САША ИЛИЋ, ТРЕНЕР ФК ПАРТИЗАНА, ПИШЕ ЗОРАН ЈАКШИЋ
ПОВРАТАК КАПИТЕНА НА МЕСТО УСПЕХА
Љубитеље фудбала породице београдског Фудбалског клуба „ПАРТИЗАН“ (ФКП) је силно обрадовала веста да ће у следећој такмичарској сезони у Супер лиге Србије на чело „црно-белог“ тима са Топчидерског брда шеф стручног штаба бити САША ИЛИЋ (49 година), један од најтрофејнијих и најбољих играча, које је изнедрила зелена трава Стадиона Југословенеске народне армије (ЈНА), сада ФК „Партизана“.
Ко је Саша Илић?
Играчка карјера Саше Илића, која је трајала тридесет и једну годину (рачунајући стаж у млађим категодијама ФКП и сениорском тиму) саздана је од самих трофеја. Рођен у Пожаревцу 1977. г. већ од 11. године почео је да тренира у млађим категоријама, прошавши пионирску, кадетску и омладинску селекцију клуба. Као вансеријски таленат са деветнаест година се прикључио првом тиму. Дебитовао је у Чачку 26. октобра 1996. године против домаћег „Борца“, када је ФКП нанео један од најтежих пораза домаћину. Ретултат је био за анале 10:0!? Бољи почетак дугогодишње успешне карије није могао да очекује. Свој први гол у дресу „црно-белих“ постигао је 23. августа 1997. г. против новосадске „Војводине“ у победи 3:2. Због примерног понашања на терену, залагања и фудбалском умећу постао је један од најмлађих и најомиљенијих капитена у историји „Партизана“. Са двадесет година заменио је тада капитена Ивана Томића и од тада, па све до завршетка играчке каријере навијачи „црно-белих“, популарни „гробари“, звали су га Саша капитен. На леђима је носио број 22.
У сениорским селекцијама „Партизана“ и неколико страних тимова провео је играјући фудбал 23 године. Свој последњи меч одиграо је опет у дресу свог омиљеног клуба у мају 2019. г. против новосадског „Пролетера“ , када је имао 43 године!
Саша Илић је рекордер ФКП по броју одиграних утакмица. Укупно је одирао 867 (!?) мечева, од тога у првенству, купу и у европским такмичењима 604, а у пријатељским 272. Постигао је 240 голова, од тога на званичним мечевима – 160.
У два наврата је носио дрес првог тима „Партизана“. У првом „мандату“ од 1996 до 2005. године провео је девет година, одиграо је око 200 мечева и постигао је 98 голова, што значи, да је био не само одличан организатор игре, то га је красило током дуге и успешне каријере, већ је био и врстан стрелац, на свакој другој утакмици дао је гол. У другом наступу за ФКП, од 2010. до 2019. г. поново је провео девет година, одиграо је 224 меча и постигао 28 голова.
У „вечитом дербију“ против „Црвене звезде“(1:0 за ФКП) одиграо је 23 утакмице чиме се изједначио са Бором Костићем (ЦЗ) по броју дерби-наступа и тако се пробио на другу позицију. Највише наступа у „вечитом дербију“ забележио је Момчило Вукотић (ФКП), 25.
Као играч провео је у иностранству пет година играјући за Селту Виго, Галатасарај, Ред бул, Салцбург и Ларису.
Нема сумње да ће Саша Илић доласком у Хумску, 1 допринети квалитетнијој игри „црнобелих“, да ће одзив навијача бити већи, барем као у време када је он носио „црно-бели“ дрес, и да ће се славно име ФК „Партизана“ наћи поново у средиште пажње и у медијима као некад када је ФКП бележио значајне успехе на домаћим и страним зеленим фудбалским површинама. Наравно, треба очекивати, да ће и резултати на терену и на табели бити на новоу клуба који има велику домаћу и међународну репутацију.
ДУГИ НИЗ ТРОФЕЈА
Носећи осамнаест година дрес сениорског тима „Партизана“ Саша Илић је освојио чак 11 титула државног првака и 7 купова у најмасовнијем фудбалском такмичењу. Првенство Савезне Републике Југославије (СРЈ) освојио је четири пута, 1996/1997, 1998/1999, 2001/2002, 2002/2003. и Заједнице Србије и Црне Горе, једном, 2004/2005. Првенство Србије је освојио шест пута: 2009/2010, 2010/2011, 2011/2012, 2012/2013, 2014/82015, 2016/2017. г.
