“МАУТХАУЗЕН 106621” ИЗЛОЖБА СЛИКА МИЛОША БАЈИЋА

ПРЕТЕЧА АПСТРАКТНОГ СЛИКАРСТВА

У Великој галерији некадашњег Дома Југословенске народне армије (ЈНА) одржана је 1967. године изложба слика професора, Милоша Бајића, затвореника злогласног нацистичког логора Маутхаузен током Другоог светског рата (од 1943. до 1945. г.) . После педесет година , на истом месту, овог пута у Дому Војске Србије, је одржана поновљена изложба слика, својеврстан римејк, под називом, као и први пут, “Маутхаузен 106621”. Изложба је била отворена 27. октобра, а трајала је месец дана и изазваала велико интересовање љубитеља сликарства. Изложбу “Маутхаузен 106621” организовала је Фондација “Милош Бајић” и његов син, Дарко Баjић, познати филмски режисер, који је, после отварања  присутним посетиоцима приказао неколико секвенци из документарног филма о тешким тренуцима, које је проживео његов отац Милош са својим друговима у једном од најпознатијих казамата у Другом светском рату.

Српски сликар Милош Бајић, по ликовном изразу модерниста, рођен је 1915. г. у Ресановицима, код Грахова, некадашња Аустроугарска, умро је у Београду 1995. године. Као седмогодишњак, 1922. г. после Великог рата, преселио се са родитељима у Београд, где је завршио Гимназију и Учитељску школу. Као срењешколац истакао се у сликарству, па је  своје радове објављивао у листовима “Скамија”,”Штипавац”, “Ошишани јеж”, “Јутарњи лист”, “Политика” …  Сликарство је учио код Петра Добровића, 1937. г. је  завршио прву годину Уметничке школе у Београду у класи Бете Вукановић.

Био је патриотски настројен и револуционаран, чим је Југославија 1941. године окупирана од нацистичке Немачке и њених сателита (Италија, Мађарска, Бугарска …) , приступио је Ваљевском  партизанском одреду. У једној акцији био је ухапшен од немачких сарадника , а по одлуци Немаца требало је да буде стрељан. Међутим, срећом, један сељак из Мионице, коме је била потребна радна снага за рад на имању, од Немаца је добио дозволу да Милош може код њега да ради једно време на пољопривредном добру. Када је Бајић чуо да су његови другови, који су заробљени са њим – стрељани, он се одлучио на бег од “газде”. Од Мионице до Београда је ишао пешке. У Београду, мислећи да је избегао нацисте пријавио се на конкурс за студије на Ликовној  академији. Ипак, специјална полиција га је открила и ухапсила па после испитивања послала га у злогласни логор, Бањица. За време тамновања на Бањици упознао је девојку Даницу, која је била у логору мучена због свог илегалног револуционарног рада. Недуго затим Милош је послат у злогласни нацистички Маутхаузен. У логору је неставио тајно да слика, пријатељи су му набављали папир и угаљ, а он је све радове стављао у расходовани протиивпожарни апарат  и захопавао га у земљу. Сви логораши су му помагали да слика, а највише Драгомир Барта, познати историчачр у Чехословачкој и Хрвоје Мацановић, спортски коментатор Хрвоје Мацановић из Загреба.

У логору је дочекао слободу заједно са Љубомиром Зечевићем, који  је касније био директор ТВ Београд. По повратку у Београд са припадницима Одељења за заштиту народа (позната као ОЗНА) имао је проблема јер су га испитивали не верујући да се тек тако спасио злогласног нацистичког логора. У Београду, по доласку, случајно на улици срео је своју некадашњу познаницу, Даницу, са којом се касније оженио.

По повратку из заробљеништва почео је да студира на Академији ликовне уметности у Београду, дипломира је 1949. г. Био је студент у класама проф. Мила Милуновића, Ивана Табаковића, Недељка Гвозденовића. После специјализације код Марка Челебоновића постаје један од првих асистената на Академији ликовних уметности . На АЛУ ради као професор сликарства до пензионисања 1979. г.

Милош Бајић се бавио апстрактним сликарстом, један је од родоначелника овог сликарског правца. Био је члан група Самостални и  Децембарске групе, борио се у уметности против реалсоцијализма. Године 1952. у галерији УЛУС-а у Београду имао је прву самосталну изложбу. Осниовач је сликарске колоније у Бачкој Тополи. Аутор је бројних мозаика и фресака, а посбно се истакао на раду спомен-костурнице у свом родном месту,  Ресановцима.. Свој нови циклус по први пут излаже 1967. године, слике великог формата “Маутхаузен 106621”,  су инспирисане аутентичним цртежима, који су настали у немачком нацистичком логору.

У току Другог светског рата у логору Маутхаузен страдало је око 7.000 Срба, а у Великом рату од Аустроугарске још 8.500. Маутахузен је био фабрика смрти. Рачуна се да је у њему током Другог светског рата страдало до 250.000 људи. Затвореници су радили на каменолому, копали подземне тунеле, радили у преко сто немачких фабрика. Умирало се од глади, болести, у гасним коморама, многи су спаљивани у крематоријумима.У немачке  “радне логоре”, тако су звали нацисти своје казамате, чим стигну нови логораши стари се ликвидиирају.

У Великој галерији Дома ВС изложено је око сто и педесет радова, које је Милош створио у логору. Неки су слике морале да се рестаурирају. У предговору монографије “Маутхаузен 106621”, чији је аутор Слободан Новаковић, познати сликар, Милош Бајић је написао:

– Нека  младост, која не зна  за трагедију тог времена, нити за живот у њему, своје бескрајно занешељаштво упути до најудаљенијих звезда, али никад више тамо.

За Српску ТВ Чикаго: текст и фото: Зоран ЈАКШИЋ