ПОЧАСТ ВОЈВОДАМА

ОДАТА ПОЧАСТ ЈУНАЦИМА ОСЛОБОДИЛАЧКИХ РАТОВА

Начелник Генералштаба Војске Србије, генерал Љубиша Диковић је на београдском Новом гробљу 20. јануара,  у оквиру државне церемоније,  положио  цвеће на споменике великих српских војвода, Живојина Мишића и Петра Бојовића и армијског генерала Павла Јуришића Штурма.

Венце су поводом обележавања годишњице смрти јунака балканских ратова и Великог рата положили и Милан Поповић, помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, заменик градоначелника Београда Андреја Младеновић, као и делегације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912 – 1920 и Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године.

Војвода Живојин Мишић умро је 20. јануара 1921. године у Београду, а у војној служби провео је четрдесет година. Војвода Мишић рођен је у Струганику, код Мионице 1855. године, учествовао је у свим ослободилачким ратовима, српско-турском (1876.-1878.), српско-бугарском (1885.), балканским  радовима (1912.-1913. г). и Великом рату (1914. 1918.).  После Мајског преврата, 1903.године је пензионисан, али је, након анексије Босне од стране  Аустро-Угарске и на захтев генерала Радомира Путника враћен у службу. Био је бриљантан војсковођа, чин генерала добио је после победе у Кумановској бици (23.-24.октобар 1912.), војводе, 4. децембра  1914. после сјајног командовања у Колубарској бици, као командант 1. армије у Великом рату. На Солунском фронту, у Горничевској бици натерао је Бугаре на повлачење, ослободио Битољ …

Војвода Петар Бојовић рођен је 4/16. јула 1858.г. у Мишчевићима код Нове Вароши, а умро је 19. јануара 1945.г. у Београду. И он је учесник свих ослободилачких ратова, познаат је као војсковођа, који је добио највише српских али и иностраних одликовања. У Првом балакнском рату био је началник штаба 1.армије. Истакао се у Кумановској  и Битољској бици, а посебно у Брегалничкој бици (1913.). У Великом рату истакао се као командант 1. А у Церској бици. Када је донета одлука да се Српска војска повлачи преко Црне Горе и Албаније, постављен је за начелника Врховне команде СВ. У чин војводе унапређен је 13. септембра 1918.г.

Армијски генерал Павле Јуришић-Штурм, пореклом Лужички Србин, рођен је 10./22. августа  1848.г. у Герлицу (некадашња Пруска). Право име и презиме му је било Паул Штурм, али дошавши у Србију променио је име у Павле Јуришић, с тим што му је надимак постао – Штурм.  Умро је 14. јануара 1922. године у Београду. И он је учествовао у ратовима проотив Турске и Бугарске. У Првом балканском рату био је командант Дринске дивизије, а после Кумановске битке добио је чин генерала.У Првом светском рату био је командант 3. А, бранио је одступницу Српској војсци, која се повлачила преко Црне Горе и Албаније.  После великих губитакаа, које је имала његова јединица у бици за Кјамакчалан смењен је. Октобра 1916. г. у Русији је помагао Доброовољаачком корпусу, касније се враћа у Солун, а 1917.  је постљављен на дужност канцелара Краљевских  ордења. На тој дужности остаје до пензионисања.

Текст,Зоран ЈАКШИЋ, Фото: МО и архива