ПОСЛЕДЊИ СРПСКИ ДЕСПОТ

Свети Деспот Стефан Црпски – слепи, рођен око 1417. год. син је Ђурађа Бранковића (Мариног сина – најстарије ћерке Кнеза Лазара И Кнегиње Милице, а удате за Вука Бранковића) и Ирине Палеолог-грчке принцезе (познате у народу као “проклета Јерина”). Како Лазарев и Милицин син Деспот Стефан Лазаревић (1389/1393-1402/1427) није имао мушких потомака, престо је прешао на побочну линију односно Деспота Ђурађа Бранковића који влада од (1427 до 1456), када га наслеђује син Лазар који влада до 20. јануара 1458. год. када умире а онда по благослову Српског патријарха, Стефан је устоличен и миропомазан у Смедереву чиме постаје задњи миропомазани – законити Српски Деспот и владар који влада до 1. априла 1459. год. За то кратко време стекао је поштовање и дивљење народа јер Смедерево није предао ни Турцима ни Угрима, због чега уз помоћ дворских сплетки и бива свргнут са власти. На његово место долази римокатокик бан Стјепан Томашевић који се због тога венчава девојчицом Јеленом Стефановом братаницом – Лазаревом ћерком. Због свих тих смутњи Турци 20. јуна 1459. год. улазе у фактички небрањено Смедерево. Тиме је Српска средњовековна држава престала да постоји.

У младости је Деспот Стефан био предан као таоц и гаранција турском султану Мурату другом који га са братом Гргуром ослепе на Васкрс 1441. год. због њихове лепоте и достојанства а у страху од њих ако се буду домогли власти, мислећи да Срби неће поштовати слепог владара. После пораза турака од хришћана 1443/1444 Турци их пусте из заточеништва. Деспот Стефан Лазаревић је владао као Деспот од 1402. до 1427 јер је 1389.год. био малолетан и уместо њега влада намесништво до 1393. год. када постаје пунолетан и влада као кнез до 1402. год. када у Цариграду у Византији добија титулу Деспота.

По силаску са власти Стефан бива протеран из Србије па преко Хрватске одлази у Дубровник па у Албанију. Ту се жени свастиком Ђурађа Кастриота -Скендербега, Ангелијом.  Са њом је изродио троје деце Мару, Ђорђа и Јована.

Због сиромаштва и опасности од турака прелазе у Италију у мало насеље код Трста названо Београд.Иако под притиском папе није се одрекао Православља а умире 1476.године и бива сахрањен у истом месту.

У покушају да се домогну блага лопови открију његове нетрулезне мошти а његова жена и деца их понесу у Мађарску у место Купиново и положе у цркву Светог Луке у граду Купинику. Ангелина и син Ђорђе се замонаше и подигну манастир Крушедол. Када су се 1505. год. преселили у Влашку понесу и његове мошти да би их 1509. год. положили у новоизграђени манастир Крушедол где су им верници указивали велико поштовање. Сличне судбине су биле као и мошти Светога Саве те их Турци спалише 1716. год. Остао је мањи део који се данас чува у манастиру у Крушедолу.

за Српску Телевизију: Жика Ракић

фото: приватна архива