У ПРЕЉИНИ НАСТУПИЛЕ ЗВЕЗДЕ СРПСКЕ НАРОДНЕ МУЗИКЕ
ПОДСЕЋАЊЕ НА ЛЕГЕНДАРНОГ ДОБРИВОЈА ТОПАЛОВИЋА
У склопу манифестације „Дани Прељине“ (Општина Чачак) „Естрада мелос“ из Чачка организовала је велики концерт у част великана српске народне музике, легенадрног Добривоја Топаловића (1944 – 2020) , рођеног у Прељини. На концерту-подсећања, који је одржан 21. септембра у дворишту Основне школе „Прљина“ наступиле су највеће звезде српске народне музике и инструменталисти са којима је некада популарни и омиљени певач међу колегама често гостовао у земљи и иностранству. То су: Мирослав Илић, Раде Јоровић, Вера Матовић, Радиша Урошевић, Јелена Броћић, Зорица Минић, Весна Ђоковић Спасојевић, Раша Павловић, Мирослав Милинковић, Мићо Кујунџић, Немања Кујунџић, Миломир Миљан Миљанић, инструменталисти Развигор Рашко Спасојевић и Миша Мијатовић, Оркестар Перице Васића, Трубачки оркестар Марка Станојевића и чланови Културно-уметничког друштва „Дуле Милосављевић Желе“ из Чачка. Програм је водио популарни Драган Филиповић Фића.
За Добривоја Топаловића комшије и пријатељи кажу да је са поносом проносио име родне Прељине певајући у Србији и по целом свету, али да је популарни певач своје родно место, Прељину, увек сматрао за центар света!
Поред овог концерта манифестација „Дани Прељине“ обухватила је и: Прељина – Експо аеро митинг, као и обележавање славе Цркве Светог Јоакима и Ане.
Током своје дуге и успешне каријере, која је трајала више од пет деценија, за многе реномиране дискорафске куће Добривоје Топаловић је снимио двадесет и шест синг-плоча и шеснаест студијских албума, изнедрио на десетине популарних нумера, како се данас каже – хитова! Многе песме у његовој интерпретацији су препознатљиве, јединствене, обојио их је својим специфичним гласом. Певао је лако, без напрезања, уз много емоција. Уз његов глас сте могли да уживате. Док је певао у публици је био тајац. А када је завршио са песмом увек је био бурно поздрављен. Данас тешко може да се изнедри такав певач. По својој интепретацији и песмама дуго ће се памтити. Нове песме, које су углавном биле у ритму шумадијске „двојке“, компоноване у духу традиционалног српског мелоса, обележиле су његову дугу и успешну каријеру. Био је врхунски мајстор и кад је изводио старе традиционалне народне песме, непознатих аутора.
Најпознатије песме Добривоја Топаловића, које су обележиле његову каријеру су: „Црно вино“, „Кад бих мог’о и умро бих за те“, „Проговори слико“, „Ја сам рођен у Србији, брале“, „Еј, да ми је“, „На мраморној стени“, „Теби певам Шумадијо“, „Много сам те волео“, „Само полако“, „Окрени главу, Милице“, „Живот у песми“ … Са својим великим пријатељем певачем Мирославом Илићем снимио је и популарну дуетску песму „Отвор’ прозор цурице малена“.
Увек весео, склон шали, омиљен у друштву међу пријатељима и певачима, био је јединствен. Прославио је српско село и српске обичаје, традицију, Мораву, певајући нумере: „Пшеница се повила у класу“, „Траво зелена“, „Благо води што те мије“, „Косио сам ливаду крај пута“. „Месечина над Моравом“, „Трећа јесен зајесенила“ …
У својој дугој каријери, поред Продукције грамофонских плоча Радио-телевизије Србије (ПГП РТС), сарађивао је са дискографском кућом „Дискос“ из Александровца. „Голдом“, „ЗаМ“-ом. Добривоје Топаловић добитник је бројних признања: Естрадне награде Србије (1983); Награде за животно дело, које додељује Продукција „Мелос маркетинг“ организатор престижног Фестивала народне музике „Моравски бисери“ (2014); Плакете „Златна лира“ за изузетна вокална остварења на Фестивалу нове народне песме „Лира“ (2014); Повеље за изузетан допринос развоју естрадно-музичке делатности од стране Самосталног синдиката естрадних уметника и извођача Србије и Савеза естрадно-музичких уметника Србије (СЕМУС), 2016; Награде за животно дело од стрене СЕМУС-а (2017).
