ИНДЕКСИ КОНЦЕРТИ ПОВОДОМ 60 ГОДИНА ОСНИВАЊА

ЗАБОРАВЉЕНИ ОСНИВАЧИ ГРУПЕ

Концертима у Љубљани, Загребу, Сарајеву, Скопљу и Београду од 23. до 28. октобра биће обележена 60. годишњица оснивања једне од најпознатијих сарајевских и југословенских поп-рок група „Индекси“.  Поред инструменталиста, Фадила Реџића, Пеце Петеља, Нене Јурина, Мирослава Шарановића, Владе Правдића, Муриса Варајића и Ивана Кукића, наступиће бројни интерпретатори, Владо Топић, Хари Мата Хари, Бранко Ђурић Ђуро, Зоран Предин, Нено Белан, Бојана Стаменов, Дејан Цукић, Дино Јелушић Нермин Пушкар, Амел Ћурић, Тамара Тодеска, Сара Војичић, Аида Мушановић-Арсић, Саша Драгаш …Продуцент  је Томислав Кошљевић из Загреба, који већ годинама органаизује  концерте у  част групе „Индекси“.

Поводом ових концерата јавио нам се Слободан Бобо Мисаљевић, који је био заједно са још четворицом музичара оснивач „Индекса“. Он је свирао соло-гитару и 1962. године, пре шездесет година, заједно са Исметом  Нуном Арнауаталићем  (свирао ритам-гитару), Ђорђем Узелцем (клавијатуре), Шефком Акшамлијом (бас-гитара) и Недимом Недом Хаџихасановићем (бубњеви) основао легендарне „Индексе“, један од најбољих југословенских рок-поп састава. Овај инструментални бенд  био је активан   све до 2001. године када је певач Даворин Поповић преминуо  у јуну исте године.

-Ово се понавља годинама. Од нас петорице музичара, који смо основали групу још увек су, поред мене, живи Исмет Нуно Арнаутовић и Ђорђе Узелац. До данас нико се није сетио ни удостојио да нас позове да будемо гости на концертима у част легендарних „Индекса“. Заборављени смо, иако нама највише припадају заслуге што су „Индекси“ основани.  Ови концерти су приватна тезга Фадила Реџића (бас-гитара), који је у „Индексе“ дошао три године након оснивања, када сам ја отишао. Ђорђе и Шефко су  у групи били, као и ја,  три године, само је Недим остао са нама годину дана, када га је заменио Ђорђе Кисић. Исмет Арнауталић је из прве поставе у групи најдуже био, свирао је седам година до 1969. г. Фадил Хаџић има доста заслуга за афирмацију „Индекса“ јер је у групи био више од тридесет година. Од  њега дужи стаж су имали  само Даворин Поповић Пимпек, који је имао дужи стаж, тридесет и седам година (био у групи од 1964. до 2001. г.) и Слободан Ковачевић (свирао и компоновао у групи 36 година) . Велике „заслуге“ што нисмо позвани, као оснивачи групе, сигурно припадају Фадилу Хаџићу.  Арнауталић, Узелац и ја да се појавимо и засвирамо на концерима верујем били бисмо атракција. Пре шездесет година смо били основачи групе, који музичар може да се похвали таквим подвигом? Могли бисмо да наступимо као гости, као и остали.  Данас живим на релацији Београд – Беч, још увек сам активан, у главном аустријском граду наступам по клубовима. Заиста сам разочаран и бесан јер нас тројица, Арнауталић и Узелац заслужујемо више пажње и поштовања. Јер је све од нас почело.  Чуо сам  се и са Синишом Шкарицом, некадашњим директором „Југотона“ са чијом су издавачком кућом  „Индекси“ често  садађивали. И он је разочаран организатором што нас није позвао да се појавимо на неком  концерту – прича огорчено Слободан Бобо Мисаљевић. Човек који је био пре шездесет година у првој постави легендарних сарајевских „Индекса“.

Поред Слободана Бобе Мисаљевића, Исмета Арнауталића, Ђорђа Узелца, Шефка Акшамлије, Недима Хаџихасановића, Даворина Поповића, Фадила Хасџића за „Индексе“ су наступали још; Слободоан Ковачевић (36 година), Ненад Јурин (20), Корнелије Ковач, Ђорђе Новковић, Мирослав Шарановић, Ранко Рихтман, Владо Правдић,  Перица Стјановић, Милић Вукашиновић, Енцо Лесић, Синан Алимановић, Пецо Петеј, Сањин Карић, Давор Чрнигој …

На почетку каријере „Индекси“ су углавном свирали и „скидали“ нумере познатих светских рок-састава, као што су „Шедоуз“ и „Кингс“. После две године од оснивања, 1964. г. групи се прикључује певач Даворин Поповић. Током 1965. група се осипа, бенд напуштају Слободан Мисаљевић, Шефко Акшамлија и Ђорђе Узелац, а долаазе гитариста Слободан Ковачевић и басиста Фадил Раџић. Њих двојица ће уз Даворина Поповића највише остати у групи.

