ЧЕТРНАЕСТИ МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ ЕТНО ХРАНЕ И ПИЋА

03/12/2019

СРБИЈА КРУПНИМ КОРАЦИМА ГРАБИ НАПРЕД

Овогодишњи 14. међународни сајам етно хране и пића на Београдском сајму у хали 3 трајао је четири дана, од 23. до 26. новембра. Покровитељи највећој смотри произвођача традиционалних производа намењeних тржишту у Србији и у југоисточној Европи били су: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије и Град Београд, а организатор Београдски сајам.

Циљ Сајма је зајључивање купопродајних уговора, представљање пољопривредних производа и едукација.Учесници су били произвођачи традиционалних прехрамбених производа за тржиште на збирним штандовима регионалних привредних комора, задружних савеза, градских и општинских управа и појединачно, затим, ту су и произвођачи опреме за производњу, сервисирање и паковање традиционалних производа, произвођачи садног и семенског материјала. Посетиоци су били власници и набављачи трговинских радњи, ресторана, хотела, великих трговинских ланаца, представници медијских кућа, али и обични људи, које интересује пољопривгредна производња и етно храна и пиће . Сајам је имао и стручни пратећи програм, који се бавио проблемом заштите производа географског порекла, задругарства, јер је последњих година у великом замаху у Србији. Пратећи програм се бавио и увођењем система квалитета, правном заштитом, заштитом рецептура, унапређењем паковања и методама продаје.

Овај најзначајни сајам етно хране и пића на Балкану, али, и у Европи отворио је помоћник градоначелника Града Београда, г. Андрија Младеновић, који је рекао да је Београд представио предузетнике са своје територије, који имају одличну сарадњу са Градом и притом користе бројне субвенције Секретаријата за привреду. Ова сарадња је уродила плодом јер су произвођачи то узвратили одличним производима и квалиетом, којим смо сви поносни.

Из године у годину газдинства и предузетници увећавају своје поседе, напредују и чине озбољан помак када је у питању квалитет пољопривредних производа. Поред тога, нагласио је г. Младеновић, верује se да ћемо у будућности имати још боље резултате jер Србија из дана у дан све више напредује, желимо да по традиционалним производима будемо у самом врху Европе. Ресорно министарство, затим, привредне коморе и задружни савези виде да Србија има квалитет и потенцијал, који даје одличне резултате.

Отварању 14. међународног сајма етно хране и пића присутвовао је и г. Милинко Величковић, градски секретар за привреду, који је рекао да Град Београд по пети пут учествује као покровитељ зааједно са Министарством пољоппривреде, шумарства и водопривреде.

Град Београд из године у годину повећава субвенције за пољопривредне произвођаче. Пре шест година, 2013. субвенције су биле 20.000.000 динара, а ове године су веће десет пута!? Већ следеће године субвенције ће бити 240.000.000 динара! Град Београд се простире на 327.000 хектара, док пољопривредно земљиште захвата простор од 277.000 хектара, што је знак да Град има одличне услове да још више развије пољопривредну производњу, која је битна за становништво Србије. Зато овој грани привреде се придаје све већи значај.

На Сајму етно хране и пића заступљене су све општине Града Београда, али, и из целе Србије, много је произвођача из иностранства. Они излажу органско воће, поврће, пиће, ракију, вино, сувомеснате производе, мед, разне врсте сирева, сокове, слаткише, ајвар …

Ову пољопривредну манифестацију искористили су да се педставе ученици Пољопривредно-хемијске школе из Обреновца, Туристичко-угоститељска школа из Београда (Општина Савски венац), Јавно комунално предузеће „Градске пијаце“, етно-ресторани. На Сајму представио се својим производима Манастир Свети Јован Богослов Поганово, Задруга Брус Копаоник, „Биомед“, производи „Лицидерско срце“, Вино са рајачке пимнице, димљени качкаваљ „Крцино злато“, Пољопривредно газдинство Крцић, Земљорадничка задруга Про Феминс Здравчица Ужице, Херцеговачка радионица, излагали су произвођачи зимнице, популарног ајвара … Посебну пажњу на Сајму су привукли радови малишана Дечјег института заосталих у развоју из Крушевца. Сви посетиоци, који су имали прилику да купе њихове радове су својим прилогом желели да помгну Дечји институт и запослене у њему како би се што пре изборили са тешком материјалном ситуацијом у којој се налазе. Јер, њима је сада у овом тренутку материјална помоћ од велике важности.

Међу излагачима на Сајму својим производом ајвара нас је посебно одушевила Маријана Јовановић из Пожеге. Њој спремање ајвара није посао, већ хоби, који јој доноси солидне приходе. Иако је њен крај познат по производњи малина и поврћа, Маријана се одлучила за справљање ајвара.

-Око ајвара има доста посла, али се исплати. Ове године сам за спремање ајвара утрошила више од три тоне паприка (!?). Први пут сам на Сајму, сигуно ћу доћи и следеће године. Овде нудим своје производе, али имам прилику да упознам и потенцијалне купце, неке нове сараднике. Моја је препорука свима који се баве пољопривредном производњом, или неким послом који има додирне тачке са овом облашћу, да обавезно дођу следеће године на Сајам, изложе своје производе и робу и тако се активно укључе и дају свој допринос афирмацији, већој и успешнијој пољопривредној производњи у Србији, која из године у години бележи све боље резултате – каже Маријана Јовановић.

Овогодишњи Сајам етно хране и пића имао је и јејдну новину, то је акција „Знањем до циља“. У њој су представљени привредници из Београда, који су користили субвенције Града Београда за набавку машина за пољопривреду. На тај начин они су савременом механизацијом проширили производњу, увели нове иновације, побољшали услуге. Својим примером желели су да утичу и на д руге да и они слично учине.

У пратећем програму, традиционално се представило на Сајму и Удружење српске традиције и обичаја „Прела и посела“, које је у свом „Етно селу“ организовало култуно-уметнички програм.

Оно што смо видели на Сајму етно хране и пића ове године је доказ да Србије иде крупним корацима напред, у многим областима постала је водећа земља на Балкану а са неким пољопривредним производима је у само врху у Европи. Многе реформе, које је извршила Република Србије, посебно у области, које води Министарство пољоппривреде, шумарства и водопривреде, дају све боље резултате.

Од 2017. г. Влада Србије, је покренула пројекат „500 задруга у 500 села“ , који је дао одличне резултате, па је број задруга премашен, сада их је у Србији чак 605 новооснованих! Министар без портфеље, Милан Кркобабић, који је задужен за регионални развој и копредседник Националног тима за препород села Србије недавно је потписао 58 уговора за доделу бесповратних средстава задругама читаве Србије. Новац, у укупном износу од 667.200.000 динара добило је 58 задруге и то 8 сточарских, 9 воћарских, 14 ратарских, 7 повртарских, 6 пчеларских, 1 задруга која се бави хортикултуром и 13 задруга која ће средства користити за више фазе прераде производа. Бесповратна средства, пре свега за технолошки искорак, добиле су и две сложене задруге, једна са територије централне Србије и једна из Војводине. Новац се додељује у оквиру Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Републике Србије учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за оснивање нових задруга и у инвестиционе пројекте постојећих задруга у 2019. години.

За Српску ТВ Чикаго. Зоран ЈАКШИЋ