Куп СРЈ ј освојио два пута, 1997/1998. и 2000/2001. Куп Републике Србије је освојио пет пута, 2010/2011, 2015/2016, 2016/2017, 2017/2018. и 2018/2019. г.
У Турској, играјући за „Галатасарај“ освојио је шампионат 2005/2006. г.
Своју тренерску каријеру Саша Илић је градио постепено. Чим је окачио копачке о клин, исте године, 2019. постао је тренер у Фудбалском савезу Србије. Најпре је био помоћни тренер кадетима до 17 година, па, први тренер (опет) кадетима до 16 година. Касније је био помоћни тренер омладинцима (до 21. годину), да би 2021. г. био и помоћни тренер у најбољој селекцији, . сениорској. Осамосталио се исте године тренирајући београдски „Чукарички“, члана Супер лиге Србије, касније софијски ЦСКА са којим је имао запажене резултате. Једно време је био тренер „Атромикоса“, члана грчке Супер лиге, а последњи тим, пре него што је преузео „Партизан“ био му је руски Фудбалски клуб „Пари Њижни Новгортод“, члан Премијер лиге Русије.
Како се прича, имао Је Саша Илић понуду да и раније преузме „Партизан“, али је одбијао. На конференцији за медије, када је представљен као шеф стручног штаба ФК „Партизана“ Илић је рекео да је и раније било контакта са Управом ФКП да дође у свој матични клуб као први човек тренерске струке, али, смара да је сада дошло право време да својим радом и знањем врати ФКП на старе стазе успеха.
Да са подсеетимо, ФКП је био првак државе чак 27 пута, освојио је 16 националних купова. У својој богатој историји, која је почеле 4. октобра 1945. г, по завршетку Друог светског рата, када су га је основали припадници Југословнеске армије, по поватку са ратишта, у својим редовима је имао фудбалере којима се дивила не само Европа, већ и читав свет. Споменимо само нека имена, Милутин Шошкић, Милош Милутиновић, Бранко Зебец, Стјепан Бобек, Предраг Михаиловић, Ратко Чолић, Минда Јовановић, Златко Чајковски, Момчило Вукотић, Мустафа Хасанагић, Владица Ковачевић, Милан Галић, Велибор Васовић, Фахрудин Јусуфи, Предраг Мијатовић, Саша Илић, Александар Митровић, Душан Влаховић …
За млађе генерације које наваију за ФК „Паризан“ веома је важно да знају да клуб са Топчидерског брда има веома богату и славну прошлост са којом се не могу подичити многи тимови у Србији, па и ван њених граница. Саша Илић, бивши капитен то зна, зато се и прихватио да буде шеф стручног штаба и да својим знањем и умећем врати клуб на старе стазе успеха, са којима се многи навијачи „цно-белих“ поносе.
БОГАТА ИСТОРИЈА
Колико је био цењен „Партизан“ у свету најбољи је пример да је педесетих година, у сезони 1953/1954. г. био позиван да током зимске паузе, буде гост најпознатијим тимовима Јужне Америке, из Аргентиче, Бразила, Чилеа и Парагваја где се игра најбољи и најатрактивнији фудбал на свету.
