ТРАДИЦИОНАЛНА МУЗИКА – ЧУВАР СРПСКОГ ИДЕНТИТЕТА
Поводом 15. септембра, Дана српског јединства, слободе и националне заставе, Српско културно-уметничко друштво „Дервента“ из Дервенте у Републици Српској је организовало по девети пут музичку манифестацију, Фестивал етно-песме Дервента 2025, која је трајала два дана, 13. и 14. септембра.
Да се подсетимо, 15. септембра 1918. г. пробијен је Солунски фронт у Великом (првом) светском рату. У част славне Српске војске Краљевине Србије и њене победе у отаџбинско-одбрамбеном и ослободилачком рату, која је на исти дан, 15. септембра, ратне 1918. г. са некадашњим савезницима (Уједињено Краљевство, Француска, Грчка, Италија) пробила Солунски фронт и натерали Централне силе (Немачка, Аустроугарска, Бугарска) на хаотично повлечење и предају, 2020. године Влада Републике Србије је установила, Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Овај празник слави читав Српски свет, сви Срби у матици Србији и расејању. Па, и у Репубици Српској.
Првог дана, 13. септембра на овом интернационалном сабору српске етно-песме у центру Дервенте код Централног споменика борцима у одбрамбеном ослободилачком рату 1992 – 1995. наступили су уметници из три државе: Србије, Хрватске и Републике Српске (БиХ). И то: етно-група „Српски дом“ из Сремске Митровице (Србија); Вокално-инструментали етно-ансамбл „Ђурђевак“ из Боботе (Хрватска); Етно-певачка група „Босиљак“ из Брчког (Република Српска); Мушка певачка група КУД „Милан Егић“ Брезичани (Приједор, Република Српска); Мушка певачка група „Удружења за очување традиције“ из Приједора; Женска певачка група СКУД „Дервента“. Специјална гошћа на овом Сабору етно-песме била је етномузиколог из Београда Бојана Николић Петричковић, најбољи интерпретатор старе традиционалне српске сеоске песме. Другог дана, 14. септембра Бојана Николић је одржала радионицу традиционалног сеоског певања.
Саша Арсенић, уметнички руководилац извођачког фолклорног ансамбла у оквиру СКУД-а и члан организационог одбора Фестивала етно-песме, у потуности је укључен у све активности Друштва, како то иначе бива у аматеризму. А за Српску ТВ Чикаго, каже:
-Фестивал етно-пјесме у организацији СКУД-а „Дервента“ ове године је доживио своје девето издање. Поред концерта пјевачких група из земље и региона, посебно смо поноси на едукативни сегмент Фестивала у облику радионице традиционалног пјевања, јер један од основних циљева Фестивала, поред промовисања традиционалне и етно пјесме, јесте активно укључивање младих у њено очување. Најбоља оцјена квалитета Фестивала јесу задовољни учесници који се увијек радо врате на наш Фестивал као и указана подршка Града Дервента, Владе Републике Српске и Министарства културе Републике Србије. Фестивал се од 2022. године одржава у оквиру Дана српског јединства, слободе и националне заставе. На овај корак смо се одлучили јер наша традиционална пјесма јасно говори ко смо и одакле долазимо те се надамо да ћемо и наредних година на Фестивалу угостити бројне чуваре нашег националног идентитета.
СКУД „Дсрвента“ је једно од најактивнијих друштава у Републици Српској. Много ради на очувању културног наслеђа и омасовљењу, па је позвала заинтересоване грађане да постану чланови: фолк-ансамбла, певачке групе, инструменталног састава, рецитаторске секције, неки могу да похађају школу шаргје и да упознају познатог шаргијаша Марка Марковића, који се бави и израдом шаргија. Нису заборављени ни старији суграђани, они могу бити чланови ветеранског ансамбла, а за оне који би се рекреативно бавили игром и певањем постоји рекреативна група.
Ево шта је изјавила Бојана Николић после наступа у Дервенти на Фестивалу етно-песме:
-Било је феноменално на самом сабору а посебно на вокалној радионици. Са полазницима сам радила на вокалној техници и српским традиционалним песмама из Босне и Херцеговине (Република Српска и Федерација БиХ). Посебно је драгоцено што сам радила песму “Зелен орај па се пресавио” са Озрена (Република Српска), која се у оригиналу пева “у двоје”. Ја сам тај пример радила са целом групом и сигурна сам да ће бити пуно дуета који ће изводити ту песму. Јако је мало сачуваних архивских записа са Озрена па је спасавање песама старије вокалне традиције која је у „секундама“ и тешка младим групама за певање изузетно драгоцено. Са певачима сам радила и „грокталицу“ из околине Ливна “Игра моје окићено јање”, „канталицу“ са Романије коју сам научила од моје бака Јоке “Мајка буди Раду у дебелом ‘ладу”, песму “на бас” “Гори гора, гори боровина” која је забележена у селу Челарево од колониста из Босанске крајине и друге вокалне примере српског традиционалног певања из Републике Српске и Босне и Херцеговине.
-Такође сам подстакла домаћине из СКУД-а Дервента да крену на теренска истраживања у Дервенти и околини па да следећа вокална радионица буду само песме из Дервентског краја јер ја на жалост немам ниједан пример песма из Дервенте јер се није систематаки снимало и спасавало српско културно наслеђе. Ко је и снимио нешто није послао људима из СКУД-а „Дервента“ да и они имају те примере.
Текст, Зоран ЈАКШИЋ
Фото: СКУД „Дервента“
