ВЕЛИЧАНСТВЕНЕ СПАСОВДАНСКЕ ЛИТИЈЕ
Не сећамо се да се једном догађају у Београду последњих неколико десетина година дат већи значај и да се о њему више причало него о величанственим Спасовданским литијама, које су одржане 10-тог јуна у српском престоном граду у вечерњим часовима. Слободно можемо рећи, да су Спасовданске литије, не само по масовности, већ и по организованости и достојанству превазишле све културне и верске догађаје ове године у нашем главном граду а верујем и у Србији. И с правом можемо га већ сада назвати догађајем године. Зато смо одлучили да овај јединствени догађај забележимо и оставима траг на порталу Српске телевизије САД, Чикаго . Да се још једном подсетимо, како је изгледао свечано Београд на дан 10-ог јуна лета господњег 2021-ве године.
Вазнесење Господње или Спасовдан, је крсна слава главног града Србије – Београда. Овај хришћански празник се слави 40 дана после Васкрса и 10 дана после Духова. Поред Београда, Спасовдан слави и Бањалука, Источно Сарајево, Невесиње, Чачак, а манастири Раваница, Рукумија, Сестрољин и Доброводица посвећени су овом празнику.
Од када је деспот Стефан Лазаревић (1377 – 1427), син кнеза Лазара Хребељановића, 1403-ће године одредио да Београд буде српска престоница, а у част обнове и напредка, за своју славу узео је – Спасовдан. Због тога што је Стефан одредио да Београд буде престони српски град Градска скупштина му је у центру града у булевару, који носи његово име, недавно и открила импозантан споменик, који ће красити Београд и одушевити бројне пријатеље и туристе, који ће имати прилику да га виде.
Када је Господ васкрсо, чиме је показао да је јачи од смрти, обраћајући се својим ученицима је рекао:
-Идите по читавом свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и прекрсти се биће спасен, а ко не поверује биће осуђен.
Да би у томе успели Христос им је обећао Духа Утешитеља и заповедио да до силаска Духа Светога не излазе из Јерусалима. Само су тако могли пронети Христову веру у свет и тиме човечанство спасити у вери. Одатле име – Спасовдан. Подгнутих руку Христос је ученике благословио након чега се почео уносити на небо, Уснесење, тако се, завршивши дело спасења, вратио Богу на небесима.
Обележавање празника Спасовдана започето је светом архијерејском литургијом у Вазнесењском храму, који се налази у центру Београда. Литургију је служио Његова светост патријарх српски господин Порфирије. Саслуживали су: изабрани епископ марчански Сава (Бундало), игумани манастира Хиландара и Студенице архимандрити Методије и Тихон, јерођакон Нектарије, протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић, протођакон Стеван Рапајић и ђакон Радомир Врућинић у молитвеном учешћу верног народа и братства Вазнесењског храма на челу са старешином протојерејем Арсенијем Арсенијевићем. Појао је хор Вазнесењског храма под управом Јелене Чворо.
Уз оглашавање звона на свих београдских цркава Спасовданска литија кренула је од Вазнесдењске цркве улицом књаза Милоша Великог, преко улице Краља Милана, трга Славија, Булевара ослобођења до Храма Светог Саве на Врачару. У колони од неколико десетина хиљада Београђана, предвођена Његовом светости патријархом српским г. Порфиријем, био је и домаћин славе, градоначелник Београда др Зоран Радојчић, неколико десетина свештеника, припадници Војске Србије, Полиције, бројни медицински радници – јунаци борбе против епидемије ковид-19. Посебно су одушевили многи млади учесници Спасовданских литија, који су били обучени у народне ношње.
У литији су ношене мошти Светог деспота Стефана Лазаревића и Свете Петке, икона Прсвете Богородице Тројеручице, барјаци, заставе, међу њима и застава Београда, која се чува у Вазнесењској цркви. Часни крст је ношен испред литије, а носио га познати спортиста Раде Савић. Патријарх српски г. Порфирије је ишао испод неба, кога су носили припадници Жандармерије
У Храму Светог Саве Његова светост патријарх српски г. Порфирије служио је молебан са преосвећеном господом епископима: врањским Пахомијем, крушевачким Давидом, нишким Арсенијем, осечкопољским и барањским Херувимом, ремезијанским Стефаном, умировљеним канадским Георгијем, изабраним мачванским Савом, игуманима хилендарским Методијем, студеничким Тихоном и многобројним свештенством.
