ПОЧАСТ СЛАВНОМ КОМАНДАНТУ СРПСКЕ ВОЈСКЕ
Поводом 161. годишњице од рођења једног од највећих српских војсковођа у ослободилачким радовима у Србији, крајем деветнаестог века и у првпј половини двадесетог века, војводе ПЕТРА БОЈОВИЋА (16. јул 1958. Мишевићи – 19. јануар 1945. Београд) Савез удружења потомака ратника Србије 1912 – 1920 је одржао скуп сећања испред његовог споменика на београдском Врачару. Тим поводом су потомци старих ратника и поштоваоци лика и дела славног војводе ПЕТРА БОЈОВИЋА код споменика положили цвеће и венце и евоцирали успомену на једног од највећих команданата и војсковођа Српске војске Краљевине Србије.
Окупљеним потомцима старих ратника из Београда обратио се председник Градске општине Врачар, проф. др Милан А. Недељковић и Љубомир Марковић, председник Управног одбора СУПРС 1912 – 1920.
Војвода Петар Бојовић, је учесник шест ослободилачких ратова Србије. Као питомац Војне академије био је учесник Српско-турских ратова за ослобођење Отаџбине (1876 – 1878). У чину водника учествовао је у Српско – бугарском рату 1885. Захваљујући упорном раду и посвећености војничком позиву брзо је напредовао. У Првом балканском рату (1912), са чином пуковника био је начелник штаба 1. армије. Учесник је Другог балканског рата (1913). У Великом рату био је командант славне 1. армије. Једно време био је и начелник Врховног штаба команде Војске Краљевине Србије. Чин генерала добио је 20. октобра 1912. У чин војводе унапређен је 13. септембра 1918. Војвода Петар Бојовић био је најодликованији српски војсковођа, добио је бројна српска, југословенска и инострана одликовања.
Домаћа одликовања: Орден Карађорђеве звезде 1, 3. и 4. реда: Орден Карађорђеве звезде са мачевима 2, 3. и 4. реда; Орден белог орла 3, 4. и 5. реда; Орден белог орла са мачевима 1. и 5. реда; Орден Таковског крста 2, 3, 4. и 5. еда; Орден Светог Саве 3. реда; Орден Југословенске круне 1. реда; Златна медаља за храброст; Медаља краља Петра I Карађорђевића; Споменице за Српско-турске ратове 1876—1878; Споменица за Српско-бугарски рат 1885—1886; Споменица за ослобођено Косово 1912; Спомен-крст 1913; Споменица на Први светски рат 1914—1918; Албанска споменица; Споменица гарде.
Инострана одликовања: Од Француске добио је одликовања: Ратни крст 1914 – 1918; Орден Легије части 1, 2, 3. и 4. реда; Од Русије: Споменица Руско-турског рата 1877 – 1878; Орден Светог Ђорђе 3. реда; Орден светог Владимира са мачевима 3. реда; Од Грчке: Орден Светог Спаситеља 2. и 4. реда; Од Уједињеног Краљевства: Орден Светог Михаила и Светог Ђорђа 2. и 3. реда. Војвода Петар Бојовић је добио и одликовања од Италије (Орден Светог Мауриција и Лазара1. реда). Данске (Орден Данеборг 4. реда). Пре трагичних догађаја у Великом рату војвода Петар Бојовић је добио одликовања од Бугарске (Орден Светог Александра 2. реда, Орден за војне заслуге 2. реда, Орден за грађанске заслуге, па, чак и од Аустроугарске (Орден Франца Јозефа 5. реда (!?)).
Због позних година није учествовао у Другом светском рату, али је после догађаја од 27.марта 1941. године на предлог Министарског савета Краљевине Југославије реактивиран и у својој 83. години (!?) постављен за Врховног инспектора Војске Краљевине Југославије. Касније, пошто је Главни генералштаб преименован у Штаб врховне команде, постављен је за помоћника Врховног команданта Краљеве Војске Југославије, младог краља Петра Другог Карађорђевића. Када је Влада напуштала Југославију предложено му је да и он отпутује у иностранство. Војвода Бојовић је одбио молбу. Због поодмаклих година војвода Петар Бојовић није учествовао у Другом светском рату, али је 10. децембра 1942. године писао Драгољубу Дражи Михајловићу и подржао његову Југословенску војску у Отаџбини.
Ратне године је Бојовић провео у Београду. Генерални опуномоћени министар спољних послова Трећег Рајха, Херман Нојбахер га је 1943. године посетио у кући и изразио жељу да генерал Бојовић сарађује са Немцима, иако је знао шта један од највећих српских војсковођа значи за српски народ. Војвода му је одговорио да је по професији војник, да цени сваку војску, па, и немачку војску. Пошто је намачка војска окупаптор Југославије он ни у каквом облику, све док окуппација траје, са таквом војском не можу сарађивати. Поносан, какав је био војвода Петар Бојовић, замолио је, док окупација траје, да ниједан немачки војник не пређе његов праг, а он се обавезао да за то време неће излазити из куће. Ето, такав је био један од највећих српских јунака ослободилачких ратова, војвода Петар Бојовић.
Током рата Немци нису дирали војводу Патра Бојовића, а он, кад год би излазио у двориште облачио би своју свечану војничку униформу са ордењем и поносно шетао. Слободу је дочекао у Београду 1944. г. 20. октобра.
За Српску ТВ Чикаго: Зоран ЈАКШИЋ
