ДОДЕЉЕНА БРОЈНА ПРИЗНАЊА
Већ дуги низ година сарадња Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920 и Удружења чувара српских обичаја и традиције „Прела и посела“ дају одличне резултате. На овом простору тешко их је све набројати. Само ћемо се осврнути на два догађаја, који су обележили последње месеце 2019. године.
– У 2019. години Удружење чувара српских обичаја и традиције „Прела и посела“ имало је много активности. Први догађај, којег смо јесенас заједнички са СУПРС 1912 – 1920 обележили на Београдској тврђави је поводом 104. годишњице одбране Београда у Великом рату под слоганом „У славу и част браниоцима Отаџбине“, био један од најсадржанијих и најзахтевнијих. После парастоса у цркви Ружица одржан је културно-уметнички програм, у којем су учествовали: ансамбл „Гледанице“ под руководством Ратислава Благојевића,па, играчка група „Српска традиција“ (руководилац Маријана Миликић). Родољубиву песму Милутина Бојића „Плава гробница“ ја сам казивао. Учествовали су још свирајући на националним инструментима: гуслар Зоран Племић и гајдаш Тома Ђурин, који су приказали своје умеће и одушевили присутне. На спомен-коструницу браниоца Београда цвеће су положили проф. др Миладин Шеварлић, представник Друштва српских домаћина и представник Удружења чувара српских обичаја и традиције „Прела и посела“. Положени су и венци код спомен обележја руским војницима погинулим у Великом рату у одбрани Београда – каже Драгиша Симић, председник Удружења „Прела и посела“.
Поред чланова Савеза удружења потомака ратника Србије 1912 – 1920 сабору на Београдској тврђави присусутвовали су и бројни грађани, чланова многих патриотских удружења, затим, ђаци Више угоститељске школе са професором Туцовићем. Јавни историјски час одржао је историчар и књижевник Милосав Недић. Проф. др Драган Батавељић казивао је чувене речи мајора Милутина Гавриловића, које је изговорио својим војницима пред напад непријатеља на Београд. Он је, подсећајући присутне, истакао да су браниоци Београда великом храброшћу и јунаштвом пружали снажан отпор јачем непријатељу, Аустроугарској војсци, гинући у част и за славу отаџбине Србије. Слободан Димитријевић, који је дошао са делегацијом руско-српског пријатељства, говорио је код споменика погинулих храбрих руских војника, како су у то време браниоци Београда били усамљени, али, ипак данима су се одупирали надмоћнијем непријатељу. Долазак руских добровољаца, улило је велику снагу браниоцимаа, испоставило се, да Срби, ипак, нису сами. Проф. др Миладин Шеварлић, почасни члан Руске академије наука говорио је и о братској сарадњи Русије и Србије током Великог рата. Војници Руске Имерије, не само при одбрани Београда, заједно са припадницима армија Уједињеног Краљевства, Француске, краљевина Србије, Грчке и Италије дали су велики допринос у борбама на Солунском фронту. Сабору на Београдској тврђави подршку су дали: Снежана Бутаревић из Неготина, козачки атаман, која је Војску Републике Србије служила у Ваљеву, па, Удружење жена „Новосељанке“ из Банатског Новог Села, пријатељи из Боботе (Сремска Славонија) …
Други догађај, који је обележио успешну сарадњу Савеза УПРС 1912 – 1920 и Удружење „Прела и посела“ је представљање неколико књига аутора Драгише Симића у београдском Дому Војске Србије, које су током године изазвале пажњу читалачке публике. То су вредна дела, а баве се српском традицијом, културом и обичајима. Међу њима је било допуњено издање књиге „Здрав Србије, мој поносу“, која је представљена и 2019. г. на Сајму књиге у Београду. Захваљујући Драгиши Симићу и књизи, која се бави здравицама, „Здрав Србине, мој поносу“ Етнографском музеју у Београду је дата препорука да се (здравице) уврсте у нематеријално културно добро. То је и учињено. Али, иницијатива је да Етнографски музеј предложи Министарству културе и информисања Републике Србије да оно пошаље предлог УНЕСКО-у како би се српске здравице, које су карактеристичне за Србе, уврстиле у нематеријална културна добра, као што је то учињено са колом, и гуслама.
Поред чланова Савеза на промоцији у Дому Војске били су и многи сарадници Драгише Симића. О књизи „Здрав Србине, мој поносу“ је говорио, Љубомир Марковић, председник Републичког одбора СУПРС 1912 – 1920, који је по завршетку представљања књиге уручио Драгиши Симићу почасну споменицу. О Симићевом делу беседили су и: проф. др Драган Батавељић, професор Миша Којић из Удружења за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“ и сликарка Лола Аџић, која је имала изложбу својих слика.
У програму поред играчке групе „Српска традиција“, која је наступила са „Краљевим колом“ и младог виолинисте Раше Савића једну песму извели су, певачицe Душица Томашевић и Слободанка Миладиновић заједно са Драгишом Симић, уз пратњу познатог композитора и певача Срђана Ивковића. Њима су се током извођења придружили и чланови ансамбла „Српска традиција“.
Промоцију својих књига г. Драгиша Симић је искористио да подели захвалице својим дугогодишњим сарадницима, који су му помогли у реализацији својих књижевних дела: проф. др Драгану Батавељићу, Зорану Протићу директору Радио „Соко“ из Љубовије, Станку Лакићу из Удружења „Колевка“, текстописцу Илији Адамовићу, Божи Дринићу, Јасмини Буквић, Биљани Калуђеровић.
Посебну признање Симић је доделио Маријани Миликић из Удружења „Српска традиција“, која се бави очувањем и неговањем српске традиције и културе. Ова дама је докторант на Медицинском факултету у Београду, велики хуманиста, члан асоцијације у борби против беле куге, кореограф, стални сарадник Удружења „Прела и посела“. Она је осмислила игре „Краљево коло“, „Српкиња“, „Јефтановићево коло“, а за Српску ТВ Чикаго, каже:
-Моје Удружење се бави очувањем и неговањем старих градских игара и песама. У Удружењу имам и плетиље и везиље, ткаље … У њему су и жене, које се баве осликавањем на свили, платну, стаклу … Ту је и играчка група „Српска традиција“ у којој сам кореограф. Она често наступа на бројним саборима Удружења „Прела и посела“.
За Српску ТВ Чикаго, текст ио фото: Зоран ЈАКШИЋ