Публика га је одмах на почетку његове каријере, звог јединственог гласа и понашања пред микрофоном, мало је рећи обожавала. Иако млад, показао је раскошност свога гласа и талента Већ на Фестивалу народне музике Илиџа 1970-те године, на којем су узели учешће најбољи и напознатији певачи Југославије песом „Невјерна моја љубави“ освојио је прву награду пубике. На овом сабору наступио је и 1972-ге и 1973-ће године („Дај, дај“, „Есма“). У Врњачкој Бањи 1971-ве године изводећи песму „На мраморној стени“, која је убрзо постала велики хит, добио је другу награду публике. Учесник је бројних сабора и фестивала народне музике. Наступао је на „Београдском сабору“, када је 1976-те године певао песму „Косио сам ливаду крај пута“, три пута на „Моравским бисерима“ („Теби певам Шумадијо“, „Годину дана“, „Кад би могло срце моје“), „Шумадијском сабору“ („Много сам те волео“), МЕСАМ-у („Дочекаћу опет оне дане“, „Само полако“), популарном „Поселу 202“ на Калемегдану („Ја сам рођен у Србији, брале“). На Илиџанском фестивалу: 2008-ме г. на вечери легенди отпевао је нумеру са којом је победио 1970-те године („Невјерна моја љубави“). Наступио је на Фестивалу народне музике „Лира“ песмама: „Теби се не жури“ и „Волим те једино моје“. Био је учесник и Југословенског фестивала у Паризу („Што те нема“) када је у јакој конкуренцији добио трећу награду стручног жирија. Најзапаженије наступе имао је на популарној „Хит паради“ (организатор ПГП РТБ) од 1976-те до 1992-ге године. На дванаест наступа отпевао је своје највеће хитове: „Црно вино“, „Проговори слико“, „Еј, да ми јеј“, „Кад бих мог’o и умро бих та те“. Био је и учесник путујућег фестивал „Ктитор фолк лиге 1993“, када је са Аном Бекутом, Снежаном Савић, Миром Шкорић, тада Светланом Цецом Величковић (победила песмом „Кукавица“, за коју је текст написала Марина Туцаковић), Драганом Којићем Кебом … обишао више градова по Србији. Финале је било у Херцег Новом.
За некада једну од водећих дискографских кућа у Југославији, „Дискос“, Топаловић је снимио чак 19 синглица, а за ПГП РТС 13 лонг-плеј плоча и компакт дискова, односно, студијских албума. За ове две издавачке куће издао је по једну компилацију са својим најлепшим и најпопуларнијим песмама.
Прву успешну сарадњу остварио је са композитором Драганом Алексићем, са којим је снимио 1968-ме године прву сингл-плочу „Кад би знала колико те желим“. Одмах затим, први успех доживљава већ 1970-те г, на Илиџанском фестивалу када песмом „Невјерна љубави моја“ добија прву награду стручног жирија. Сарадњом са легедарним текстописцем Обреном Пјевовићем настаје прекретница у његовој уметничкој каријери. Када је на „Хит паради ’81.“ отпевао Пјејовићеву нумемру „Ех, да мије“ сви су рекли „Звезда је рођена“. Касније, ређа успех за успехом. Велике успехе имао је сарађивајући са познартим композитором Драганом Александрићем и текстописцем Радмилом Тодоровић. Захваљујући тој сарадњи настале су његове најлепше песме: „Кад бих мог’о и умро бих за те“, „Проговори слико“, „Кајеш ли се још“, „Окрени главу, Милице“, „Ја сам рођен у Србији, брале“, „Месечина над Моравом“ …
За Српску ТВ Чикаго: Зоран ЈАКШИЋ
