КУСТУРИЧИНО ЕТНО СЕЛО МОКРА ГОРА МЕЂУ НАЈБОЉИМА НА СВЕТУ
ПРОФЕСОРОВО РЕМЕК ДЕЛО
Генерална скупштина Светске туристичке организације у Мадриду (УНВТО) етно-село Дрвенград на Мокрој Гори (Србија) сврстала је међу најбољим туристичким селима на свету! Тако су Мећавник и хотел „Ивер“, које је осмислио и изградио чувени српски и светски признати режисер, писац, неимар, градитељ, музичар, глобтротер … Емир Немања Кустурица сврстани међу 44 најбоља, од 170 престижних етно-села света из 75 држава! Признање за Кустуричино етно-село Дрвенград примила је у четвртак 2. децембра на Генералној скупштини Татјана Матић, министарка трговине, туризма и телекомуникација у Влади Републике Србије. Примајући ово престижно признање госпођа Татјана Матић је рекла да Мокра Гора негује српску културу, традицију, обичаје, пружа шансу развоју сеоског, одрживог туризма, али и чува биодиверзитет.
-Мокра Гора је дочекала свој нови живот у 21-ом веку, а захваљујући јединственој „Шарганској осмици“, као и граду Мећавник -Дрвенград, представља туристичку атракцију у Западној Србији – рекла је министарка на свачаности примајући признање.
Ова светска награда ће допринети да у Србији схвате да је исплатљиво бавити се сеоским туризмом. Он може бити покретач нових акција и идеја, да је исплатљиво улагати и бавити се руралим туризмом, јер од њега може пристојно да се живи, али и да се очува наша традиција и обичаји.
А све је почело пре седамнаест година, тачније 2004-те, када је Професор, како воли да га пријатељи ословљавају, Кустурица почео снимање дугометежног играног филма „Живот је чудо“. Тада је за потребе филма оспособио пругу узаног колосека (накад познати „ћира“), железничку станицу и почео да гради Дрвенград, који по његовој идеји требало би да представља начин живота и борбе против светског глобализма и капитализма!
-Ова награда ако је дошла селу онда је село и заслужило! Године 2004. била је премијера филма „Живот је чудо“ и тада је представљено 12 објеката на Мећавнику а сада их је око 65. Имамо Ивер који је хотел, имамо дивну зграду Парка природе против које су НВО све време активирале све своје канале и где је најспорније било – шта то Кустурица ради на брду. А шта је Кустурица радио – не само оно што је њему требало, него оно што је требало читавом селу.
-Ми можемо срећно да закључимо да су појединци и држава успели овде заједно да заокруже једну целину којој сада треба додавати украсе. Инфраструктура је скоро па завршена. Постоји девет водопада који су завршени где намеравамо да направимо девет воденица, оне би биле у функцији, јер, видите какво време долази, за 10 година неће бити хране уопште. Дакле, све што је било нек оде у историју јер то треба памтити, јер, све те подухвате прати непрестани отпор за који нико није сигуран из ког центра долазе, најчешће страног. У мом случају се десило да овде направим дом у који долази много више људи него што се могло и замислити. Надам се да ће се наћи неко да заврши тих девет воденица и да обновимо кршанску цркву, можда да од ње направимо мали манастир – рекао је Кустурица за свој сајт „Искра“.
Године 2005-те Кустурица се крстио у Српској православној цркви у манастиру Савина у близини Херцег Новог. Узео је име Немања. Често је говорио да му је отац био атеиста, али је тврдио да је Србин. Зато је и он прешао у православље.
Иако је од многих људи у почетку изградње Дрвенграда налазио на отпор и критике, Професор није одустајао. Мало по мало, временом је на Мећавнику изникло етно-село за понос и узор, не само Кустурице, већ и целог ужичког краја, па, и Србије. Тако да је Мокра Гора препознатљива као туристичка дестинација , коју током године посећује и неколико десетина, па и стотине хиљада туриста из Србије, Европе и читавог света.
Уз етно-село основао је и Парк природе Мокра Гора која је узор по чистоћи и уредности, заустављена је „дивља градња“, а зашатићена врста мрког медведа сада се удвостручила, има их око 90. После изградње ето-села многе ствари у овом крају се се изменила на боље. Некад се у селима више умирало него рађало. До скоро опустела Основна школа „Богосав Јанковић“, која следееће године слави 150 година постојања и спада у једну од најстаријих школа у Србија, сада у њој све врви од дечјих главица, има их тридесет, а биће их све више.
