ОСВЕТЛАЛИ ОБРАЗ СРБИЈИ И КАРАЂОРЂУ
У част 221-ве годишњице слободарског празника Сретења Господњег, 15. фебруара, када је велики српски вожд Ђорђе Петровић, звани Карађорђе, подигао на ноге устаничку Србијуј (1804. г.) против турских дахија и вековних завојевача и 190-те годишњице Сретењаког устава из 1835. г, првог демократског устава књаза Милоша Обреновића у Европи у устаничком Орашју (Општина Аранђеловац) је одржан 5. СРЕТЕЊСКИ СВЕСРПСКИ ФЕСТИВАЛ ИЗВОРНИХ ГРУПА ПЕВАЧА. Организатор овог јединственог сабора народних уметника, певача и свирача, који чувају и негују српску традиционалну музику је Удружење „Сретењска свитања 2004.“ из Раниловића (Општина Аранђеловац) на чијем је челу агилни и вредни г. Радиша Стојановић. Домаћин народним уметницима, бројним гостима из Србије и Републике Српске био је Етно ресторан „Карађорђев вајат 804“ у Орашцу.
Такмичење је одржано у оквиру Сретењских свечаности Општине Аранђеловац. Програм је водила Виолета Недељковић.
Жири, који је оцењивао извођење изворних певачких група био је: проф. др Димитрије О. Големовић, професор на Факултету музичке уметности у Београду (у пензији), МА Бојана Николић Петричковић, етномузиколог, оснивач центра за очување традиционалне културе ”Балканско културно наслеђе”, МА Марија Маша Шекуларац, етномузиколог, уредник на Радио Београду, Светлана Цица Азањац, етномузиколог, уредник на РТС-у (у пензији), ауторка емисија Српски источници и Шљивик, селектор манифестациј 62. Опленачка берба – Сабор изворног народног стваралаштва.
На сабору су наступиле 22 изворне певачке групе, од тога, 4 млађе женске групе, 1 млађа мушка група, 4 старије женске групе и 12 старијих мушких група и 1 мешовита певачка група. Из Републике Српске дошло је 9 а из Србије 13 изворних певачих група.
У Орашцу из Србије су наступили: „Распевани Колашин“, Зубин Поток; „Бреза“, Ивањица; „Бисери Ивањице“, Ивањица; „Гуча – Драгачево“, Гуча; „Петрова Гора“, Београд; Млађа мушка група „Ороз“, Културно-уметничког друштва „Цазра“, Апатин; „Опленац“, Топола; „Електрополцелан“, Аранђеловац; „Жича“, Жича, Краљево; „Дрина“, Гусларско друшто „Бранко Радичевић“, Нова Пазова; „Кордун“, изворна група КУД-а „Ђорђе Војиновић“, Инђија; „Војвода Јанко Катић“, Младновац.
Из Републике Српске наступили су: Српско културно-уметничко друштво Војковићи – Источно Сарајево (старија женска и мушка група); „Српски соколови са Козаре“ –Урије Приједор (млађа женска група и старија мушка група); „Филип Вишњић“, Братунац; „Томо Боровина“, Гласинац, Соколац; „Плави невени“, Фоча; „Завичај“, Соколац; „Свети Ђорђе“, Ново Горажде.
У ревијалном делу програма наступили су: „Сретењске зоре“ Раниловић, Аранђеловац и „Опленачке делије“ Топола и гуслари, Миланко Гардовић и Никола Ђапић.
Ево и награда стучног жирија: I место: мушка група певача „Дрина”, Гусларског друштва „Бранко
Радичевић“, Нова Пазова; II место: мушка група певача „Свети Ђорђе”, Ново Горажде; женска група певача „Војвода Јанко Катић”, Младеновац; III место: мушка група певача „Плави невени”, Фоча, мушка група певача „Мокра гора”, Зубин Поток, мушка група певача „Српски соколови Козаре”, Урије, Приједор.
Специјална награда за очување изворног певања у двоје – дует из мушке групе „Филип Вишњић”, Братунац; женски солиста први глас женске групе певача „Српски соколови Козаре”,
Урије, Приједор; мушки солиста Немања Гузијан КУД „Цазра“, Апатин.
Награда публике: мушка и женска певачка група Српско културно-уметничко друштво „Војковићи”, Источно Сарајево.
У Орашцу додељене су и специјалне награде, плакете, које је уручио организатор Радиша Стојановић. По одлуци председника Удружења „Сретењска свитања“ Раниловић, свеукупни победник је мушка певачка изворна група „Дрина“ из Нове Пазове. Катарина Пантић из Аранђеловца је проглашена за „Краљицу Фестивала“, а Миља Драмићанин, вишегодишња добитница овог признања постала је „Апсолутна краљица“. За врхунски рад у области неговања српске традиионалне изворне музике награђени су четворица, које је организатор назвао „краљеви“, то су: Драгослав Марковић из Жиче, Миленко Ковач из Сокоца, Милован Мики Велимировић из Зубиног Потока и Никола Ђапић из Београда. Плакету су добили и Милан Крунић, директор Дома културе у Ивањици, Мила Коларевић, председник Удружења „Стари Влах“ из Ивањице.
На крају овог значајног музичког догађаја, на којем се могле чути различите, традиционалне, изворне српске песме из Србије и Републике Српске, организатор, Радиша Стојановић је рекао да овакво задовољство и квалитет певања није доживео до сада, а посебно за последњих двадесет година од када се овакви врхунски фестивали одржавају у Раниловићу, Орашцу и Аранђеловцу. Певачи су својим наступима осветлали образ Србији и Карађорђу.
Обраћајући се свим учеснициома фестивала из Србије и Републике Српске познати етномузиколог проф. др Димитрије Големовић је рекао да све изворне певачке групе због квалитета извођења заслужују високу оцену.
Етномузиколог МА Бојана Николић Петричковић, један од најпознатијих интерпретатора етно-музике, која је читаву свој живот посветила афирмисању традиционалне српске сеоске и варошко-градске песме. Она је на почетку фестивала опевала песму: „А штo ћемо љубав крити“, а о самој манифестацији, каже:
-Овакве и сличне манифестације морају да имају већу подршку не само локалне заједнице, већ и државе, посебно Министарства културе Србије. Ја радо се одазивам организаторима да присуствујем догађајима и саборима, који негују традиционалне српске изворне песме. Те песме чине идентитет Срба, по њима се препознају у свету. Нестанком њих нестао би и српски свет. Многи нису свесни, у свету, па, и у Србији, какво музичко богатство, шареколикост малодија и ритмова имају Срби. Зато српску традиционалну песму, то благо, морамо неговати и сачувати.
У Орашцу је била и позната композиторка Јасмина Јакшић, која је пратила фестивал у друштву домаћина Радише Стојановића. Њене утиске за Српску ТВ Чикаго преносимо:
-Ово је леп пример очување традиционалне српске песме. Оваквих манифестација треба што више да имамо. Овај догађај је и за мене инспиирација и подстицај да и ја поједине своје композиције стварам у духу старе изворне песме. Ми имамо богато музичко наслеђе као мало који народ у свету.
Текст и фото за Српску ТВ Чикаго: Зоран ЈАКШИЋ
