У БЕОГРАДУ ПРОМОВИСАНА КЊИГА ЖИВАДИНА ЈОВАНОВИЋА
1244 – КЉУЧ МИРА У ЕВРОПИ
У препуној свечаној сали Дома Војске Србије у уторак 4. децембра промовисана је књига „1244 КЉУЧ МИРА У ЕВРОПИ“ Живадина Јовановића, некадашњег савезног министра за иностране послове Савезне Републике Југославије и једног од оснивача више добровољних удружења, између осталих, Београдског форума за свет равноправних (1999), Сабора матице и дијаспоре, Хумнитарног Фонда дијаспора за матицу …
У обимној, капиталној књизи од 900 страна (!?), говори се о проблемима које Република Србија данас има са својом јужном покрајином – Косовом и Метохијом. Књигу је издао Београдски форум за свет равноправних и једна од најпознатијих издавачких кућа у Србији, Српска књижевна задруга. Поред аутора Живадина Јовановића о овом делу на промоцији говорили су: проф. др Мило Ломпар, проф. др Радован Радиновић, генерал у пензији и Драган Лакићевић, главни и одговорни уредник СКЗ.
Књига „1244 КЉУЧ МИРА У ЕВРОПИ“, која је преведена и на енглески језик и послата свим релевантним чиниоцима у свету, који прате и знају какав проблем Република Срвија има са својом Аутономном покрајином Косовом и Метохијом, има пет делова. Први део носи наслов „ВРЕМЕ ТЕРОРИЗМА“, други – „ВРЕМЕ АГРЕСИЈЕ“, трећи – „ВРЕМЕ ИЛУЗИЈА“, затим, четврти – „ВРЕМЕ ОТРЕЖЊЕЊА“, и најзад, пети део – „ПРИЛОЗИ“.
У уводном делу књиге под насловом „КОСОВО ЈЕ НАШЕ“ аутор пише:
… „Речено је не једном – да је проблем Косова и Метохије дуготрајан и сложен, да су га страни, ванрегионални фактори вековима чинили тежим и сложенијим, јер су им прилази увек били у функцији њихових геополитичких интереса. И дананс је тако. Агресијом НАТО-а 1999, која је предсстављала најдрастичније кршење Повеље Уједињених нација (УН) и Финалног документа Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) од њиховог усвајања до данас, проблем је учињен далако сложенијим. Једна од последица је отимање Косова и Метохије од Србије применом најгрубље силе, окупација и противправно проглашавање једностране независности 2008. г одине. Сједињене Америчке Државе и Немачка имале су водећу улогу у покретању те агресије, успостављању окупације и сондирању противправног одцепљења… Примарни геополитички циљ Запада је успосатвљање потпуне контроле Балкана у функцији глобалне конфротације са Русијом и Кином. Саставни део такве геополитике је признавање једностраног одцепљења Косова и Метохије, смањивањем Србије и њено увлачење у конфротацију са Русијом. Признавање Косова и Метохије од стране Србије , са или без тзв. „корекција граница“, улазак „Републике Косова“ у Уједињене нације, били би само први корак ка њеном чланству у НАТО и ка отвореном захтеву да Србија у најкраћем року, такође, поднесе захтев за улазак у НАТО, уз могуће „аргументе“ да ће, иначе, остати без Војводине, Рашке области и друге сличног нивоа уверљивости…“
У делу књиге „ВРЕМЕ ТЕРОРИЗМА“, аутор пише о политици дуплих стандарда, која је контрапродуктивна, о проблему сепаратизма на КиМ, стању људских права, о терористима, који протерују српски народ, отимају њихову имиовину, скрнаве српске светиње, манастире, цркве и гробља, износи отворено њихове злочине, настојању да се отме Космет. Г. Живко Јовановић сматра, с правом, да се једино дијалогом може доћи до решења. А не ратом јер би њиме био угрожен мир не само на Балкану, већ и у читавој Европи.