Професорово ремек-дело, Мокра Гора, није само атрактивна туристичка дестинације, она је и стециште бројних културних и музичких збивања. Године 2008-ме покренуо је Међународни филмски и музички фестивал „Кустендорф“, који има за циљ да споји светске великане из света филма и младе талентоване режисере и ауторе из читавог света како би они искуснији пренели своје знање на оне који ће се у будућности бавити овом уметношћу. Мећавник су на „Кустендорфу“ посетили бројне звезде филма, Моника Белучи, Никита Михалков, Џони Деп, Стана Катић, Џим Џармуш, Паоло Сорентино, Андреј Кончаловски, Беренис Бежо, Одри Тату, Мет Дилон, Бен Зејтлин, Андреј Балабанов, Лав Дијаз, Жак Идијар, Рубен Естлунд, Гале Гарсија Борнал, Матео Гароне, али и људи из других културних свера, нобеловац Петер Хандке, наш књижевник Горан Михић и други.
Током фестивала посетиоци су имали прилику да виде велики број филмова, ретроспективу великана. Један је фестивал био посвећен чешком режисеру Отокару Ваври, други нашем велком глумцу Александру Берчеку …
Музички живот на „Кустендорфу“ су обогатила бројне музичке звезде, Брајан Фери, чланови групе „Пинк Флојд“ Ник Мејсон и Дејвид Гилмор, виолиниста Немања Радуоловић, блуз певачица Ана Поповић, група „Врело“, Бора Ђорђевић („Рибља чорба“), састав „Ноу смокинг оркестра“, „Певачка група Светлане Стајић, “, ЗАЗ (Изабела Жефроа), румунски бенд „Тараф де хајдукс“, трубачка група Дејана Петровића и други.
Уметнички живот на Мокрој Гори је Кустурица обогатио још једном културном манифестацијом, покренуо је 2016-те године Јесењи позоришни фестивал.
Каменград, или Андрићград је још једно ремек-дело Емира Немање Кустурице, које се налази у Вишеграду, на ушћу реке Рзав у Дрину и отворен је 5-тог јула 2012-те године. Захваљујући његовом ангажовању и из помоћ Владе Републике Српске ово етно-село за кратко време је постало центар збивања многих културних догађаја. У Каменграду постоји Андрићев институт, у њему се одржавају сајмови књига, изложбе, држе предавања … Посебно место у култутним догађајима заузимају „Видовданске свечаности“, који се одржавају поводом Видовдана, 28-ог јуна.
Како чујемо, јунак нашег доба, Кустирица, је дошао на идеју да би требало почети, на девет прелепих водопада, изградњу девет воденица, по узору на оне старе на којима су наши преци млели жито, кукуруз, зоб, јечам … То је његов прилог здравом животу и враћање у природу.
Није Професор самао режисер, без премца, већ и музичар, глумац, књижевник. У свом литерарном раду има написане књиге: „Смрт је неповјерена гласина“, „Сто јада“, „Шта ми ово треба“, а припрема књижвно дело „Злочин без казане“.
Кустурица је пасионирани музичар. Свира бас-гитару“ у групи „Емир Кустурица и ноу смокинг оркестра“. У овој групи на бубњевима свира његов син Стибор. Иако је свирање на гитари касно почео да учи, упорношћу, која је само њему својствена, брзо је савладо технику. Слично је и са енглеским језиком. Музику је почео да свира у групи „Забрањено пушење“ још док је живео у Сарајеву. Са својим оркестром је обишао читаву земаљску куглу, свирао је у Јужној Америци, Шанији, Русији, Грчкој … Био је и глумац у неколико филмова и серија („Валтер рани Сарајево“, „13. јул“, „Аризона дрим“, „На млијечном путу“, „Балканска међа“ …).
