У БЕОГРАДУ СВЕЧАНО ЈЕ ДОДЕЉЕНА НАГРАДА „ДУШИЦА СПАСИЋ“

ХЕРОИНА НАШЕГ ВРЕМЕНА

Недавно су у Београду, дванаести пут заредом, Удружење медицинских сестара-техничара Универзитетског клиничког центра Србије „Сестринство“ и часопис „Вива“  доделили престижну награду „Душица Спасић“: Данијели Грујић, из Опште болнице у Аранђеловцу и Драгани Богданов, са Уролошке клинике УКЦС.

Традиционалном сестринском химном – песмом „Сестра“ (композитор и аранжер Раде Радивојевић, текст Станоје Јовановић, пева Жарко Данчуо) у амфитеатру Интерне клинике у Београду, започео је свечани скуп посвећен годишњици смрти медицинске сестре Душице Спасић (1949 – 1972), која је преминуларе пре педесет и две године на радном месту негујући оболелог пацијента од вариоле вере (велике богиње).

Скуп је отворила Мирјана Томић, главна медицинска сестра Клинике за дематовенерологију УКЦС, поздрављајући присутне пензионисане медицинске сестре, досадашње добитнице статуете Душице Спасић и чланове њене породице, представнике Коморе медицинских сестара и здравствених техничара Србије, сестринских удружења, професоре високих здравствених школа струковних студија, Синдиката медицинских сестара и техничара Србије, средстава информисања и друге госте.

У име организатора и домаћина скупа учеснике и госте бираним речима су поздравиле Марија Галић, председница Удружења медицинских сестара/техничара Универзитетског клиничког центра Србије „Сестринство“ и Мирослава Милошевић, главна сестра УКЦС.

Удружење „Сестринство“ и часопис „Вива“ установили су 2005. године награду „Душица Спасић“, у виду статуете хероине свог и нашег времена, дар Уметничке ливнице „Јеремић“ из Београда, која се већ 19 година традиционално додељује истакнутим медицинским сестрама техничарима које су већи део своје професионалне каријере провеле крај болесничке постеље негујући тешко оболеле пацијенте. То високо признање припало је бројним сестрама, сјајних биографија, које служе на част професији. Израз захвалности, поштовања и сећања на младу медицинску сестру Душицу Спасић, која је положила свој живот савесно обављајући своју хуману дужност и све здравствене раднике који су се седамдесетих година смело суочили са пошасти зване епидемија вариола вера. Према установљеним критеријума додељују се две награде: једна медицинској сестри из УКЦС и друга сестри из других здравствених установа у Републици Србији.

Одлуком жирија, овогодишњи лауреати престижне сестринске награде су: Данијела Грујић, из Здравственог центра Опште болнице Аранђеловац и Драгана Богданов, са Уролошке клинике УКЦС у Београду, које су им уручиле Мирослава Милошевић и Марија Галић.

За подсећање, 2006. г. када је по први пут додељено признање „Душица Спасић“ награђене су биле: Славка Мрђан, медицинска сестра на интензивној нези болнице у Врбасу и Радмила Стојановић из Института за неуропсихијатријске болести Клиничког центра Србије.

У краћем уметничком програму, млада медицинска сестра Марија Маринковић, са Клинике за дерматовенерологију, рецитовала је стихове које су изнедриле њене искусније колегенице.

Поред ове установљене награде на лик и дело ове храбре девојке, Душице Спасић, која је имала само двадесет и три године (преминула је 24. марта 1972. г.), на њену велику пожртвованост и посвећеност послу подсећа једна улица у Реснику са њеним именом и биста у бронзи, која се налази у холу клинике где је радила.

Велике богиње, опака болест за коју се сматрало да је искорењена појавила се почетком седамдесетих година прошлог века у неким земљама Блиског истока. Како се предпоставља у нашу земљу је донео Шиптар, Ибрахим Хоти из села Доњане, код Ђаковице, који је био у фебруару 1972. г. на хаџилуку у Меки. Болест се брзо почела ширити на многа места на Косову и Метохији, дошла је до Новог Пазара, Чачка, па, чак до Београда.

Држава СФРЈ је брзо реаговала, за кратко време вакцинисано је око 18 милиона душа и тако спречила велику катастрофу у губитку људских живота. Епидемија је званично објављена 25. марта 1972. године и трајала је два месеца, до 23. маја. Чим је проглашена епидемија у здравственим установама за оболеле је уведен карантин и строге мере лечења, које су дале резултате. Због тога, од 12. априла до 19. маја карантини се у болницама полако укидају.

У току епидемије великих богиња оболело је 184 лица, највише на Косову и Метохији – 123, у  Београду 32, Чачку 8, Новом Пазару 6. Највише их је преминуло на Космету 26, у Београду 7, Чачку 1, Новом Пазару 6. Проценат смртнсти био је 21,7 посто. Од епидемије нису поштеђени ни здравствени радници који су били у контакту са оболелим. Међу оболелим била су три лекара  и три медицинске сестре од који  су две преминуле, прва, Душица Спасић и друга, Милка Ђуришић (1947 -1972), медицинска сестра из Чачка.

За време ове пошасти наше епидемиолошке службе, здравствени  радници, лекари, медицинске сестре, техничари и друго особље показали су велико пожртввање, прегалаштво, посвећеност професији, тако је за релативно кратко време и са минималним губитком људских живота епидемија великих богиња заустављена. Због одличних резултата наше здравствене службе добили смо и признање Светске здравствене организације, које је Југослаији упутила 21. априла 1972 г. др Рајнхарда Линдера, познати епидемиолог из Аустрије.

Пошто је обуздана елидемија, десет година касније, 1982. г. режисер Горан Марковић је снимио филм „Вариола вера“ у којем је главну улогу (Славице) играла глумица Владица Милосављевић. Филм је реализован, како је говорио аутор, са доста уметничке слободе. Притом је претрпео бројне критике, многи су рекли да је режисер својим радом оскрнавио личност једне младе болничарке, која је својим пожтвованим и преданим радом током епидемије великих богиња платила животом. Тражено је и да се филм забрани и скине са репортоара. Аутор филма Горан Марковић је говорио да су многи ликови измишљени, неки су и сварно постојали, да је дело настало са жељом да прикаже неке слабости система у којем је стварао, а не да се наруга појединим личностима у реалном животу.

-Душица Спасић је била запослена у београдској Првој хируршкој клиници на трауматолошком одељењу. Није била вакцинисана. Нико није знао, па ни она,  да је током неге болесника, који је био заражен вариолом вера, оболела од ове опаке болести. Платила је високу цену, својим животом, за прегалачки и пожртвовани рад у својој  струци. Бавити се негом болесника, чувати и бринути о здрављу нације је узвишена и најодговорнија мисија  медицинских сестара, техничара, лекара и других лица у здравственој служби. У Србији је установљена награда које носи име Душице Спасић, прве жртве великих богиња у тадашњој Југославији међу медицинским особљем, тек тридесет и четири године након њене смрти. Ипак, захваљујући Удружењу „Сестринство“,  што је пример за похвалу, доделом награде „Душица Спасић“ настављамо да негујемо културу сећања на ову храбру и племениту нашу јунакињу, девојку коју никад не смемо да заборавимо. И 24. март, Дан сећања на нашу колегиницу  – рекла нам је Мирјана Томић, која је стални учесник догађаја на којима се одаје пошта и додељује вредно признање „Душица Спасић“.

Зоран ЈАКШИЋ

Фото: Ревија „Сестринство“