TIH 311 KORAKA, DUŽINOM ATP SOKAKA…

Novak Đoković je oborio rekord Rodžera Federera i sa 311 nedelja provedenih na prvom mestu ATP liste ostvario nešto što niko nikada nije u istoriji tenisa.

Novak Đoković je odavno ponos Srbije, ali od pre nekoliko dana postao je i ponos čitavog sveta. Nekim teniserima ovakav rekord ne dolazi ni u snovima, malo hrabriji igrači ponekad o takvom rekordu razmišljaju dok su budni, najhrabriji se čak osmele o njemu i da progovre, ali samo jedan čovek taj rekord kreira – Novak.

Koliko je dugačak period i šta sve običan čovek može da uradi za 311 nedelja, odnosno punih šest godina? Zamislite da vam dete danas kreće u prvi razred osnovne škole. Ne zna slova, ne zna da čita, da broji, da sabira, množi i oduzima, poneko slovo još uvek teško izgovara, pertle ne ume da zaveže, a onda prođe šest godina i dođe trenutak kada treba da krene u sedmi razred. Zaljubio se, sada sluša probranu muziku (daj bože da je Balašević), već neko vreme trenira košarku, ume da priča viceve, pobedi i na ponekom takmičenju iz matematike… Čitavo ovo sazrevanje stalo je u 311 nedelja, eto koliko traje šest godina. Još nešto, kada se sve nedelje saberu i stave u jedan neprekidan niz od 311 nedelja, prvačić iz naše priče kad dođe u sedmi razred ni ne zna da je prvo mesto na ATP promenljiva kategorija, jer kako bi i znao kada pored broja jedan sve vreme stoji isto ime, ime Novaka Đokovića. Ako i dalje mislite da punih šest godina nije tako dug period, setite se da ozbiljan fakultet možete završiti za toliko vremena ili da je Đorđe Balašević za 311 nedelja održavao bar pedesetak koncerata u Sava Centru.

Prisetimo se puta kojim je Novak išao do današnjeg dana, turnira koje je osvajao i vremena kada ga je javnost upoznala. Zvuči banalano, ali je istinito, ako izuzmemo Novakovo šire okruženje, prvi kojima je zapao za oko i koji su čuli za njega bio je običan svet koji redovno posećuje sportske kladionice. To su isti oni koji znaju sve klubove iz pete engleske i treće norveške lige, isti oni koji prate sve sportove i sve rezultate i koji znaju da je svoj prvi ATP poen osvojio još 2003. godine na turniru u Beogradu. Kažu da im se tada po prvi put u kladioničarskim listama počeo pojavljivati momak koji se preziva na „ić“, koji ispadne u drugom, trećem kolu, ali gotovo nikada se ne desi da ne uzme set. Žilav i ne da se, čak i kada je jasno da je još fizički nejak da se ravnopravno suprostavi seniorima. Ako ništa drugo, rešen da im otkine bar jedan set. Ko će me ubediti da se već tada nije nazirala mentalna gromada?

Svoj prvi ATP turnir osvojio je 2006. godine u Holandiji (u Amersfortu) i nakon toga počinje ispisivanje istorije. Prvi grend slem osvojio je u Australiji 2008. godine i sudeći po broju pobeda, do danas mu je ostao omiljeni turnir, jer je polovinu od svojih 18 grend slemova osvojio upravo tu, u Melburn parku. Međutim, tenis se igra i van grend slemova, posebno na ATP Masters 1000 što je zapravo serija od devet najprestižnijih teniskih turnira u muškoj konkurenciji. Nema igrača u svetu, koji ne žudi da učestvuje, a još više da pobedi na jednoj od ovih devet lokacija: Indijan Vels, Majami, Monte Karlo, Madrid, Rim, Kanada (Montreal/Toronto), Sinsinati, Šangaj i Pariz. Novak Đoković je i u tom pogledu poseban, jer je jedini igrač koji je osvojio turnire u svim navedenim gradovima iz „zlatne serije“. Uzgred rečeno, njegovi najveći konkurenti su dobacili do sedam, tako recimo Nadal do sad nije osvojio masters u Majamiju i Šangaju, Federer u Monte Karlu i Rimu, Endi Marej u Indijan Velsu i Monte Karlu, dok preostali nisu vredni pominjanja. Letimičan pogled na sve ATP turnire pomalo navodi na zaključak da Novak nije osvajao jedino one turnire na kojima nikad nije ni učestvovao, preciznije one koje je lakše osvojiti nego ih naći na geografskoj karti.