РЕЗОЛУЦИЈА САВЕТА БЕЗБЕДНОСТИ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА 1244 је основа мира у Европи, она се мора спровести до краја. И на томе мора инсистирати Влада Републике Србије у Уједињеним нацијама. А то значи, нагласио је г. Јовановић да се врате прогнаних 250.000 Срба и неалбанаца на своја огњишта. Сада на КиМ живи око 120.000 Срба и неалбанаца. Значи, створити услове да се две трећине становника прогнаних после 10. јуна 1999. године, када је потписан споразум и усвојена РЕЗОЛУЦИЈА СБ УН 1244 и ступила на снагу, врате у своје домове. Поред тога РЕЗОЛУЦИЈА децидно, каже … „Потврђује да после повлачења договореном броју југословенског и српског војног и полицијског особља бити дозвољен повратак на Косово ради обављања дужности …“ А предвиђено је да се 1.000 војника и полицајаца врате на КиМ да би штитили српско становништво и њихову имовину.
Узимајући реч на промоцији г. Живко Јовановић се запитао зашто данас Европа, па и свет, не виде и не реагују на кршење људских права и угрожавању егзистенције Срба и другин неалбанаца на КиМ? У срцу Европе у 21. веку Срби на Ким живе у изолацији, у гету. У којој цивилизованој земљи то има? Зашто Европа и свет ћуте? Због чијих интереса? Ко им не дозвољава да дигну свој глас у одбрану српског народа. Зашто, пита са г. Јовановић, чиме је то Србија азаслужила? Србија и Црна Гора били су оснивачи Друштва народа и Уједињених нација. Војска РС данас је једна од најбољих и најангажованијих у мировним мисијама УН, током два светска рата била је увек на страни победника, савезница са војним силама, Француском, Великом Британијом, Русијом, САД. Никад није нападала ниједну државу. Зашто су нам сада у одсутном тренутку наше историје многи окренули леђа?
У својој књизи „1244 КЉУЧ МИРА ЕВРОПЕ“ о Вилијаму Вокеру, г. Живко Јовановић пише:
„Жалосно је што је Међународна заједница допустила да једна таква личност буде, на делу Србије, представник Европске организације за безбедност и сарадњу. Свима је било познато његово вишедеценијско искуство у Салвадору и другим латиноамеричким земљама, где је учестовао у пучевима, у илегалном наоружавању „контраша“ у Никарагви у шверцу оружја и у другим недопустивим , политички опасним и правно и морално неприхватљивим радњама …“
Гостујући једном на ТВ „Хепи“ (а записано је у књизи), г. Јовановић је рекао:
-Наша дипломатије треба у ОЕБС-у, УН-у, Савету Европе, у Парламентарној скупштини Савета Европе и у свим међународним форумима , да „жигоше“ и раскринкава овакву улогу тзв. међународних представника , и да траже промену прљаве и разорне политике која је коришћена за отимање Косова и Метохије од Србије“.
Србија жели мир. Земља Николе Тесле, Михаила Пупина, Милутина Миланковића не жели више да јој деца гину у рату, који неће имати крај. Двадесети век је био трагичан за Србе. Влада Србије жели да у договору са Албанцима реши питање КиМ. Аргумената да Србија одбрани Косово и Метохију има много. А основни је правни документ, који се базира на поштовању међународног права, у које се Европа куне. То је РЕЗОЛУЦИЈА СБ УН 1244! Да је ово још увек валидан документ, који детерминише (одређује) односе Срба и Албанаца на КиМ, и да је и даље Аутономна Покрајина Косово и Метохија део Републике Србије, доказ је да све више говоре и траже из Приштине да се РЕЗОЛУЦИЈА СБ УН 1244 измени!?
Статус КиМ према међународном праву је: да је Косово и Метохија Аутономна Покрајина унутар Србије. „Питање статуса Косова“ не постоји преме међународном праву.
Историјске тапије (документи) Србије на КиМ: Косово и Метохија као историјски центар средњовековне српске државе и колевка српске културе. А то говоре и документи са којима треба да светским моћницина „машу“ наши политичари:
Да је Космет српска територија потврђује:
Уговор из Букурешта од 10. августа 1913. г. Резолуција СБ УН 757 од 30. маја 1992.г. и 777 од 19. септембра 1992. г. Резолуција 47/1 од 22. септембра 1992. г. Генералне скупштине Уједињених нација. Поновна потврда државне целовитости, тада РСЦГ, од стрене међународне заједнице. Париски споразум од 14. децембра 1995. Поновна потврда суверенитета и граница Србије и Црне Горе од страане Европске уније, САД, Руске Федерације, Уједињеног Краљевства, Савезне Републике Немачке и Француске Републике.
За Српску ТВ: текст и фото, Зоран ЈАКШИЋ
