О СТРАДАЊУ, ЈУНАШТВУ И ЖИВОТУ СРБА У СРЕМУ
У некадашњем Ратничком дому, сада Дом Војске Србије, у понедељак 18. марта пред великим бројем љубитеља књиге представљено је дело „Илијина прича” ауторке Снежане Алексић. Ова научна монографија, изавала је велику пажњу љубитеља књига, која говори о јунаштву, подвизима и животу српског народа из Срема у Великом рату. Ова промоција остварена је у сарадњи са Савезом удружења потомака ратника Србије 1912. – 1920.
-„Илијина прича“ је књига о страдању, витештву и пожртвованости сремачких Срба у Великом рату, у којем су сви пречански Срби, на различите начине, били изложени тортури и репресалијама, као део народа који је тежио националном ослобођењу и присаједињењу Краљевини Србији – написао је у рецензији о књизи проф. др Дејан Микавица.
-У књизи „Илијина прича“ јасно се сагледава резултат вишедеценијског, студиозног и свеобухватног интегративног истраживања са јасним циљем добијања свих релевантних података, информација и историјски обухваћених чињеница, на основу којих се може извести закључак о комплексном страдању сремског народа у периоду од 1914. до 1918. године – додала је проф. др Татјана Драгичевић Радичечвић.
На промоцији су говорити Љубомир Марковић, председник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912–1920, Зоран Колунџија, уредник Издавачке куће „Прометеј” из Новог Сада и ауторка Снежана Алексић.
Пречански Срби су годинама од стране Аустро-Угарске били изложени тортури и репресалијама зато су стално тежили националном ослобођењу и присаједињењу Краљевини Србије. Они су са великим одушевљењем дочекали Војску Краљевине Србије, која је у септембру 1914. године после победе на Церу желела да гони преко Саве и потпуно порази Аустро-угарску армију.
Говорећи на промоцији Љубомир Марковић, председник СУПРС 1912. 1920. је рекао да је о дејству Војске Краљевине Србије и о српском народу у Срему до сада мало писано и зато књига „Илијина прича“ је веома значајна. Марковић је истакао да је ситуација у којој се тада нашла Српска војска , крајем августа и почетком септембра, била веома сложена и тешка. А као и увек, и из ове ситуације уз велике жртве и подвиге успела је да изаће и настави свој победоносни пут. У књизи ауторка Снежана Алексић је изнела низ капиталних, значајних и аутентичних докумената што повећава њену вредност . Због тог труда зазлужује захвалност свих потомака ратника у Великом рату.
Зоран Колунџија, издавач ове научне монографије се захвалио ауторки Снежани Алексић и нагласио да је књига значајно дело за српску историографију јер сведочи о једном тешком и славном времену на један научни начин, чињеницама и истинитим документима. Књига је једна у низу која је објављена у едицији поводом 100-те годишњице од победе Војске Краљевине Србије са савезницима у Великом рату. Да додамо, због ове едиције је 2018. године Издавачка кућа „Прометеј“ проглашена за „издавача годинне“! Господин Колунџија је нагласио да књига говори о јунаштву пречанских Срба и љубави према Отаџбини, али и о томе да су у тешким ратним околностима понекад морали да се боре једни против других. Јер у борби против Српске војске Аусто-Угарска је у своје редове често мобилисала и пречанске Србе.
Снежана Алексић, ауторка књиге „Илијина прича“ захвалила се издавачу и организатору (СУПРС 1912. – 1920.), говорила је о својим искуствима приликом трагања за документима и при писању књиге. Притом је нагласила да сматра да је дала скроман, али веома важан допринос српској историографији јер се жртве и борба сремачких Срба не сме заборавити, већ увек подсећати на јунаштво које су испољили у борби за слободу и пресиједињењу Србији. Зато није никаво чудо што су Сремци први одлучили 24. новембра, дан пре 25. новембра, када је у Новом Саду одржана Велика народна скупштина о присаједињењу Баната, Бачке и Барање, да уђу у састав Краљевине Србије.
Књига Снежане Алексић обилује бројним фотографијама и документима које сведоче о страдању Сремаца у Великом рату. У њој има статистичких података о популацији која је страдала. Ту су и спискови заробљеника, подаци о уништавању срспких манастира и друге културне баштине, али и описивање битних чињеница везаних за живот Срба, који су се први нашли на удару Аустро-угарске војске. Први део књиге обухвата саму офанзиву и прелазак Српске војске у Срем, а у другом делу ауторка анализира економске услове у којима су Срби живели у Срему почетком Великог рата.
На крају предсатвљања књиге „Илијина прича“, г. Љубомиир Марковић је ауторки Снежани Алексић предао почасну захвалницу Савеза удружења потомака ратника Србије 1912. – 1920.
Текст и фото: Зоран ЈАКШИЋ