Novakov rekord od 311 nedelja na vrhu naročito dobija na težini kada se pogleda period u kojem je ostvaren i kada se pogleda kakve je protivnike imao pred sobom. Na velikoj sceni se  pravom smislu pojavio 2007. godine, u trenutku kada je na njoj buktao rat između Federera i Nadala. Svet je priželjkivao ponavljanje višegodišnjeg rivalstva kog se nagledao između Samprasa i Agasija, te taman kada se pomislilo da su pomenuta dvojica dobila svoje naslednike u liku Federera i Nadala, pojavio se momak iz Beograda. Neki mu to do danas nisu oprostili. Veliki srpski pesnik, Đorđe Balašević, bi napisao „…hteli bi da mi smrse končiće, ali pobrkaću im lončiće…“ i tako i bi.

Koliko je Novakov put bio težak govore činjenice, a jedna od njih je da onog trenutka kada je kročio na veliku scenu, nije imao vremena ni da udahne, a već je morao da igra sa Federerom i Nadalom. Federerov početak je bio drastično lakši, jer je spletom srećnih okolnosti na tenisku scenu stupio u trenutku kada je tron bio upražnjen. Sampras se već povukao, a Agasi je uveliko pevao labudovu pesmu, pa je u vreme kada je Federer počeo da osvaja trofeje više ličio na senku, nego na ozbiljnog tenisera. Tako je u prve tri godine, do pojave Nadala, Federer imao pred sobom brisan prostor i bez ikakve konkurencije osvojio pet, šest grend slemova pobeđujući u finalima Bagdatisa, Rodika, Safina, Gonzalesa, Filipusisa, Hjuita… Nadalov put je bio nešto teži od Federerovog, jer je za protivnika imao Švajcarca, ali zamislite kako je bilo Novaku koji je do svakog svog grend slema ili mastersa morao da dođe preko njih dvojice. Ne možemo se oteti utisku i ne zapitati šta bi se desilo da su Novaku bila tako otvorena vrata kao Federeru na početku karijere, odnosno u kojoj nedelji bismo bili danas.

Možda je najslikovitiji primer o dominaciji ova tri tenisera, o njihovim međusobnim borbama, a time i o težini dosezanja Novakovog rekorda, taj što su od prve Novakove grend slem titule (2008. godine) do danas odigrana 52 grend slema, a da su od ta (poslednja) 52 grend slema, njih trojica osvojila 43! Svaki komentar je suvišan.

Gde je veliki uspeh, tu su i dežurni omalovažavatelji. Oni su prosto sastavni deo uspeha i da ih nije, kome bismo se smejali. Grozničavo pokušavaju da dočaraju koliko je veliki broj onih koji Novaka Đokovića ne vole, međutim nekoliko trenutaka da se zamislimo i biće nam jasno da je u pitanju obična iluzija. Zar je nekoliko anglosaksonskih zemalja, pre svega onih u kojima se igraju tri grend slema, ceo svet? Sve zajedno imaju manje od 500 miliona stanovnika, što je jedva malo više od 5% čovečanstva. Novak je u Kini i Indiji božanstvo, to može potvrditi svaki prosečni korisnik interneta. U Indiji, postojbini joge, Novak se često pominje kao uzor i simbol mentalne snage. Nema sumnje da je Novak Đoković najvoljeniji teniser na svetu, a to što se njegovi obožavaoci ne mogu dokopati lože na Artur Ešu ili na Centralnom terenu u Vimbldonu, pa svoju ljubav pred kamerama i pokazati, ne utiče na činjenicu da ima najviše navijača na svetu. Čini se da Novak to dobro zna.

Važnije od svega je, ipak, da se naši ljudi odrede prema Novaku. U tom smislu, dovoljno je da se osete privilegovanim što žive u vremenu u kojem je Novak Đoković teniski vladar. Prizivajući taj osećaj dokazali bismo da smo Novaka zaslužili, a ne da nam ga je bog dao na kredit. Novak će jednog dana prestati da igra tenis, to je neminovnost i tada će nastati praznina koju kao sportska nacija nikada nismo okusili. Lestvica je tako visoko podignuta, da se u budućnosti ni ulazak u polufinale grend slema više nikada neće smatrati uspehom među Srbima. Stoga, sve što možemo danas je da što češće sebe podsećamo kolika je čast imati Novaka u ovom trenutku, uživati u tome i osećati se ponosno. To je dovoljno. Novak Đoković je najbolji teniser koji je ikada hodao ovom planetom, a oni koji nisu sasvim sigurni u to neka sebi postave samo jedno pitanje: da mi život zavisi od ishoda jedne teniske partije, kome bih u ruke gurnuo reket? Hvala na odgovoru.

Poznajem samo dva čoveka sa ovih prostora koja su dotakla zvezde, jedan je Novak Đoković, a drugi nas je napustio 19.02.2021.

za STV USA Miroslav Rajlić

photo: youtube printscreen