.

За Српску Телевизију УСА, текст и фото: Зоран ЈАКШИЋ