Филмови су, оно сто је Кустурицу сврстало у најбоље, не само српске већ и светске режисере света. Већ са првим филмом из студенских дана у Прагу „Горника“ на престижном фестивалу у Карловим Варима добио је награду за кратки филм. После филмова „Невјесте долазе“ и „Бифе Титаник“ долазе осамдесете и деведесете година, које га лансирају у орбит највећих светских филмских уметника нашага доба. После филма „Сјећаш ли се Доли Бел“ (1981.) и награде „Сребрни лав“ у Веницији, долазе највећи успеси. Филм „Отац на службаном путу“, је у Кану добио најпрестижнију награду „Златна палма“. Десет година касније, 1995-те године у граду филма, Кану, добиће јој једну награду „Златна палма“ за филм „Подземље“. Овај филм је добио награде на више фестивала као најбољи филм на страном језику, то су: Prix Lumieres, Boston Society of Film Critics, Kinema Junpo Awards у Токију. Његов филм „Дом за вешање“ (1988.) награђен је за најбољу режију. За филм „Аризона дрим“ (1993.) награђен је „Сребрним медведом“ у Берлину. У Венецији је 1998-ме године освојио још једну награду, „Сребрни лав“. Филм „Живот је чудо“ је добио у Кану (2004.) награду National Education, пa, награду Цезар. Исти филм је 2005-те проглашен за најбољи балкански филм на Фестивалу у Софији.Ове године на Итернационалном фестивалу репортаже и медија – Интерфер добитник је најпрестижнијег признања, статуа „Златна Ника“, за репортажу „Секст, спорт и вјера у вечну садашњост“.
И остали играни и документарни филмови, које је снимио, „Завет“, „Марадона“, „На млијечном путу“, са најлепшом глумицом на свету, Моником Белучи, па, „Ел Пепе, један узвишен живот“, „Разговор са боговима“, имали су одјек међу љубитељима филмске уметности. Додали бисмо да је за филм „Прича супер осмице“ добио награду „Златни кентаур“ 2001-ве године на Међународном филмском фестивалу у Чикагу (САД). Током новембра 2009-те г. на Међународном фестивалу у Торину примио је награду „Гран премио Торино“. На Међународном фестивалу у Маракешу (Мароко), који се одржавао 2009-те г. под покровитељством његовог краљевског височанства Мохамеда Шестог, Кустурици је приређена ретроспектива његових играних дела и уручена награда за животно дело. Ове године, поводом 50-те годишњице од емитовања награђеног филма „Сјећаш ли се Доли Бел“ Југословенска кинотека у Београду је организовала петодневну ретроспективу Кустуричиних филмова.
Нараво, оваку богату уметничку каријеру јунака нашег доба и наше приче, пратиле су годинама бројне вредне награде и признања. Патријарх српски г. Иринеј га је 12. маја 2012-те године у Мркоњићима одликовао Орденом Светог Саве првог степена за несебичну бригу и представљање српског народа и православља у свету. У мају 2016-те године добио је орден деспота Светог Стефана Лазаревића, који додељује Српска православна црква . Добитник је Сретењског одреда (2021.), који додељује Влада Република Србије. Ево још неколко значајних Кустуричиних признања: министар за културу Републике Француске, Фредерик Митеран, му је 2011-те г. уручио орден витеза Легије части; Патријарх московски и целе Русије му је 21-ог јануара 2010-те г. уручио награду Међународног фонда православних народа за 2009-ту годину (исту награду је тада добио руски председник Димитриј Медведов и амерички глумац грчког порекла Том Хенкс, припадник Грчке православне цркве); Указом председника Руске Федерације, Владимира Путина одликован је Орденом пријатељства, за изузетан допринос у учвршћивању пријатељства између народа, за попуаларизацију руског језика и културе у иностранству; Добитник је Ордена италијанске звезде, коју додељује председник Републике Италије; Носилалц је Медаље за заслуге, које додељује председник Чешке Републике.
За ремек-дело Дрвенград добитник је награде Филип Ротије за европску архитектуру. Боравећи у многим градовима по свету проглашаван је за почасног грађанина. Једна од омиљених награда му је што је у Гвадалахари постао почасни грађанин. Био је аутор чувене пак-опере „Време Цигана“, која је имала премијеру у Паризу, а извођена је и у Београду. Емир Немања Костурица имао ј много пријатеља из света филма, спорта и јавног живота, па је зато тешко је набројати сва имена на овом простору. Углавном где год је био са ким се дружио био је поштован и цењен. Највећи уметник на нашим просторима обележио је једну епоху својим филмовима и делом. И сумњамо да ће ико у скорој будућности моћи да га превазиђе. Професорова генијалност у филмској уметности је доказана и потврђена још за живота. Бројним делима, наградама и признањима.
Текст за Српску ТВ; Зоран ЈАКШИЋ
Фото: З. Ј. и лична архива Е. К.
