БИО ЈЕ ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ УЗ ШАБАНА ШАУЛИЋА И МИРОСЛАВА ИЛИЋА
У својој успешној водитељској и менаџерској каријери, која траје више од пет деценија, Приједорчанин Никола Иџан издваја тројицу највећи певача народне музике, можемо слободно рећи – уметника, са којим је сарађивао. Поред Шабана Шаулића и Мирослава Илића у тој вансеријској тројци спада и Халид Бешлић.
О сарадњи са Халидом Бешлићем, Никола Иџан, говори:
-Можда данас помало нескртомно звучи, али за прву Халидову афирмацију има заслуге и моја маленкост. После песама на почетку каријере („Сиједи старац, снимљена 1981. г. и „Пјевам о њој“, 1982.) уследила је „експлозија“, нумера „Нећу, нећу, дијаманте“, 1984. године. Одмах сам осетио да ће то бити велики хит и Халида сам позвао да буде гост на концертима Митра Мирића, који је већ тада био пуларан певач народне музике јер је побеђивао на највећем и најпознатијем фестивалу народне музике у Југославији – „Илиџи“ („Последња станица“, прва награда стручног жирија“, 1979. г, „Добра стара Башчаршијо“, 1980, „Умрећу без тебе неверо моја“,прва награда публике, 1980.). И био сам у праву, исте године песма „Нећу, нећу, дијаманте“ коју је компоновао његов сарадник, Назиф Гљива, постао је једна од највећих хитова у Југославији 1984. године.
-У екипи на турнеји те 1984. г. били су и Сњежана Комар, са којом је Халид снимио и дует, Назив Гљива, који је био задужен за шале, приче и песму. Међу гостима је био је и хумориста Осман Џихо. Током вишедневне турнеје обишли смо скоро целу Југославију. Најпре смо одржали више концерата у Македонији, Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини …
. Београд је посебно обожавао Халида, зар не?
-Београд је посебно ценио Халида, не само због одличних песама већ и због своје скромности, једноставности у комуникацији, искрености. Био је икона. Већ те године када је изашла песма „Нећу, нећу, дијаманте“ био је позван да учествује на „Месаму“ (Међународни сабор музке). Следеће године је био победник на београдском „Поселу 202“, коју је организовао Радио Београд 202 на Београдској тврђави. А врхунац је био његов солистички концерт 1988. г. у Београду у хали „Пионир“, када је наступио пред 8.000 гледалаца!
. Да ли си некад са Халидом имао неспоразум?
-Са њим сам лако налазио речи, лако смо се договарали. Био је душа од човека. Гљива је био тај који је често ускакао у разговор и збијао шале. Кад је било речи о хонорару, на почетку сарадње са њим, знао је у шаљивом тону, намигујући ми, рећи: „Даћемо и тесару (мислећи притом на Халида који је као младић био грађевински радник, прим. аут.) неки хонорар! Наравно, Халида сам увек по договору испоштовао, никад није имао примедбу на мој однос према њему.
. Био ти је гост на обележавању четрдесете годишњице каријере у ресторану на језеру Модрац.
-Да, своју величину Халид је показао када је био гост на концерту 28. априла 2011. године у ресторану на језеру Модрац, крај Тузле, када сам обележавао четрдесет година каријере. Кад сам га позвао да дође без поговора и било каквог условљавања је дошао. Тада су на том мом слављеничком концерту били Миролсав Илић (са којим сам започео дугогодишњу сарадњу), Шемса Суљаковић, Виолета Вики Миљковић, Асим Бркан. Све саме величине. У ресторану смо се тада задржали скоро до зоре, причали, евоцирали успомене из младости. Јер време осамдесеетих година прошлог века када је цветала југо-естрада, не верујем да ће се икада више поновити. То је време за незаборав, за анале.
. Био си у Сарајеву на комеморацији.
-Био сам затечен његовим прерано одласком са животне сцене. Знао сам да се последњих година имао здраввствених пробллема, али сам веровао у његову снагу и оптимизам. Са његовим пријатељем Мирославом Илићем, са којим се много дружио осамдесетих година, био сам у Сарајеву на комеморацији, изразили смо саучешће породици и положили цвеће. Данас се са сетом и поносом сећам легенде, Халида Бешлића, певача и великог човека и уметника, са којим сам годинама успешно сарађивао и који је заувек оставио велики и неизбрисиви траг у босанскохерцеговачкој и југословенској новокомпонованој народној музици.
Никола Иџан, један од најпозннатијих и најуспешнијих естрадних водитеља и менаџера на просторима бивше Југославије ове године обележава и петесет и пет година успешног рада на есради. Мало ли је?
За СТВ Чикаго, текст, Зоран ЈАКШИЋ
Фотографије, З. Јакшић и лична архива, Николе Иџана.
