ПОЖЕГА: ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ „АТЕНТАТ“

ПОЖЕГА: ПРЕМИЈЕРА ПОЗОРИШНЕ ПРЕДСТАВЕ „АТЕНТАТ“ У РЕЖИЈИ ХАЏИ НЕМАЊЕ ЈОВАНОВИЋА

Пред препуном салом Културног центра синоћ је аматерско позориште „Књаз“ премијерно одиграло представу „Атентат“.

„Књаз“ је плод групе ентузијаста и постоји већ осам година. Једна година– једна представа. Ако знамо да је Пожега расадник уметничких талената, да у свету поезије, сликарства, скулптуре, музике и савремене уметности има значајна имена: Момчила Тешића, Хаџи Драгана Тодоровића, Данилова, Милијана Деспотовића, Драгана Јовићевића –  Мацолу, Милована Де Стил Марковића,  Милана Туцовића, Драгана Јеротијевића…. онда није ни чудо да у овом граду постоји клица и за „даске које живот значе“.

То се сваке године доказује, али представа која је синоћ одиграна је, за испрофилисану пожешку публику, била више од очекиваног. Писац сценирија за ову комедију у безобразно везаном стиху је наш познати сценариста и писац Милош Николић. Време радње: срећом прошло!

И даље, није за препричавање, да  овој сјајно изведеној представи не нарушимо уметничку ноту, ону нит која публици жељној духовне наградње преставља сламку којом узима чист ваздух у овим околностима и овим временима.

Између најмлађег глумца Луке Томића – (уча)и најстарије глумице Верице Радовановић – ( куварица), спаковани су Лазар Митровић ( капетан), УрошТодоровић ( студент), Марко Куриџа (столар), Михајло Грковић ( помоћник столара), Срђан Тодоровић ( слепац), Марко Сарван (ађутант), Милић Пановић ( стражар), Небојша Бонџулић (краљ) и Александра Недељковић Шендековић (капетанова жена).

Ове, наизглед обичне  Пожежане, у стварном животу срећемо на улицама, у  маркетима и пијацама, на славама, на шалтерима, не слутећи да у њима чучи таленат и да се осим у поримарним професијама може и у аматеризму бити више него добар.

Више од сат времена на сцени смо препознавали времена и људе, наше нарави и карактере, навике, праисконску снисходљивост али и способност да се ни из чега и у готово немогућим околностима извуче снага и колико толико осети слобода и да се у њу не престане веровати.

А са филозофског становишта – све је то исто, што је прљаво биће чисто, што је чисто биће прљаво, све чега је много биће га и мало и обрнуто.

„Кад се овај народ описмени, кад одбаци старе просте ствари….“ проламао се глас студента салом, одвијали су се дијалози и надметања, прекидани дугим аплаузима одушевљене публике. Крај представе смо овенчали дугим овацијама. Пљеском који и данас гори на длановима. Каква представа, какво извођење! Ма браво људи!

Пожега, 06.03.2024

Фото: Р. Марковић,М.Добрић

Текст: Разуменка Марковић