Зашто су ове године величанствене Светосавске литије биле најпосећеније и најорганизованије икада? Поред тога што је међу Србима сваког дана све више оних који се враћају Христу и Богу, један од разлога што су литије биле масовне је што су одржане у вечерњим часовима, после радног времена, па су и ученици и студенти имали прилику да се укључе после својих школских и студентских обавеза. Ову новину, да уместо у подневним часовима Светосавска литије се одржи у вечерњим часовима, је предложио Његова светост патријарх српски г. Порфирије. И био је то пун погодак. Верујем да ће се ова пракса наставити и следећих година и да бити још масовније присуство верујућег народа.
После молебана патријарх г. Порфирије је одржао беседу у којој је позвао на јединство и кидање граница, које унутра носимо, речима: „Небо се отворило данас“ и започео беседу, коју пеносимо у целости:
„Ми смо се вечерас сабрали у једно и у овој Спасовданској литији, крсном ходу кроз улице првопрестолног нашег града Београда сабрали се под куполом овог предивног храма посвећеног светитељу Сави. Тим ходом и сабирањем у центар нашег народа ми смо показали да знамо ко смо, одакле смо али и да знамо куда идемо.
Није потребно да нам ико објашњава ко смо и шта смо. Знамо своје име и презиме, знамо ко су нам отац и мајка, знамо ко су нам светитељи. Знамо ко је онај у чијем смо се храму окупили. Он је наш представник пред Богом.
И гле чуда, баш на данашњи дан пре 800 година у светој Жичи, дому Спасовом, Свети Сава је изговорио своју чувену беседу када се у Жичи сабрало небројано много Срба, као и данас у Београду. Сабрали су се да чују беседу о правој вери. Та беседа је аманет Светог Саве. Те речи, упућене свима, па и нама данас овде, износе суштину нашег постојања, јер износе суштину јеванђеља.
Свети Сава је изрекао истине праве вере, православне, тада у Жичи и рекао да без истинске и праве вере није могуће достићи истински живот. С друге стране, живот у злу, који је промашај, не може сведочити истинску и праву веру која дарује Христа. Јеванђеље каже: „Љуби ближњег и непријатеља свога“, а философија света вели: „Опскрби се вештинама и не бирај средство да би остварио циљ“. Такав свет не може обликовати хришћанина.
Није могуће волети Бога ако не волиш човека. Ко каже да воли Бога, али не и човека, тај лаже себе и тај је јасан.
Господ нас је на Спасовдан обезграничио и зато у нашој близини има места за свакога. Не само у близини, у нашем срцу и души има места за свакога, јер се налазимо на грудима Савиним, а он се налази на грудима Христовим.Не пристајемо на то да нисмо човекољубиви, јер знамо да нас је господ обезграничио. Савина порука је порука Спасовданска. Ми смо разумели да хоћемо да будемо једно с Христом, једно са собом. Уморни смо од подела и ружних речи. Уморни смо од лоших вести. Песникиња је рекла дајте нам једанпут лепу вест, а има их, хвала Богу, милијарду пута више него лоших. Да будемо једно, да покидамо границе које изнутра носимо. Да у Христу превазиђемо своја схизофрена стања лична.
Родитељи, волите своју децу, немојте само да им испуњавате жеље како вас не би болела глава од њихових несташлука. Децо слушајте своје родитеље, служите им нарочито кад постану стари. Не заборавите сузу мајчину и зној очев. Немојте говорити има времена за то. Има времена за све друго, а и за то је мало времена увек.
Немојмо непрестано тражити оправдања за своје незадовољство изван себе. Наравно, све може бити боље, али немојмо тражити разлоге за мир,р радост, хармонију и љубав изван себе. Немојмо се правдати што све то немамо разлозима изван себе. Само треба примити испружену руку Христову и хтети постати бољи. Постати брат и сестра свима.Нека је благословен и радостан данашњи дан. Срећна слава и Господ нека све благослови.
За Српску ТВ Чикаго, Зоран ЈАКШИЋ
Фотографије: Српска Православана Црква