TERME 3000 VRH SLOVENAČKOG TURIZMA
Mesec Pravoslavlja u slovenačkoj pokrajini Pomurju, koga organizuje Srpsko kulturno društvo Štajerska zajednica iz Maribora biće zabeležen kao najveća akcija Srba iz Štajerskih pokrajina (Slovenije i Austrije) u ovoj slovenačkoj pokrajini u srcu neokrnjene prirode i crnih geotermalnih i mineralnih voda. Vekovima su mnogobrojni narodi prolazili ovim krajevima i koristili blagodeti Panonske nizine.
Članovi veoma aktivnog društva Štajerska zajednica iz Maribora organizovali su u Moravskim Toplicama izložbu pravoslavnih ikona u čast pravoslavnog Božića i pravoslavne nove godine. Izložba je naišla na dobar prijem kod ljubitelja slikarstva iz ovog dela Slovenije i Austrije. Veliki broj ljubitelja srpskih ikona stigao je samo zbog izložbe u ovo lečilište, koje se nalazi na tromeđi Mađarske, Hrvatske i Slovenije.
Povodom današnjeg zatvaranja izložbe organizator izložbe pravoslavnih ikona Srpsko kulturno društvo Štajerska zajednica predalo je dve ikone velikog pravoslavnog ikonopisca Alimpija Košarkoskog dvojici vrhunskih ljudi iz ovog dela Pomurja. Košarkoski je poklonio ikonu Svetog Nikolu Ferdu Gumzeju, direktoru prestižnog hotela Livada iz kompleksa lečilišta Terme 3000 iz ovog bisera slovenačkog turizma. Drugu ikonu Hristusa predao je Košarkoski Gezi Erniši, Mitropolitu slovenačke evangelističke crkve, koji je izložbu zvanično otvorio 7 januara na pravoslavni Božić i danas je zatvorio.
Predstavnici društva Štajerska zajednica Zdravko Majstorović, predsednik nadzornog odbora i Rade Bakračević, predsednik društva, dogovorili su se da nastave započetu plodnu saradnju sa predstavnicima evangelističke crkve iz Slovenije i lečilišta »Terme 3000« iz Moravskih Toplica. Dogovorili su se da na proleće posle meseca Pravoslavlja u Pomurju organizuju srpske kulturne dane, koje tradicionalno održavaju članovi Štajerske zajednice svake godine u drugom delu Slovenije i Austrije. Želja im je da ove godine dovedu u severositočnu Sloveniju, srpske književnike, slikare iz Srbije i Republike Srpske i jednu folklornu grupu iz Srbije.
Moramo pohvaliti pozitivno gledanje dva ključna čoveka iz Pomurja Erniša i Gumzeja na saradnju Slovenaca i Srba, koji žele da se Srbi i Slovenci što čvršće povežu. Prilikom otvaranja izložbe pravoslavnih ikona u Moravskim Toplicama Mitropolit Geza Erniša pozvao je vernike pravoslavne, katoličke i evangelističke da se međusobno povežu i da na taj načih ujedine sve hrišćane jer imaju jednog zajedničkog Boga.
Gumzejeva želja je da što više turista iz Srbije dođe u ovaj biser slovenačkog turizma, koji obiluje geotermalnim vodama i vrhunskim hotelima. Lečilište TERME 3000 ima 22 otvorena i zatvorena bazena sa toplom i mineralnom vodom, sa 5.000 m2 površine vode, sa velikim brojem sportskih i rekreativnih centara i najpoznatijim terenima za golf (sa 18 polja) u ovom delu Evrope.
Tekst: Rade Bakračević
Foto: Zdravko Majstorov
MOJE RAZMIŠLJANJE POVODOM…
Lepa reč daleko se čuje, a dobro delo još dalje.
Onog trenutka kada čovek dobije rešenje za penziju, on već nekako samoumišljeno i nesvesno postaje star. U skladu i shodno rešenju merka i kupuje svoj prvi štap, i sve nekako odjednom počinje da ga boli.
U slučaju našeg prijatelja, istaknutog Srbina među Srbima ne samo Slovenije u kojoj živi, već i među Srbima Evrope, kulturnog i humanitarnog radnika, samopregornog i istrajnog borca za srpstvo i slogu, ovo pravilo ne važi, a izgleda da nikada nije ni važilo. On je aktivniji danas nego bilo kada. Njegovih sedamdeset godina su preplavljeni poletom, neumornom energijom i vedrim optimizmom koji neprekidno prenosi i na druge oko sebe. Mlađi i vredniji nego ikad i uvek samo sa šoljicom zelenog čaja, i ovih dana na početku Nove 2011. dobija čestitke pohvale i pozive sa svih strana.
O kome se radi nadam se da nije bilo teško odgonetnuti.
Da gospodin Bakračević, predsednik Srpskog kulturnog društva Štajerska zajednica zaista zaslužuje same čestitke i hvalu, potvđuje i nedavno pristiglo pismo predsednika Saveza srpskih društava Slovačke i predstavnika – delegata Skupštine dijaspore i Srba u regionu.