Група је учествовала на бројним познати фестивалима забавне и рок музике, као што су: „Ваш шлагер сезоне“, „Опатија“, „Београдско пролеће“, „Сплит“, „Скопље“, „Загреб“, „Омладина“ Суботица, Југословенски фестивал револуционарне и родољубиве песме, „Бум-поп фестивал“, Љубљана, „МЕСАМ“. Поповић је 1995. г. представљао Босну и Херцеговину на „Евровизији“ у Даблину. Извео је песму „21. век“ аутора Златана Фазлића.

„Индекси“ нису издали много албума, али зато имају на дестине хитова, које су изводили учествујући на бројним музичким  манифестацијама у некадашњој Југославији. Те песме се и данас радо слушају, „Све ове године“, „Пружам руке“, „Да сам ја нетко“, „Ти си ми била нај, нај, нај“, „Поздрави Соњу“, „Испили смо златан пехар“, „Јутро ће промијенити све“, „Око малих  ствари свађамо се ми“, „Жуте дуње“  …

Захваљујући певачу Даворину Поповићи и његовом специфичном  гласу и интерпретацији, али и бројним квалитетним ауторима, који су компоновали песме за „Индексе“, група је освајала бројне награде. На првој „Гитаријади“ у Београду 1964. г. „Индекси“ су добили шансу да постану познати када су освојили друго место и стекли право да за награду сниме сингл-плочу. Шансу им је пружила Продукција грамофонских плоча Радио-телевизије Београд. То је била њихова прва афиримација. Већ тада је постојало правило, ако хоћете да успете у музици мора прво да вас „овере“ у Београду, односно, да вас прво прихвате београдски медији и публика па тек онда у осталим деловима Југославије. То „правило“ и данас важи. На  њиховом првом синглу нашле су се обраде, песме „Седам величанствених“, „Вечерас у граду младих“, „Атлантида“ и „Никада“, нумера коју је компоновао Исмет Арнауталић.

На познатом сарајевском фестивалу, који је почео свој живот 1967. г. у Радничком универзитету „Ђуро Ђаковић“, „Ваш шлагер сезоне“ 1973. г Поповић је певајући песму „Предај се срце“добио прву награду за интерпретацију. Иста песма је добила награду за најбољу композицију. Нумера „У једним плавим“ очима“ била је победничка песма 1977. г,  композиција „Испијмо златни пехар“ је 1978 г. освојила другу награду публике. На фестивалу „Опатија 1968“ освојена је трећа награда стучног жирија. На  фестивалу забавне музике „Загреб 1971“ победила је песмом  „Извор“ на вечери рок-музике.

Даворин Поповић је више пута на многим музичким догађајима наступао соло, као, што је  „Хит парада“, „Сплитски фестивал“, „Београдско пролеће“, „Евросонг“. Иако је  стално наступао са групом на фестивалу „Ваш шлагер се зоне“,  једном је на овом музичком догађају 1982. г наступио самостално певајући песму „Заувијек Лили“.

Поред тога што је група издала за ПГП РТБ, њихове песме су штампали: „Доскотон“ Сарајево, „Југотон“ Загреб, „Пелекс“ …

Златно доба „Индекса“ почиње јануара 1969. г. када су снимили песму Слободана Ковачевића „Плима“. Затим следи рок-поема „Негдје на крају затишја“, која је трајала дуже од десет минута!? Крајем 1969. г. групу је наступио последњи члан из прве поставе, Исмет Арнауталић, који је отишао у Југословенски народну армију. Касније ће Исмет са Гораном Бреговићем и Зораном  Реџићем основати групу „Јутро“, која је била претеча „Бијелом дугмету“.

Током рата у БиХ „Индекси“ нису наступали. Обновили су рад тек после рата. Три пута су гостовали у Лондону и у другим европским градовима. У Загребу су имали пет узастопних концерата, у Београду у Центру „Сава“ имали су три распродата концерта.  Свирали су и у Новом Саду у „Спенсу“. На концертима у Србији са њма су наступили њихови стари пријатељи, Корнелије Ковач, Ненад Милосављевић („Галија“), Владимир Савчић Чоби.  Једном  их је најавио и Душан Прелевић. У Београду су се дружили и са др Нелетом Карајлићем, Марином Перазић.  У Новом Саду добродошлицу им је пожелео Ђорђе Балашевић. Један од последњих концерата група је имала у сарајевској „Зетри“  1. октобра 1999. г. А последњи концерт одржали су у Бањој Луци у дворани „Борик“ 5. маја 2001. г.  Иза групе „Индекси“ остали су бројни хитови и песме, које су обележиле златно доба југословенске поп-рок музике седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, које се памте, и певају и дан-данас.

За Српску ТВ Чикаго: Зоран ЈАКШИЋ

Фотографије: приватна архива С- Мисаљевића  и З. Ј.