У Чилеу је ФКП играо са најбољим тимом ове земље „Коло коло“ две утакмице. У првој у Сантјагу де Чилеу је ФКП изгубио са 1:0, а у другој у спектакуларном мечу је победио са невероватним резултатом 8:4!? Против најбољег тима у Аргентини „Пењарола“ у легендарном Монтевидеу, где је репрезентација Југославије учествовала на Првом светском првенству у фудбалу 1930. г и освојила треће место, забележио је ФКП реми (1:1). У Аргентини играјући против „Расинг клуба“ у Авељанеди претрпео је пораз (1:2). У овој земљи играо је и у Росарију против „Њуелс Олд Бојс (0:4). Два меча је ФКП имао у Парагвају, играјући у граду Асунсиону са „Либертад“ (1:2) и са „Спортиво Лукењо“ (1:4). Турнеју у Јужној Америци која је трајала више од месец дана (од 27. децембра 1953. г до 30. јануара 1954. г). завршио је „Партизан“ играјући у Аргентини у Буенос Аиресу против једног од најбољих тимова Јужнне Америке, „Ривер Плеит“ ремијем 1:1. На првој утакмици у Чилеу у Сантјагу де Чиле 27. децембра 1953. г. за ФКП су наступили: Стојановић, Белин, Чолић, Чајковски, Клајић, Пајевић, Михајловић, Милутиновић, Зебец, Бобек, Ерцег. Током турнеје за „Партизан“ су играли и: Јовановић, Јоцић, Атанацковић, Лазаревић … Посебно су Јужноамериканце одушевиили својим дриблинима Милош Милутиновић и Стјепан Бобек.
Интересантно да је „Партизан примљен веома срачно од свих људи у земљама у којима је играо. А разлог лежи у чињеници да је Јужноамериканцима остао у сећање наступ фудбалске репрезентације Југославије на Првом светском првенству када је наш тим оставио одличан утисак победивши у предтакмичењима Бразил (2:1) и Боливију (4:0). Многи су се сећали одличних партија које су прижили ведете Југославије (играла без хрватских фудбалера, који су бојкотовали репрезентацију), Милутин Ивковић, Моша Марјановић, Александар Тирнанић Тирке, Милован Јакшић, који је због одличних одбрана добио назив Ел гранде Милован (Велики Милован). Због вештине владања лоптом и потезима који су поблику дизали на ноге домаћини су југословенске репрезентативце прозвали европским Бразилцима.
Захваљујући овом великом успеху на турнеји по Јужној Америци ФК „Партизан“ је стекао велики углед у свету. Одмах иза тога уследио је позив за учешће на првом Купу европских шампиона у фудбалу иако те године није био првак Југославије. Међу 16 тимова Европе у сезони 1955/1956. г. нашло се и име ФК „Партизана“. У првом колу ФКП је победио лисабонски „Спортин г“ са 3:3 и 5:2, а у осмини финала елиминисан је од Реал Мадрида. У шпанској предстоници ФКП је изгубио са 4:0, али у Београду, на Стадиону ЈНА ФКП се реванширао Шпанцима. Занимљиво је да је у тиму Београђана играо Милош Милутиновић, кога су због лепршаве игре и плаве косе звали „Плава чигра“. Он је у Мадриду дао два гола, али, оба су била поништена. У Београду по великој хладноћи на Стадиону ЈНА, који је био покривен снежним покривачем, пред 50.000 гледалаца „Партизан“ је победио „Реал Мадрид“ са 3:0 (Милутиновић тада један од најбољих европских играча дао је два гола, а проглашен је за најбољег стрелца јер је у КЕШ дао укупно 8 голова) и мало је недостајало да се велики „Реал“ елиминише, што би био огроман успех за ФКП.
Године 1978. ФКП је био освајач веома јаког међународног Митропола купа (Средњеевропски куп, прво међународно такмичење у Европи, које је отпочело 1927. г.). Учествујући на око педесет међународних турнира ФКП био је победник купова Букурешта, Беча, Антверпена, Хамбурга, Мохамеда V, Алпског купа, Кварнерске ривијере, Валенсије, Кана, Цириха …
Највећи међународни клупски успех забележио је у сезони 1965/1966. када је играо у финалу Купа европских шампиона и захваљујући несрећним околностима остао без трофеја и победника изгубивши од Реал Мадрида са 2:1. Историја је записала, на стадиону „Хејсел“ у Бриселу је истрчао „црно-бели“ тим: Шошкић, Јусуфи, Михајловић, Бечејац, Рашовић, Васовић, Бајић, Ковачевић, Хасанагић, Галић и Пирмајер. Пре „Реала“ редом су падали европски великани, француски „Нант“(2:0, 2:2), немачки „Вердер“ (3:0, 0:1), „Спарта“ из Прага (1:4, 5:0), енглески „Манчестер јунајтед“ (2:0, 0:1).
Текст и фото за Српску ТВ Чикакго, Зоран ЈАКШИЋ