Poštovani g. Rade. Neću preterati ako kažem da ste najzaslužniji za širenje kulture Srba u Sloveniji. Želim Vam uspeha u daljem radu i što više uspešno realizovanih akcija. Biće mi čast ako se sretnem sa Vama. U februaru planiram da dodjem u Sloveniju pa ću Vam se javiti. Prošlog meseca sam bio u poseti Samoupravnoj zajednici Srba u Madjarskoj sa gos. Aleksovom. Organizator svega je bio g. Vlastimir Vujić. Tamo smo spominjali i Vas i to u kontekstu da spojimo Srpsku dijasporu iz Madjarske, Slovačke, Slovenije i Rumunije i da razmenjujemo informacije koje su zanimljive i da ih objavljujemo u časopisima koji izlaze u tim državama. Želeo bih da se i Vi uključite i da nastavimo sa takvom praksom.
U Novoj 2011 godini Vama i Vašoj porodici i saradnicima želim sve najbolje, da Vas prati sreća i blagostanje.
Stane Ribič:
U prilog tvrdnji g. Stana Ribiča, da je Rade Bakračević zaista najzaslužniji za širenje kulture Srba u Sloveniji, govori i podatak da je Srpsko kulturno društvo Štajerska zajednica na čijem čelu se nalazi Bakračević, odmah, već u Januaru mesecu Nove 2011, startovalo radno. Organizovali su i sproveli izuzetno posećenu, zapaženu i medijski odlično propraćenu izložbu pravoslavnih ikona u Moravskim Toplicama. Autori umetničkih ostvarenja su bili slikari Dušan Nešković iz Šapca i Alimpije Košarkoski iz Makedonije. Uključio se u proslavu dočeka nove Pravoslavne godine u biseru slovenačkog turizma. U dane »Zlatne lisice« na Pohorju primio je zvaničnu delegaciju Kraljevčana. Počeo je sa pripremama ovogodišnjeg šestog međunarodnog festivala šaha »Radenci 2011«, koji će se održati 28 maja u Radencima. Njegovi projekti su originalni i izuzetni. Nije zanemarljivo dejstvo i to da sve akcije i aktivnosti u severoistočnoj Sloveniji i austrijskom Gracu prati budnim okom profesionalnog novinara i to objavljuje u evropskom »Kurir«-u i Štajerskim novostima.
Naš prijatelj i prijatelj svih ljudi dobre volje, g Bakračević, vedrog duha, spreman na šalu i doskočice, odmah posle izložbe u Moravskim Toplicama, napisao je reportažu o dočeku ruskog ambasadora Doku Garupoviča u slovenačkoj Štajerskoj, tačnije u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Mariboru. Tom prilikom je bratska Rusija obećala pomoć u izgradnji Srpske pravoslavne crkve u Mariboru, a Rade Bakračević, veštom rukom i briljantnim besedama o tome obavestio srpsku javnost u Sloveniji.
Koristim priliku da zabeležim i reči našeg zajedničkog prijatelja Dr Komadine iz Celja koji je jednom prilikom rekao o Bakračeviću: »Ne želim da pišem o njegovim aktivnostima, koje su uvek bile pozitivne i uspešne. Pratio sam njegov neprofesionalni rad u Savezu srpskih društava, u povezivanju Srba iz dve štajerske pokrajine u turizmu, novinarstvu, sportu pa na kraju i politici. Dva puta je proglašen 2002 i 2003 sa svojim preduzećem »Bajus« za najuspešnijeg privrednika Slovenije. Dobitnik je posebnog priznanja za razvoj slovenačkog turizma. Nosilac je srebrnog znaka TZS i jedini iz Slovenije nosilac Zlatnog znaka Republike Srbije, dobitnik priznanja za sve dobro što je uradio u životu, koje mu je predao dr. Vekoslav Grmič, »Naslovni škof«. Ponosi se priznanjem »Zaslužni građanin grada Kraljeva«. Napravio je ogromno kada je ponovo povezao dva partnerska grada Maribor i Kraljevo zbog čega su ga predstavnici Kraljeva proglasili za počasnog konzula Kraljeva. Rade je uvek originalan, neponovljiv i uspešan«.
Upravo zbog takve filozofije života i načina delovanja Srbina iz Kraljeva, Rada Bakračevića, Slovensko srpsko kulturno humanitarno društvo SRETENJE iz Slovenskih Konjica, čestita mu na svim uspesima, koje je imao širom naše nekada zajedničke domovine pa čak i Austrije. Zabeležimo i šest kamiona – 60 tona humanitarne pomoći, koju su pokojni Rade Živaljević i naš Rade Bakračević predali Crvenom krstu Kraljeva. Da ne ostane ne dorečeno. Želim da među našim Srbima u Sloveniji i po celom svetu zavlada sloga i više ljubavi jednog do drugog, tolerancije i razuma, uz zeleni čaj, koji pije svakodnevno jer je možda baš u njemu tajna vitalnosti i životnog optizmima Rada Bakračevića kojim nas obliva svih ovih godina.
Radovan B. Milić